Teorija 1
Jedna od njih je growing-block universe („rastući blok univerzuma“). Prema tej teoriji, prošlost i sadašnjost zaista postoje, dok budućnost još nije nastupila. Budućnost ne „leži“ izvan nas, već se nastavlja trenutak po trenutak u sadašnjosti, kojoj se svakim prolaznim trenom dodaje novi deo stvarnosti. Time, može se reći da budućnost još „nije završila“, dok je prošlost već fiksna, univerzum je, u tom smislu, „završen“ do sadašnjeg trenutka.
Teorija 2
Još jedna intrigantna ideja jeste konformalna ciklična kosmologija (Conformal Cyclic Cosmology, CCC), koju je predložio Roger Penrose. Prema ovoj hipotezi, univerzum prolazi kroz uzastopne „ajone“ – cikluse koji se nižu: svaki počinje Velikim praskom, a završava dugim širenjem i izumiranjem materije, kada sve postaje u osnovi svetlost. Tada se jedna era vremenski „zakončava“, a postepeno se transformiše u novu fazu – novi Veliki prasak. Drugim rečima, iako univerzum deluje da je završio u jednom ciklusu, taj kraj zapravo označava početak sledećeg.
Teorija 3
Zatim imamo ciklične modele (Big Bounce / Ekpyrotic model). U njima, univerzum prolazi kroz beskonačan niz ciklusa: širenje (Big Bang), hlađenje, stezanje (Big Crunch) i ponovo širenje. Svaki ciklus može završiti „krahom“, ali taj krah je inicijator novog početka. Time se stvara beskonačan tok postojanja, bez apsolutnog završetka.
Suština ovih razmišljanja jeste: šta znači „završenosti univerzuma“? Ako sagledamo vreme kao proces kojim prošlost ostaje zapamćena, dok budućnost tek treba da nastane, onda možemo reći da je univerzum uvek u stanju prelaza – ono što nazivamo „krajem“, zapravo je prelaz u nešto novo, bilo u okviru istog univerzuma ili sledećeg ciklusa. U metaforičkom smislu, univerzum možda je već završio, ali to „završavanje“ je ništa drugo do kontinuiteta – most između prošlog i budućeg, koji se neprekidno gradi.
Takve teorije, iako filozofski duboke, još su izrazito spekulativne i zahtevaju dalja istraživanja. Ali nas pozivaju da zamišljamo vreme i stan, univerzalnu stvarnost, na način koji nadilazi jednostavne modele početka i kraja.
