Njen “mladoženja”, imenovan kao Lune Klaus, funkcioniše kao personalizovana AI persona na telefonu i poseduje vizuelni identitet koji se može videti putem AR ili VR tehnologije. Tokom ceremonije, digitalni lik je bio projektovan pored nje, čime je stvorena iluzija „prisutnosti“.
Proces kreiranja trajao je nedeljama – kroz svakodnevne razgovore definisani su način govora, karakter, pa čak i detalji iz izmišljene prošlosti. Nakon toga, specijalizovana kompanija organizovala je ceremonijalni deo: zavete, razmenu „prstenja“, šetnju niz improvizovani hodnik, kao i fotografisanje sa „gostima“, objavljeno je na Instagramu.
Iako sam čin nema nikakvu pravnu težinu u Japanu, događaj je izazvao veliku raspravu. U pitanju je svojevrsni spoj tehnologije, emocionalnih projekcija i novih formi identiteta u digitalnom svetu.
Ovaj slučaj otvara niz pitanja: da li je reč o neobičnom obliku samoizražavanja i prihvatanja moderne tehnologije, ili o prelasku granice između stvarnog i virtuelnog života?
Stručnjaci ističu da rastuća dostupnost personalizovanih AI sistema menja način na koji ljudi komuniciraju, grade odnose i doživljavaju intimnost, ali i da društvo tek treba da se suoči sa psihološkim, etičkim i kulturološkim posledicama ovakvih trendova.
