Recite nam nešto više o počecima i solarnim elektranama u Kladovu i Lapovu?
Još 2009. godine prepoznao sam potencijal solarne energije u Srbiji, u vreme kada je sektor bio tek u povoju. Moja vizija bila je jasna – želeo sam da postanem prvi privatni proizvođač zelene energije u zemlji. Projekat prve solarne elektrane započet je 2011. godine u Kladovu, gde smo, zahvaljujući razumevanju lokalnih vlasti, uspeli da ubrzamo administrativne procedure i postanemo prvi podnosioci zahteva za energetsku dozvolu i status povlašćenog proizvođača. Uz podršku ProCredit banke, uspeli smo da prevaziđemo inicijalne finansijske izazove i uspešno izgradimo solarnu elektranu „Solaris“.
Svestan da je za razvoj industrije neophodan snažan tim, okupio sam talentovane stručnjake i inženjere s kojima sam tokom godina radio na složenim projektima, prateći trendove i tehnološke inovacije. Rezultat tog rada bila je izgradnja najveće solarne elektrane na tlu Srbije – „DeLasol“ u Lapovu. Ova elektrana, snage 9,913 MW, puštena je u rad u aprilu 2023. godine i prostire se na 12,5 hektara. Na godišnjem nivou proizvodi 15.000 MWh električne energije i smanjuje emisiju CO2 za više od 11.000 tona. Ovaj projekat potvrđuje da su obnovljivi izvori energije ne samo ekološki, već i ekonomski isplativi.
Pored projekata u Srbiji razvijate poslovanje i u regionu. Kakvi su projekti u pitanju i kakvi su opšti uslovi i zakonski okviri u poređenju sa Srbijom?
Razvoj solarne energije ne zaustavlja se na granicama Srbije. U aprilu 2023. godine osnovali smo MT-KOMEX BH s ciljem da doprinesemo razvoju obnovljivih izvora energije u Bosni i Hercegovini.
Zakonski okviri u regionu variraju – dok Srbija ima jasno definisane propise, situacija u BiH je kompleksnija zbog različitih regulativa u Federaciji BiH i Republici Srpskoj. Dozvole se dobijaju sporije, a procedure su složenije. Zbog toga smo se opredelili za model „ključ u ruke“, koji podrazumeva kompletan proces – od izrade plana i ishodovanja dozvola do nabavke opreme, montaže i puštanja elektrane u rad.
Naš prvi projekat u BiH bio je Fotonaponska elektrana (FNE) Rešetnica u Goraždu, a takođe smo izgradili i dve elektrane u opštini Čelinac. Aktivno pratimo razvoj obnovljivih izvora energije i spremni smo da nastavimo sa širenjem na regionalnom tržištu.
Kvalitet vašeg poslovanja vam obezbeđuje sjajne projekte poput saradnje sa Toyo Tires. Šta to znači za privredu Srbije?
Do sada smo realizovali više od 140 MW solarnih elektrana, a značajan deo ovih instalacija nalazi se na industrijskim objektima. Više od 70% od ukupno 220 elektrana na našoj referentnoj listi su upravo industrijski projekti.
Kompanije poput Toyo Tire Srbija, Unior, Minakva i mnoge druge prepoznale su solarne elektrane kao ključ ka energetskoj nezavisnosti i implementaciji ESG strategija. Ovi projekti ne samo da smanjuju troškove energije, već i doprinose stabilnosti elektroenergetskog sistema Srbije, jer se energija proizvodi direktno na mestu potrošnje, što smanjuje tehničke gubitke u mreži.
Naš cilj je da nastavimo s razvojem ovakvih projekata, jer verujemo da su održivi energetski modeli ključni za budućnost privrede Srbije.
Kakvi su sada zakonski okviri i uslovi poslovanja u poređenju sa periodom kada ste Vi počeli da radite?
Prvi zakon o obnovljivim izvorima energije u Srbiji usvojen je 2009. godine i omogućio je primenu fid-in tarifa, koje su tada bile ključne za razvoj sektora. Danas je zakonodavni okvir unapređen i pojednostavljen, što ubrzava realizaciju projekata.
Posebno su olakšane procedure za instalaciju solarnih elektrana na krovovima, što je omogućilo brži razvoj sektora. Osim toga, nove tehnologije poput baterijskih sistema i skladišta energije uvode se u zakonodavni okvir, što daje dodatnu fleksibilnost tržištu.
Da li je realno da se poveća proizvodnja struje u Srbiji iz OIE i imamo li dovoljno stručnjaka i finansijskih institucija za to?
Srbija ima ogroman potencijal za razvoj obnovljivih izvora energije, što pokazuju i podaci – udeo OIE u ukupnoj proizvodnji struje u 2023. godini iznosio je 38,1%. Novi zakonski okvir donet 2021. godine otvorio je tržište za investicije, a finansijske institucije sve više prate projekte koji nisu zavisni od državnih subvencija.
Aukcijski sistem takođe pokazuje da postoji veliki interes investitora, što ukazuje na dalji rast sektora i njegovu dugoročnu održivost.
Šta je za Vas lično najveći motiv u biznisu?
Od početka karijere moj glavni motiv bio je doprinos društvu kroz razvoj obnovljivih izvora energije. Verujem da tehnologija može doneti pozitivne promene i omogućiti svima pristup održivim energetskim rešenjima.
Svaki uspešan projekat dodatno me inspiriše da nastavim s radom na inovacijama i širenju obnovljivih izvora energije. Kroz ovaj proces ne samo da razvijamo kompaniju, već i gradimo održiviju budućnost za sve nas.
