Savremeni kafić počeo je kao eksperimetn koji je zapošljavao paralizovane ljude kao konobare tako što im je davao robote za daljinsko upravljanje. U to vreme, to je bio samo ograničeni test projekat, ali sada, kafić je pronašao stalni dom u Čuo Vardu, Tokiju.
Posebna vrednost ovog projekta ogleda se u njegovoj inkluzivnosti. Umesto da se osobe sa paralizom i drugim zdravstvenim ograničenjima posmatraju isključivo kao korisnici pomoći, ovaj kafić ih stavlja u aktivnu ulogu zaposlenih. Osobe su ponovo dobile priliku da rade, zarađuju i učestvuju u svakodnevnom društvenom životu. Tehnologija ovde ne služi kao zamena za čoveka, već kao most koji povezuje pojedince i zajednicu.
Robote OriHime-D koji se koriste u kafiću razvila je japanska startap kompanija Ory i prvobitno su kreirani za upotrebu u domovima osoba sa invaliditetom koje ozbiljno ograničavaju njihovo kretanje.
Robotima se može reći da se kreću, posmatraju, razgovaraju sa mušterijama i nose predmete, čak i ako njihov operater može samo da pomera oči. Ove sposobnosti su prilagođene za upotrebu u ugostiteljskom objektu.
Kafić ne pomaže samo onima sa paralizom. Avatar Robot Caffe DAWN zapošljava ljude koji ne mogu lako da napuste svoje domove iz više razloga, kao što su bilo kakvo fizičko ili mentalno stanje ili obaveze poput pružanja 24-časovne nege starijim licima.
Inkluzivni model rada pokazuje da fizička ograničenja ne moraju biti prepreka. Prilagođavanjem radnog okruženja i korišćenjem savremene tehnologije, osobe koje bi inače bile isključene sa tržišta rada dobijaju šansu za „normalan“ radni dan sa smenama, odgovornostima i kontaktom sa ljudima, baš kao i svi drugi.
