Koje su ključne veštine koje smatrate neophodnim za uspeh u vašoj oblasti i čime biste voleli da ovladate?
Ključne veštine za uspeh u mojoj oblasti definitivno su meke veštine, poput komunikacije, empatije, sposobnosti rada u timu i veštine pregovaranja. Iako je projektantski posao spoj poznavanja tehnologije i kreativnosti, uvek se sve svodi na rad i saradnju sa ljudima. Meke veštine mogu neizmerno olakšati posao i učiniti svakodnevicu lepšom. Dok se tehnički aspekti posla savladavaju kroz rad, odluka da se bavimo mekim veštinama i drugim aspektima svog karaktera – individualna je odluka.
Koji su najvažniji faktori uspeha?
Za početak, znam šta uspeh nije – nije prekovremeni rad i davanje 100 odsto sebe na svaku sitnicu, što često vodi do konstantnog izgaranja i nezadovoljstva. Za mene uspeh znači biti vremenski i finansijski rasterećen, tj. da radim ono što mi većinski prija i što me interesuje, ne više 4‒6 sati dnevno. Ostatak vremena želim provoditi baveći se hobijima i družeći se sa prijateljima.
Ka tom cilju koračam tako što govorim „ne” svemu što me ne približava njemu. Najvažnijim faktorima uspeha smatram fokus, strpljenje, istrajnost i okruženost kvalitetnim ljudima. Takođe, mislim da je važno imati hobi koji nije povezan sa strukom i koji predstavlja prostor slobode za rasterećeno istraživanje.
Šta vas razlikuje od konkurencije i šta smatrate svojom jedinstvenom prednošću?
Pored neiscrpne energije i potrebe za sagledavanjem šire slike, smatram da me izdvaja moj pristup radu, koji se fokusira na jednostavnost i efektivnost. Verujem da je važno raditi stvari na što jednostavniji način, ne zbog ličnog osećaja važnosti ili da se osećam pametno, već sa jasnim ciljem da posao bude obavljen. Bolje završeno nego savršeno.
Verujem da u današnjem digitalnom dobu, posebno u strukama koje se tek profesionalizuju, većina potrebnih alata i pristupa već postoji ili je već istražena. Naš zadatak je da prepoznamo te resurse i prilagodimo ih svojim potrebama. Kroz svoj rad, posebno u projektantskom poslu, prepoznao sam da agilne metode rada IT industrije mogu biti izuzetno korisne i efikasne. Umesto da samostalno razvijamo nove metode, koristimo već proverene agilne pristupe koji omogućavaju brzu prilagodljivost i efikasnost, pogotovo u većim timovima. Ovaj pristup mi omogućava da efikasno radim, donosim brze i informisane odluke, te da doprinosim uspehu tima i organizacije u celini.
Kako se nosite sa stresom i pritiskom u poslu i kako nalazite ravnotežu između profesionalnog i privatnog života?
Na početku karijere suočavao sam se sa stresom i pritiskom kroz dovođenje sebe u stanje izgaranja, uz značajnu akumulaciju stresa. Sada se nosim sa stresom kroz balansiranje posla, sporta, hobija i kvalitetnog odmora. Radim da bih živeo, a ne obrnuto, pa svesno odlučujem koliko ću energije utrošiti na koju aktivnost.
Otkrovenje mi je bilo da se „velike” stvari ne moraju raditi u grču, uz naprezanje, mrštenje i hiperfokus. Isti rezultati se mogu postići iz relaksirane i rasterećene pozicije, sve preko toga je suvišno.
Koji je najkorisniji savet koji ste dobili i šta vas inspiriše da stalno učite?
„Fokusiraj se na proces i ljude, proizvod će to ispratiti” – najkorisniji je savet koji sam dobio. U inženjerskim strukama često se dešava da se fokusira skoro isključivo na zanat, individualne veštine i proizvod, što često zapostavlja međuljudske odnose i može dovesti do iscrpljenih ljudi sa traumatičnim iskustvima. S druge strane, kada su svi zadovoljni iskustvom zajedničkog rada, retko se događa da nisu zadovoljni proizvodom ili rezultatom.
Kada je reč o mojoj motivaciji, oduvek imam širok spektar interesovanja i potrebu za razumevanjem sveta oko sebe, što je, samo po sebi, nemoguća misija i gde se može beskonačno istraživati. Stoga, smatram da je korisno postaviti ambiciozan cilj za sebe, koji, čak i ako se ne ostvari u potpunosti, predstavlja veliki uspeh. Moj cilj je profesionalizacija struke i poboljšanje uslova rada za arhitekte, što zahteva velike promene u svim segmentima.
