Sajber kriminal u brojkama
Microsoft svakodnevno obrađuje više od 100 triliona signala, blokira oko 4,5 miliona novih pokušaja malware-a, analizira 38 miliona detekcija rizika po identitetu i skenira 5 milijardi mejlova u potrazi za malware-om i phishing pretnjama. Automatizacija i dostupni alati za sajber kriminal omogućili su napadačima da prošire operacije, dok AI ubrzava kreiranje sofisticiranog i uverljivog sadržaja za napade.
Sajber bezbednost je strateško pitanje
Izveštaj šalje jasnu poruku: sajber bezbednost je ključni strateški prioritet, a ne samo IT briga. Poslovni lideri moraju integrisati bezbednost u svaki aspekt digitalne transformacije.
Regionalni kontekst: Hitnost u Adriatic regionu
“U Adriatic regionu, potreba za jačanjem svesti i spremnosti u oblasti sajber bezbednosti nikada nije bila veća,” izjavio je Tomislav Vračić, NTO Europe South Multi-country cluster. “Kako digitalna transformacija ubrzava u Hrvatskoj, Sloveniji, Srbiji, Albaniji, Bugarskoj i susednim tržištima, javni i privatni sektor moraju odlučno delovati kako bi zaštitili ključnu infrastrukturu i poverenje građana. Proaktivna odbrana je strateški imperativ za obezbeđivanje naše zajedničke digitalne budućnosti.”
Kritične službe pod udarom
Bolnice, škole i lokalne vlasti sve češće su mete napada zbog osetljivih podataka i ograničenih resursa za sajber bezbednost. Posledice uključuju odloženu medicinsku negu, prekid obrazovanja i zaustavljen transport. Ransomware akteri iskorišćavaju ove slabosti jer takvi sektori često brzo plaćaju kako bi obnovili rad.
Modernizacija bez kompromisa
Izveštaj Microsoft Digital Defense 2025 naglašava da zastarele mere bezbednosti više nisu dovoljne. Modernizacija odbrane i snažna saradnja između industrije i vlada su neophodni. Za pojedince, korišćenje multi-factor authentication (MFA)—posebno otpornog na phishing—može blokirati preko 99% napada zasnovanih na identitetu.
Pretnje od strane država i dalje prisutne
Iako su kriminalci najzastupljeniji napadači, državni akteri i dalje ciljaju ključne industrije i regione, uglavnom radi špijunaže, a ponekad i finansijske dobiti:
- Kina: širi napade na industrije i nevladine organizacije, koristeći ranjive uređaje za prikriveni pristup.
- Iran: cilja logističke kompanije u Evropi i Persijskom zalivu, verovatno sa ciljem ometanja komercijalnog saobraćaja.
- Rusija: širi napade van Ukrajine, posebno na mala preduzeća u NATO zemljama, koristeći ih kao ulazne tačke ka većim organizacijama.
- Severna Koreja: fokusirana na finansijsku dobit i špijunažu, uključujući angažovanje IT radnika u inostranstvu koji prihode šalju režimu.
AI ubrzava pretnje
I napadači i branioci koriste AI. Sajber kriminalci koriste AI za automatizaciju phishing-a i kreiranje sintetičkog sadržaja, dok branioci koriste AI za zatvaranje detekcionih praznina i zaštitu korisnika.
Sajber bezbednost: Zajednička odgovornost
Kako pretnje postaju sve sofisticiranije, organizacije moraju neprekidno ažurirati odbranu i deliti obaveštajne podatke. Vlade treba da uspostave jasne okvire koji nameću verodostojne posledice za zlonamerne aktivnosti i podstiču transparentnost. Microsoft ostaje posvećen jačanju bezbednosti kroz Secure Future Initiative i globalna partnerstva.
U eri ubrzane digitalne transformacije, dodatno pojačane razvojem AI-a, sajber pretnje sve više ugrožavaju ekonomsku stabilnost, javno poverenje i ličnu bezbednost. Rešavanje ovih izazova zahteva ne samo inovacije, već i koordinisano društveno delovanje.
