U jeku pandemije COVID-19, svet rada doživeo je dramatičnu transformaciju. Rad na daljinu, koji se nekada smatrao povremenom privilegijom, postao je norma za milione zaposlenih širom sveta. Kompanije su prihvatile fleksibilne radne politike, a zaposleni su optimizovali svoje kućne uslove za kancelarijsku postavku, što je, između ostalog, dovelo i do novootkrivene ravnoteže u podeli kućnih poslova.
Međutim, sada kada se sve više insistira na povratku u kancelarijski život pre pandemije, pojavljuje se zbunjujući paradoks.
Zašto direktori insistiraju na radu iz kancelarije?
Sa jedne strane, postoji hor direktora i korporativnih lidera koji glasno zagovaraju povratak u kancelariju. Oni naglašavaju vrednost saradnje, inovacija i obnove kancelarijske kulture. Istaknute ličnosti kao što su Džejmi Dimon iz JPMorgana i Mark Zakerberg dospeli su na naslovne strane sa svojim pro-kancelarijskim izjavama. Chief People Officer kompanije Google je čak nagovestio da će prisustvo u kancelariji uticati na procenu performansi, što ukazuje na potencijalni zaokret u korporativnim očekivanjima.
Ipak, dublja analiza stavova korporativnog liderstva otkriva jasan kontrast, navodi se u Harvard Business Review.
Kako se ispostavilo, interna istraživanja sprovedena među rukovodiocima daju drugačiju sliku — onu koja potvrđuje neumitni porast rada na daljinu.
Istraživanje poslovne neizvesnosti, koje su zajedno sproveli Banka federalnih rezervi Atlante, Univerzitet u Čikagu i Stenford u julu 2023. godine, pokazalo je intrigantne rezultate.
Naime, rukovodioci su upitani: “Za pet godina, koji udeo stalno zaposlenih u vašoj firmi očekujete da bude u svakoj kategoriji [potpuno uživo, hibridno, potpuno na daljinu] u 2028?” Odgovor je, kako je ilustrovano istraživanjem, bio jasan: očekuje se da će i potpuno remote i hibridni modeli rada nastaviti da rastu.
Ta očigledna kontradikcija između javnih izjava i privatnih predviđanja može se razumeti kroz nekoliko ključnih faktora.
Evolucija tehnologije rada na daljinu
Evolucija rada na daljinu koja je bila nezamisliva u kancelarijama 1960. koje su bile zatrpane papirima, pa sve do njegovog trenutnog ugleda u digitalnom dobu, svedoči o neumitnom napretku tehnologije. Svaki skok u tehnološkim mogućnostima učinio je rad na daljinu pristupačnijim i atraktivnijim. Pandemija je ubrzala istraživanje i inovacije u tehnologijama rada na daljinu, ostavljajući trajan uticaj na koji način radimo.
Startapi su usvojili rad na daljinu
Mlađe firme rođene u doba pandemije verovatnije će prihvatiti rad na daljinu kao sastavni deo svoje kulture. Kako ovi startapi rastu i sazrevaju, oni sa sobom donose kulturni pomak koji normalizuje rad na daljinu.
Podsticanje decentralizacije
Ono što je dodatno doprinelo da rad na daljinu postane omiljen među zaposlenima jeste fokus na kulturi decentralizacije i lične autonomije, uz neizostavni efikasni menadžment, ali i mogućnost stanovanja u jedinicama koje su možda udaljene od mesta rada, ali nude bolje uslove za život.
Perspektiva zaposlenih
Zaposleni su pokazali snažnu sklonost ka radu na daljinu, vrednujući ga identično kao i povećanje plate od 8%. Rad na daljinu takođe je povezan sa manjim brojem zaposlenih koji odlaze i većim zadovoljstvom na radnom mestom, što je dodatno učvrstilo njegovu poziciju.
Produktivnost i hibridni modeli
Zabrinutost zbog uticaja na produktivnost na daljinu naišla je na dokaze koji ukazuju da je reč o smanjenoj produktivnosti kojom se može upravljati i koja je često nadmašena beneficijama za uštedu troškova. Hibridni modeli rada, kombinovanje in-office i rada na daljinu, doživljavaju se kao obećavajući kompromis.
Prihvatanje budućnosti
Strukturirani modeli hibridnog rada, gde se timovi okupljaju u kancelariji određenim danima, nude najbolje rešenje za obe strane. Profitabilni su za kompanije, popularni među zaposlenima i ekološki prihvatljivi.
Rad na daljinu omogućio većem broju žena da ostanu u radnom odnosu
Činjenica koja se često previdi jeste da radni pejzaž za zaposlene majke prolazi kroz neverovatnu transformaciju, kako je izvestio Axios.
Nedavni izveštaj Hamilton projekta otkriva da je procenat žena u radnoj snazi sa malom decom na najvišem nivou do sada, prkoseći ranijim očekivanjima. U junu je zapanjujućih 70,4% žena sa decom mlađom od 5 godina aktivno bilo deo radne snage, nadmašivši nivo pre pandemije.
Ovaj značajan zaokret mogao bi da najavi novu eru za zaposlene majke, sa dalekosežnim implikacijama za njihovu životnu zaradu i karijerni put.
Ovi podaci su zapanjili eksperte i posebno su značajni ako se ima u vidu činjenica da je ovo jedina kategorija koja je prevazišla stopu radne snage u odnosu na nivo pre pandemije. Rad na daljinu se pojavljuje kao ključni faktor koji stoji iza ovog izuzetnog trenda, omogućavajući većem broju žena da održe svoj položaj na tržištu rada. Visokoobrazovane žene, koje su verovatnije radile na daljinu, pokazale su veću sklonost da ostanu u radnoj snazi u poređenju sa periodom pre pandemije.
Više parova odlučilo da zasnuje porodicu zbog posla na daljinu
Pandemija je, zajedno sa opcijom rada na daljinu, doprinela još jednom zanimljivom fenomenu: sve više parova odlučilo se da zasnuje porodicu i dobije prinovu.
Tradicionalni narativ često prikazuje rane faze roditeljstva kao vreme kada je karijera zauzela “zadnju rupu na svirali”, što je dovelo do smanjenja prihoda i napretka u karijeri majki. Međutim, rad na daljinu otvorio je prostor za novi narativ, osporavajući ovaj zastareli obrazac. S obzirom na to da oba partnera imaju fleksibilnost da rade od kuće, parovima je izvodljivije da se nose sa zahtevima roditeljstva, a da istovremeno rade na svojim profesionalnim ambicijama.
Jedna od najznačajnijih prednosti rada na daljinu je mogućnost ravnopravnije raspodele odgovornosti u domaćinstvu. Parovi mogu nesmetano da dele obaveze koje se tiču brige o deci, balansirajući radne obaveze sa roditeljskim obavezama. Vreme koje bi potrošili na saobraćaj i striktno radno vreme preusmereno je na kvalitetno provedeno vreme sa porodicom, omogućavajući roditeljima da budu prisutniji i angažovaniji u vaspitanju dece.
Dok majke sa veoma malom decom još uvek ispoljavaju nižu stopu učešća u radnoj snazi u poređenju sa onima sa starijom decom ili bez dece, ovi novootkriveni trendovi, koje je prouzrokovala pandemija, preoblikuju razgovor oko fleksibilnosti na radnom mestu.
Stoga, uticaj rada na daljinu na planiranje porodice nije samo kratkoročni trend već potencijalna društvena transformacija sa dugotrajnim posledicama. Kako parovi uživaju u prednostima radno-životne ravnoteže i ravnopravnog partnerstva, oni kreiraju novi scenario za roditeljstvo, karijeru i porodični život.
Ko će pobediti?
Kako je vraćanje u kancelarije sve više u fokusu, postaje evidentno da će budućnost rada biti dinamičan spoj rada uživo i rada na daljinu. Paradoksalni stav korporativnih lidera je možda najjasniji signal da se rad na daljinu ne može u potpunosti eliminisati. S jedne strane, zaposleni uživaju u fleksibilnosti i autonomiji koju on nudi, dok, s druge strane, kompanije ostvaruju uštedu troškova i pristup širem bazenu talenata.
Ostaje pitanje da li će trenutne norme opstati, pogotovo što se neki direktori zalažu za povratak na pred-pandemijske radne politike. Suština je jasna: uticaj ovih promena može da redefiniše karijerni put zaposlenih majki i da ima dugotrajne posledice na njihove prihode, izbor posla i mogućnosti napredovanja.
Iako je budućnost i dalje neizvesna, pojava modela hibridnog rada sugeriše kompromis koji odgovara i preferencama zaposlenih i poslovnim ciljevima. Kompanije koje se prilagode ovom evoluirajućem pejzažu biće dobro pozicionirane u novom svetu rada.
Na kraju, paradoks koji se odnosi na povratak u kancelariju služi kao jasan podsetnik da budućnost rada nije binarni izbor između kancelarijskog i rada na daljinu već iznijansirana evolucija gde je prilagodljivost ključ uspeha.
