Nakon što su u Apple-u čuli da Adobe pokušava da privuče njihove zaposlene, Džobs je odlučio da ne reaguje tiho. Nije angažovao HR tim, niti poslao interni dopis – uradio je ono što je bilo tipično za njega: direktno, oštro i bez rukavica poslao je mejl tadašnjem CEO-u Adobe-a, Brusu Čizenu.
Naslov mejla bio je jednostavan: “Recruiting”.
A sadržaj još direktniji: “Bruse, Adobe regrutuje iz Apple-a.
Već su zaposlili jednu osobu i zovu još mnogo njih.
Imam stalnu politiku sa našim regruterima da ne regrutujemo iz Adobe-a.
Izgleda da vi imate drugačiju politiku.
Jedan od nas mora da je promeni. Molim te reci mi ko.
– Stiv”
Prava definicija “mic drop” momenta – u obliku pet rečenica.
Odgovor koji se čekao ceo radni dan
Čizen nije ostao nem, ali mu je trebalo skoro do kraja dana da odgovori. U poruci je naveo da je, po dogovoru, bilo zabranjeno vrbovanje samo višeg kadra (stariji direktori i VP-jevi), i predložio da se taj neformalni sporazum i dalje poštuje. Dodao je da veruje da su Apple-ovi regruteri ipak kontaktirali mlađi kadar.
Džobs nije bio zadovoljan odgovorom i uzvratio da će u tom slučaju i on “osloboditi” svoje regrutere da targetiraju sve zaposlene u Adobe-u osim višeg menadžmenta.
Čizen je zatim predložio rešenje koje danas zvuči kao iz pravne sekcije LinkedIna – da nijedna kompanija ne vrbuje aktivno zaposlene iz one druge, osim ako se zaposleni sam javi.
Godinama kasnije: Ovaj mejl je završio na sudu
Ovaj lanac prepiske nikada ne bi postao javan da nije bilo antimonopolske tužbe 2010. godine, kada su objavljeni interni dokumenti velikih tehnoloških firmi.
SAD zakon striktno zabranjuje dogovore između kompanija o zajedničkoj kontroli tržišta rada – posebno ako to ograničava kretanje talenata. Tužbom su bili obuhvaćeni Apple, Adobe, Google i Intel, a predmet su bili upravo ovakvi “tihi” dogovori o nemešanju u regrutaciju zaposlenih jednih drugih.
Kompanije su se na kraju nagodile – ali po cenu od čak 415 miliona dolara.
Ovaj slučaj pokazuje koliko je rat za talente u Silicijumskoj dolini bio ozbiljan – i koliko su kompanije bile spremne da krše zakone ne bi li zadržale svoje ljude. Džobs je, kao i uvek, bio direktan i impulsivan – ali posledice su, ovaj put, bile ozbiljne za celu industriju.
