Vizuelni efekti – ili ih volite ili mrzite, teško da postoji nešto između. Iz tog razloga, sav napor koji dizajneri vizuelnih efekata ulažu nije dočekan sa jednakim pohvalama ili fanfarama kao kada su u pitanju režiseri ili glumci. Iako su u pozadini, njihov rad je jednako značajan, naročito kada se radi o blokbasterima koji se poprilično oslanjaju na vizuale. Na kraju, možete li da zamislite filmove kao što su Dina, Ratovi zvezda, Avatar, Top Gan: Maverik bez svih tih vizuelnih efekata? Verovatno i možete, aki bi krajnji proizvod bio, pa, ogoljen
Normalno, ukoliko je priča osrednja, nikakvi specijalni ili vizuelni efekti ne mogu poboljšati ili izvući film. Osim ukoliko niste James Cameron i znate kako da pretvorite osrednju radnju u blokbaster.
Jim Cameron – kralj blokbastera
Poznat po Terminatoru, Osmom putniku, Ambisu, Titaniku i Avataru, James Cameron je proslavljeni pionir kinematografije. Gigant filmske industrije, režiser kanadskog porekla je mnogo puta pohvaljen zbog podizanja standarda svojim kinematografskim poduhvatima. Među 100 vrhunskih filmova svih vremena, njegova dva filma su među prva tri – Avatar (2009) kao prvi i Titanik (1997) kao treći na listi. U pogledu zarada, ta dva filma su nepobediva, sa zasebnom zaradom od 2,9 milijardi i 2,2 milijarde dolara. Konkurent koji je uspeo da se približi najvećem iznosu je Osvetnici: Kraj igre (2019). Sa zaradom od približno 2,8 milijardi dolara smestio se tačno između Avatara i Titanika.
Po čemu se to Cameron razlikuje od ostalih režisera? Kada pročitate njegov intervju sa GQ magazinom, možete zaključiti da su to njegova posvećenost, upornost, kreativnost i hrabrost. Ne morate čak ni da čitate intervju, pogledajte njegove filmove i zaključićete da je čovek spreman da uradi sve što je potrebno da ostvari ono što je zamislio. Čak je i Kate Winslet, glavna glumica i dobitnica Oskara za Titanik izjavila da možda nikada više neće raditi sa Cameronom. Razlog? Pored čestih prehlada, upale bubrega i hipotermije usled provođenja dugo vremena u ledenoj vodi, Winsletova se umalo udavila na snimanju.
Srećom, dve i po decenije kasnije, njih dvoje su se ponovo udružili na novom spektaklu – Avatar: Put vode. Zaključujući po scenama, može se pomisliti da je Winsletova osuđena na snimanje u ogromnim bazenima, bar kada je u pitanju rad sa Jimom Cameronom.
Avatar (2009)
James Cameron je dobio ideju za Avatar još 1994. godine, čak pre nego što je Titanik snimljen. Dobio je ideje za film u snu, koliko god to kliše zvučalo. Međutim, pošto je tehnologija 1990-tih bila previše ograničavajuća za ono što je želeo da predstavi, Cameron je odlučio da odloži snimanje filma dok se za to ne stvore uslovi. Taj momenat je došao 12 godina kasnije, 2006. godine, kada je i počelo snimanje Avatara. Nakon skoro 237 miliona dolara i tri godine, film je konačno bio prikazan.
Za snimanje Avatara, korišćene su dve tehnike: uživo snimanje, oko 40% i računarski generisane slike (CGI). CGI je korišćen za snimanje putem kompjuterizovanih minijatura, koje su dalje modifikovane u odgovarajući lik iz Na’vi plemena. Koristeći ove dve tehnike, Cameron je uspeo da napravi jedinstven i zapanjujući film.
U početnim fazama, prvo su snimani manje bitni delovi filma. Ekipa se odlučila na taj potez kako bi se pripremila za rad na animacijama i zatim iskombinovala ta dva dela. U tim početnim fazama, glumci su takođe igrali uloge ispred kamere koja je posebno namenjena snimanju izraza i pokreta lica glumaca. Takva tehnika snimanja omogućila je autentičniju tranziciju sa pravog ekrana na CGI i animacije.
Šta se postiglo ovim tehnikama?
Dijalozi i sama radnja Avatara nisu ništa posebno; štaviše mnogi bi se složili da su osrednji. Međutim, poruka filma je moćna, i Cameron je želeo da je prenese putem vizuala pre nego (nepotrebnih) dijaloga. Najnovija tehnologija i oprema za snimanje filma su mu omogućili da tu poruku pošalje, kao što su omogućili gledaocima da obrate pažnju na posebne detalje.
Šta je poruka filma, možete pitati. Pa kao što je slučaj sa skoro svime, može se protumačiti na nekoliko različitih načina, u zavisnosti od verovanja gledalaca i njihovih pogleda na svet. Stoga, naučnici ga mogu shvatiti kao nešto što se na kraju može desiti. Ljudi koji su malo tradicionalnijih shvatanja mogu misliti da su ti skriveni problemi manje bitni, tj. možda pitanja očuvanja prirode nisu njihova briga, niti smatrato da je to toliko bitno da se oživi kroz likove.
Pored veličanja prirode i fokusiranja na njenu moć, Cameron je uključio koncept dobra protiv zla prikazanog u spremnosti ljudi da unište planetu i njeno magično okruženje samo da bi se dokopali njenog izuzetnog resursa. Na ovaj način, Kameron je ugradio svoje anti-imperijalističke i anti-kapitalističke stavove. Kroz film je otvoreno demonizovao džinovske (američke) korporacije, naglašavajući njihovu spremnost da unište čitave ekosisteme kako bi ostvarile profit.
Avatar: Put vode (2022)
Odmah nakon snimanja Avatara, Cameron je znao da će napraviti nastavak. Tačnije, planirao je da snimi čak četiri nastavka, od kojih je prvi izašao 16. decembra 2022, na dvadesetpetogodišnjicu Cameronovog velikog blokbastera, Titanika. Slučajnost? Naravno, ukoliko verujete u njih.
Da se vratimo na Avatar: Put vode. Od objavljivanja (a prošlo je samo mesec i po dana), film je zaradio 2,12 milijarde dolara širom sveta. Uzimajući u obzir zaradu Titanika od 2,2 milijarde dolara, Avatar: Put vode će uskoro nadmašiti Titanik koga svi vole. Ali da li će nadmašiti i svog prethodnika, Avatara? Sudeći po tome kako je rangiran, reakcijama šire javnosti i zaradama na blagajnama, velike su šanse da hoće.
Tačan budžet za film nije otkriven, ali procenjuje se da iznosi 350 miliona dolara, što ga čini jednom od najskupljih produkcija u istoriji filma. Prema Kameronu, potrebno je zaraditi najmanje 2 milijarde dolara da bi se izbegli gubici. Prema sadašnjoj zaradi na blagajnama i kratko vreme za koje je stečena, moglo bi se reći da je dostizanje potrebnog minimuma bilo prelako.
Zaista, Avatar: Put vode je među samo četiri filma koja su do sada uspela u ovome, od kojih su dva Cameronova. Da, u pravu ste – Titanik i Avatar. Ni ne čudi zašto ovaj čovek nosi titulu kralja blokbastera.
Tehnološki i lični rekordi
Da bi snimio Avatar: Put vode, Kameron se udružio sa Weta FX studiom sa kojim je radio na Avataru, kao i sa nekim od glumaca: Samom Worthingtonom i Zoe Saldañom, Sigourney Weaver, Stephenom Langom, CCH Pounder, Dileepom Raom, Michelle Rodriguez, Joelom Davidom, i Mattom Geraldom. Cameron je ponovo sarađivao sa Kate Winslet, uprkos tome što je bila ubeđena da više nikada neće raditi s njim.
Ovoga puta, Winslet je bila fascinirana ekipom, glumcima, filmom i, dobro, Cameronom, iako je još jednom provela snimanje u vodi. Čak je uspela da postavi lični, a možda i svetski rekord – držala je dah pod vodom neverovatnih 7 minuta i 15 sekundi. Ovo je čitav minut duže nego što je Tom Cuise proveo bez udisaja u Nemogućoj misiji: Otpadnička nacija.
Budući da je veliki ljubitelj vode, Cameron je još jednom “ugurao” svoju glumačku ekipu u bazen od 900.000 galona, primoravajući ih da savladaju slobodno ronjenje i kontrolu daha (setite se rekorda Kate Winslet). Pored toga, akcione sekvence su povremeno snimane u nešto manjem bazenu (250.000 galona) opremljenom simulatorom talasa koji je snimao koordinisane snimke ispod i iznad linije vode.
Source: Polygon
Čudo od opreme
Za snimanje Avatara, Cameron i njegov tim su napravili tada novu virtuelnu kameru koja je omogućila režiseru da vizualizuje glumce u animiranom okruženju Pandore dok su bili na setu. Za Avatar: Put vode, Cameron je dizajnirao sistem kamera koji je ugradio Sony Venice kamere u 3D stereoskopske uređaje. Najsavremenija oprema je mogla da snima u živopisnoj rezoluciji od 6K. U kombinaciji sa revolucionarnim svetlosnim jedinicama i tehnologijama, uređaj bi mogao funkcionalno da simulira snimanje performansi na setu, omogućavajući Kameronu da zamisli kako bi gotov film izgledao dok snima samo fizičke elemente.
Od 3.200 izuzetno različitih snimaka, 2.200 je bilo pod vodom. Da bi bili autentični, pošto je svetlost, inače, potpuno drugačija pod vodom nego iznad vode, snimatelj Pavel Achtel (koji je radio sa režiserom i na Avataru) koristio je kameru pod nazivom DeepX 3D koju je razvio još 2015. godine. Uređaj je ukombinovan sa podvodnim Nikonovim objektivima iz 1980-ih, čime je izgrađen jedini sistem kamera koji može da uhvati stereoskopski 3D pri snimanju pod vodom. U poređenju sa tradicionalnim sistemima kamera, Achtelova oprema je teška oko 66 funti (33 kg) i stoga je lakša za manevrisanje.
Dakle, fotografi i videografi, sledeći put kada vas sindrom gomilanja opreme počne terati da kupite najnovije objektive, setite se da i vaši stari objektivi mogu da naprave čuda.
Očekivano, ovaj digitalni rad je zahtevao ogromnu računarsku snagu iza scene. Snimci koji sadrže brojne sofisticirane efekte zahtevali su nedelje da se u potpunosti obrade na računarima Weta studiju. Milioni procesorskih sati bili su potrebni da se završi renderovanje gotovog filma. Ukupna količina podataka generisanih za Avatar: Put vode dostigla je oko 18,5 petabajta (PB), u poređenju sa samo 1 PB za njegovog prethodnika. Ilustracije radi, 1 PB iznosi 1.024 TB ili 1.048.576 GB.
Završno spajanje
U intervjuu za GQ magazin, Cameron je ukratko objasnio ceo proces snimanja Avatara. Prvo su snimljeni takozvani šablonski snimci. U ovom slučaju, šabloni su bili zbirke vizuelnih prikaza koji su predstavljali snimke osnovnih vizuelnih elemenata scene. Tu su spadali nastupe (ljudskih) glumaca, pokreti kamere i osvetljenje. Dok su snimali ove delove, glumci su nosili odela za snimanje prekrivena senzorima za praćenje pokreta.
Za Avatar: Put vode, Cameron je koristio dodatne kamere za lice kako bi snimio suptilne nijanse u izrazima lica glumaca. Ovo je pružilo animatorima sofisticirane detalje za dalje kreiranje vanzemaljskih iz plemena Na’vi.
Snimljeni šabloni su prosleđeni Weta FX kreativcima, tehničarima i animatorima koji su dodali animacije i animirane elemente sirovom snimku. Zbog ove tehnike rada, Avatar: Put vode značajno se razlikuje od animiranih filmova koje su napravili i objavili Pixar ili DreamWorks. Kako je Cameron objasnio, glumci su radili ono što su radili (i bili su odlični u tome), ali je to trebalo prevesti u 3D-CG lik.
Za okorele ljubitelje filmova, Weta FX nije nepoznat – to je novozelandski studio za vizuelne efekte koji je osnovao Peter Jackson, reditelj Hobita i trilogije Gospodar prstenova.
Animacija i automatizacija
Deo procesa animacije je automatizovan primenom složenih algoritama, prvenstveno da bi se uštedelo vreme. Za razliku od Avatara iz 2009, koji je, prema Cameronu, bio oko 70% – 75% kompjuterski generisan, nastavak je skoro 90% animacija.
Da bi animacije izgledale realističnije, primenjivane su različite tehnike. Jedan od njih je korišćenje mapa toka da bi konstruisao raspored pora na licima likova. Drugi su bili neophodni da se naprave animacije različitih efekata vode i da prskanje izgleda autentično, prirodno i realno. U stvari, kako je procenio Eric Saindon, supervizor vizuelnih efekata, u finalnoj verziji filma bilo je čak 1.600 različitih simulacija vode. Digitalne prečice i alati bili su od vitalnog značaja s obzirom na količinu posla potrebnog da se Pandora oživi na ekranu. Umetnici iz Weta studija tvrde da je za film osmišljeno čak 57 novih morskih vrsta.
Tehnologija snimanja performansi koju su Joe Letteri i Richard Baneham, VFX supervizori, koristili u Avataru, ponovo je zamišljena i nadograđena za nastavak. Tehnologija je poznata kao sistem kodiranja izraza lica (FACS – Facial Action Coding Sistem) – i koristi neuronsku mrežu obučenu za praćenje pokreta mišića na ljudskom licu. Posebna pažnja je posvećena načinu na koji se mišići, tkivo i koža kreću jedni oko drugih.
Animirani film, ljubavna priča ili dokumentarac?
Ne može se poreći da osnovne teme Avatara privlače publiku. Avatar iz 2009. bavio se ekološkim pitanjima, naglašavajući značaj života u harmoniji sa prirodom. James Cameron je i dalje posvećen očuvanju prirode, posebno zaštiti okeana i morskog života, i nastoji da širu javnost učini svesnom klimatskih promena i potrebom da se na njih pravilno odreaguje.
Osim što se bavio temama od suštinske važnosti za prirodu i ekologiju, Kameron se pozabavio temama bitnim za ljudsku vrstu – ljubavlju i porodicom. Sa spektakularnim prirodnim lepotama u prvom planu, naprednom tehnologijom kamera u pozadini i osnovnom porukom o klimatskoj krizi, Avatar: Put vode je ljubavna priča u svojoj srži. A ta ljubav se ne ograničava samo na romansu i veze, već se širi i na ljubav i brigu o porodici.
Upravo to čini Jamesa Camerona kraljem blokbastera: on uvek razume šta publika želi.
