CGI je nesumnjivo napravio revoluciju u svetu filmskog stvaralaštva. Ipak, bilo je slučajeva kada su loši CGI momenti imali katastrofalne posledice po ceo film.
Zabluda je da kvalitet CGI u filmu zavisi od njegovog budžeta. Naravno, finansije igraju značajnu ulogu, to se ne može poreći. Ipak, stručnost i trud koje umetnici ulažu u efekte, kao i vreme koje imaju na raspolaganju takođe u velikoj meri utiču na ishod specijalnih efekata. Iz tog razloga, dalje je uznemirujuće i zadivljujuće kada filmovi sa neverovatnim budžetima preko 200 miliona US dolara prikazuju osrednji ili užasan CGI.
U istoriji CGI-ja, revolucionarni trenutak dogodio se 1973. godine sa filmom Zapadni svet (Westworld), gde je CGI korišćen da prikaže svet iz perspektive androida. Od tada, CGI je napredovao neverovatnom brzinom.
Kada se vešto izvede, CGI ima moć da podigne film na novi, viši nivo i tako poboljša celokupno bioskopsko iskustvo. Upravo zbog toga neki filmovi, posebno akcioni ili naučno-fantastični, izgledaju autentično i realistično – setite se samo Avatara Džejmsa Kamerona.
Prvi film napravljen skoro u potpunosti od CGI-a bio je Tron. Danas je postala praksa da CGI ne inkorporira kao deo filma, već se filmovi u potpunosti oslanjaju na specijalne efekte. Međutim, to može biti mač sa dve oštrice jer može ili poboljšati ili pogoršati, bolje reći uništiti konačni proizvod.
Zbog lošeg CGI-ja, ovi filmovi su potpuna katastrofa za VFX umetnike sa Reddita.
Povratak mumije (2001)
Objavljen 2001. godine kao dugo očekivani nastavak voljene Mumije, Povratak mumije (The Mummy Returns) nije učinio ništa drugo osim što je publici predstavio notorno katastrofalni CGI rad u obliku Kralja škorpiona koga glumi Dvejna Rok Džonsona.
Nažalost, portret Kralja škorpiona se urezao u istoriju filma kao jedan od najgore izvedenih CGI poduhvata. U to vreme, Džonson, poznat prvenstveno kao profesionalni rvač, nije bio u stanju da obezbedi dovoljno referentnih snimaka za digitalne umetnike, ostavljajući im da popune detalje koji nedostaju tokom finalnog obračuna.
Kralj škorpiona je bio monstruozna fuzija čoveka i škorpiona, sa grotesknim ožiljcima i rukama sa kandžama. Iako je ovo bila intrigantna ideja, sa umetničke strane nije bila realizovana kako treba . Osvetljenje je stvaralo neugledne senke, pokreti su bili isprekidani i ukočeni, a animacija lica nije imala eleganciju koja bi oživela lik, već je ličila na primitivnu glinenu skulpturu.
Povratak mumije, proizvod svog vremena, će zauvek ostati zastrašujući podsetnik na to kako loši specijalni efekti mogu u potpunosti upropastiti film.
Matrix Reloaded (2003)
Obogaćen maštovitim konceptima, uzbudljiv drugi deo trilogije Matrix pružilo je prijatno filmsko iskustvo. Međutim, bilo je očigledno da je Matrix Reloaded ipak bio preterano ambiciozan za svoje vreme.
Istina, publika može oprostiti (ali ne zaboraviti) grandiozne akcione sekvence i smele vratolomije unutar simulirane stvarnosti filma. Ipak, postojala je jedna scena koja je bila previše mučna da bi je fanovi zanemarili.
Epohalna borba između Nea i mnogobrojnih klonova Agenta Smita nije dostigla kvalitet koji bi se očekivao od takvog filma. Neov lik izgledao je neprirodno; jasna granica između zelenog ekrana i stvarnog okruženja bila je više nego očigledna.
Ta scena je bila toliko zabavna da je podstakla stvaranje različitih imitacija u raznim medijima. Međutim, pokazalo se da je prisustvo loše izrađenih CGI likova u Matrix Reloaded značajna prepreka koju je teško zanemariti.
Hulk (2003)
Godine 2003, priznati reditelj Ang Li režirao je prvu adaptaciju Marvelovog strašnog superheroja u filmu Hulk. Ako su kritičari imali primedbe na CGI u filmu She-Hulk, slično bi bilo isa CGI-jem u prikazivanju Hulka na velikoj sceni. Dok je Brusova transformacija bila efikasno izvedena, fizički prikaz Hulka je imao brojne mane i nedostatke u vidu glatkih i prirodnih pokreta.
Fanovi su takođe bili nezadovoljni Hulkom iz 2003. zbog preteranog oslanjanja na CGI kako bi se uveli novi neprijatelji poput Hulkovih pasa. Gama-infuzirana stvorenja su trebala da izazivaju strah, ali umesto toga su delovala previše animirano. Iako Hulk ima reputaciju jednog od najstrašnijih superheroja u filmovima, njegova snaga je bila oslabljena lošim specijalnim efektima.
Indijana Džons i kraljevstvo kristalne lobanje (2008)
Film Indijana Džons i kraljevstvo kristalne lobanje (Indiana Jones and the Kingdom of the Crystal Skull), objavljen 2008. godine, naširoko se smatra razočarenjem iz više razloga. Samo neki od najrasprostranjenijih su katastrofalni specijalni efekti.
Film je iznenadio sve fanove koji su verovali da je franšiza završena Poslednjim krstaškim pohodom 1989. godine. U okviru priče filma, Džons, u pratnji svoje saputnice i sina, kreće na opasno putovanje. U pokušaju da dobije zagonetni vanzemaljski artefakt po kome je film i dobio ime, on mora da se suoči sa žestokim neprijateljima – sovjetskim agentima.
Uključivanje vanzemaljaca u serijal o Indijani Džonsu nije samo neuverljivo već i smešno, kao i upotreba opsežnog CGI-a u Kraljevstvu kristalne lobanje. Nažalost, ti specijalni efekti daju jako malo vrednosti samoj priči filma; u stvari, čine film još nepodnošljivijim za gledanje.
Bilo da je u pitanju nerealno preživljavanje Džonsa u frižideru tokom nuklearne eksplozije ili spektakularnom prikazu Indijevog sina koji se ljulja kroz džunglu nalik Tarzanu, specijalni efekti ne ispunjavaju očekivanja posvećenih fanova.
Zelena lampa (2011)
U filmu Zelena lampa (Green Lantern), još jedan superheroj se pojavio na ekranu noseći kostim u potpunosti napravljen pomoću specijalnih efekata. Intenzitet zelenog kostima i njegova neobična interakcija sa kožom Rajana Rejnoldsa delovali su izuzetno veštački, gotovo kao premaz neke čudne mase. Pored toga, maska mu je pokrivala oči, što je zahtevalo da budu animirane slično liku iz video igrice, a ne da prikazuju glumčeve izraze tokom filma.
Izrađene pomoću CGI, proporcije tela Rajana Rejnoldsa u Zelenoj lampi su primetno izobličene. Struk mu deluje izuzetno usko, ruke vitke, a ramena nesrazmerno široka. Ova preterana prikaza više je naginjala crtanom prikazu nego što je ličio na realističnu ljudsku formu.
Film je takođe prikazao brojne sporedne likove koji su u potpunosti konstruisani putem CGI-ja, kao i manifestaciju zelenih konstrukcija njihovih moćnih prstenova. Nažalost, čak ni zlikovac Paralaks nije uspeo da očara fanove zbog neinspirativnih i neadekvatnih specijalnih efekata kojima je nedostajalo kreativnosti.
Liga pravde (2017)
Bioskopsko izdanje Lige pravde (Justice League) pretrpelo je značajne promene kada je reditelj Džos Vidon preuzeo projekat nakon odlaska Zaka Snajdera. Film je prigrlio svež, svetliji ton koji je uveo reinterpretaciju likova.
Međutim, Vidonova umešanost je takođe rezultirala izostavljanjem ključnih scena sa Kiborgom, što je značajno promenilo celokupni narativ. Film je takođe uključio nekoliko sekvenci koje su ponavljale i, nažalost, pokazale CGI efekte koji su povremeno bili nenamerno komični.
Uprkos nekim sumnjivim aspektima scena borbi, nekoliko istaknutih problema razočaralo je čak i odane fanove Lige pravde. Ključna trka između Supermena i Fleša u poslednjim trenucima bila je preteranom zamućena, što ju je učinilo je gotovo nevidljivom golim okom.
Međutim, najveći kikser dolazi u obliku nesrećnog pokušaja digitalnog brisanja brkova Henrija Kavila u ponovljenim scenama. Ishod je bio uznemirujući i nelagodan izgled koji je prisilno odvojio gledaoce od impresivne akcije koja se odvija na ekranu.
Crni Panter (2018)
Crni Panter (Black Panther) se istakao kao izvanredan film, postigavši značajan uspeh na blagajnama, zahvaljujući svojim upečatljivim likovima i revolucionarnom stvaranju sveta. Međutim, slično kao u nekoliko savremenih Marvelovih filmova, doživeo je neuspeh kroz prekomernu zavisnost od specijalnih u odnosu na praktične efekte. Film je predstavio ambiciozne akcione sekvence, obuhvatajući kako intenzivne borbe jedan na jedan, tako i one velike.
Jedan aspekt koji je doprineo problemu bilo je potpuno oslanjanje na CGI za odelo koje je nosio T’Čala. pokreti odela Crnog pantera generisani pomoću CGI kretala su se uznemirujućim sferama, prelazeći prag realnosti. Situaciju je dodatno pogoršala odluka montažera da zamuti pokret, verovatno da bi se prikrile brojne CGI greške.
Skyscraper (2018)
Dvejn “Rok” Džonson se etablirao kao poznato lice u vrhunskim, veselim akcionim filmovima. Neboder (Skyscaper) iz 2018. godine se savršeno uklapa u tu kategoriju. Međutim, gledaoci su izrazili svoje nezadovoljstvo zbog preterane upotrebe CGI-ja tokom celog filma. Nažalost, preveliko oslanjanje na CGI imalo je neželjeni efekat transformacije inače zadivljujućih vratolomija u vizuelne prikaze koji podsećaju na video igricu.
Neboder predstavlja niz smelih podviga, uključujući penjanje uz čelične nosače i spuštanje duž fasade zgrade. Međutim, preterana upotreba zelenih ekrana postaje previše očigledna, što dovodi do toga da Dvejn Džonson deluje neujednačeno naspram očigledno veštačkih pozadina. Kao rezultat toga, Neboder spada u kategoriju filmova koji se u velikoj meri oslanjaju na CGI, a koji su pogodni za opušteno gledanje tokom ležernog popodneva.
Svet iz doba jure – Nadmoć (2022)
Franšiza Parka iz doba Jure (Jurrasic Park) nesumnjivo je doživela prosperitetnija i bolja vremena. Prvi film je pozdravljen kao kinematografsko remek-delo, čak je obezbedio i prestižnu nagradu Oskara za najbolje vizuelne efekte. Međutim, Svet iz doba jure – Nadmoć (Jurassic World Dominion) je nejasan pokušaj da se uhvati suština originalnog stvaralaštva Stivena Spilberga, čiji je rezultat jedan jako slab proizvod.
Iako Svet iz doba jure može poslužiti kao zabavna opcija za one koji traže trilere uz koje će jesti kokice, njegovi CGI elementi imaju toliko nedostataka. Obožavaoci su izrazili nezadovoljstvo zbog nerealnog izgleda dinosaurusa, posebno kada se stave u kontrast sa snežnim pozadinama. Štaviše, određeni efekti renderovanja, osvetljenja i teksture u Svetu iz doba jure – Nadmoć pokazuju čudno zastareli kvalitet koji podseća na tehnike snimanja filmova od pre dve decenije.
Crni Adam (2022)
U filmu Crni Adam (Black Adam), istoimeni lik je oslobođen nakon 5.000 godina zatočeništva i pušten u savremeni svet. Dvejn Džonson donosi svoj jedinstveni stil beskompromisne pravde dok se suočava sa Američkim društvom pravde. Nažalost, Crni Adam je takođe postao žrtva razoaravajućih specijalnih efekata u 2022. godini.
Jedna posebna oblast u kojoj je CGI posustao bila je u scenama koje prikazuju prošlost. Džonsonova glava je digitalno postavljena na telo dvojnika, što je rezultiralo izuzetno neujednačenim i uznemirujućim vizuelnim iskustvom. Oštra disproporcionalnost između njegovog impozantnog tela i tela dvojnika bila je očigledna. Iako je namera bila da se prikaže Crni Adam tokom njegovih smrtnih dana, ovaj umetnički izbor pokazao se kao sasvim nepotreban element u filmu.
