Kroz gimnaziju se upustio u razne aktivnosti, od popravke računara do izrade veb-sajtova, gde je preuzeo čitav proces na sebe: pregovaranje, planiranje, dizajn, kodiranje, objavljivanje i naplatu. Istim putem je nastavio i tokom studija softverskih i informacionih tehnologija na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu. Na drugoj godini studija se odlučio da potražio i prvi posao, te je, 2019. godine, započeo praksu, a kasnije i ostvario prvo zaposlenje u kompaniji Vega IT. Rođen je u Tesliću, u Republici Srpskoj.
Koja tehnologija vas inspiriše i koje veštine treba da razvijaju mladi profesionalci?
‒ Obično ne volim da se vodim trendovima, već užitak i inspiraciju nalazim u čitavom IT-ju. Trendovi neretko dolaze i prolaze, kao i same tehnologije, dok principi i koncepti ostaju (i evoluiraju). Trenutno se, uglavnom, okrećem vebu i infrastrukturi sa softverskog stanovišta, trudeći se da što bolje razumem „stvari ispod haube”. Kroz karijeru sam se susretao i sa tehnologijom Web3, embeddedom i drugim oblastima, a ne bih imao ništa protiv toga da dobijem neke izazove iz meni skroz nepoznatih sfera IT-ja. Štaviše, uživao bih u tome. Tu me posebno raduju projekti koji u fokusu imaju zajednicu, po nepisanom pravilu, projekti otvorenog koda.
Osećam da su me oni i privukli da se okrenem računarstvu, jer su dopustili mojoj znatiželji da vidi kako izgleda rešenje koje koriste milioni ljudi širom sveta. Uz to, pružaju mogućnost i meni i drugima da učimo, eksperimentišemo i doprinosimo. Sa druge strane, kada pričamo o veštinama u IT svetu, često podrazumevamo isključivo tehničke veštine, potpuno zanemarujući razne druge vrednosti koje su nam gotovo podjednako bitne za uspeh. Nekada bih se usudio reći i bitnije. Jedna od meni najdražih, koju rado volim videti kod svojih kolega, jeste da je sa nekim lako raditi. Naizgled se može činiti naivno, ali takve kolege su uvek tu za nas, spremne za diskusiju, spremne za pomoć, nesebično dele znanje, tu su da saslušaju i upute kritiku. Njih, obično, krase i druge osobine, poput empatičnosti, odlične komunikacije, tako da takve kolege utiču na to da se osećamo lepo radeći posao koji volimo.
Koji su najvažniji faktori uspeha?
‒ Red, rad, disciplina i radoznalost. Verovatno su prve tri reči nešto što ćemo pročitati na svakom koraku, ali zaista mislim da je to presudno kada povlačimo paralelu između dobrog i odličnog inženjera, lidera i kolege. Četvrta čini da budemo inovativni i stvaramo rešenja. Veoma mi se sviđa citat Stiva Džobsa: „Stay Hungry. Stay Foolish”, kojim se i sâm vodim. On upravo govori o tome da nikada ne treba da prestanemo da učimo i da treba da budemo hrabri da eksperimentišemo i stvaramo nove stvari.
Koji je najkorisniji savet koji ste dobili i šta vas inspiriše da stalno učite i profesionalno se razvijate?
‒ U osnovnoj školi sam počeo da razvijam strast prema računarstvu. Krenulo je to od igrica, a posle mog prvog susreta sa Linux distribucijama – bio sam siguran čime želim da se bavim u životu. U to vreme, kao osnovac, bio sam prilično nesiguran u svoje veštine, delom jer sam bio svestan svog neznanja, a delom jer smo u kući imali samo jedan računar, koji smo svi delili, i plašio sam se da ne pokvarim nešto. To sam jednom prilikom i podelio sa roditeljima, gde su mi tata i mama rekli da se ne brinem i da, ako treba, zvaće oni majstora – nije ništa nepopravljivo. Ta rečenica i dalje ima uticaj na mene, jer i dan-danas volim da eksperimentišem – doduše, u kontrolisanom okruženju – jer to smatram najboljim načinom da naučim nešto novo.
