Šta se promenilo na sajtu i šta to znači za konferenciju
Prema dostupnim informacijama, Iozzo se više ne nalazi na stranici review board-a Black Hat-a, niti na sajtu japanske bezbednosne konferencije Code Blue, gde je do nedavno bio naveden među članovima. Review board nije dekoracija u fusnoti: to je telo koje učestvuje u selekciji predavanja i održava standarde sadržaja, zbog čega svaka izmena na toj listi ima težinu.
U ovakvim situacijama organizatori obično biraju poteze koji smanjuju rizik od eskalacije. Konferencije zavise od poverenja publike, sponzora i predavača, a svaka tema koja može da preusmeri fokus sa tehnologije na kontroverzu postaje problem za ceo program. Kad se reputacija događaja dovede u pitanje, reakcija je često brza, čak i ako formalne činjenice nisu do kraja razjašnjene.
Iozzo je, preko portparola, naveo da se neće povući dobrovoljno i da pozdravlja punu istragu. Organizatori Black Hat-a nisu dali komentar. Predstavnik Code Blue-a je potvrdio da je Iozzo uklonjen, uz tvrdnju da je izmena sajta planirana ranije i da su uklonjena još dva člana koji nisu bili aktivni, ali je priznao da se tajming poklopio sa objavom novih dokumenata.
Šta kažu dokumenti i gde je granica između činjenice i nagađanja
Povod za promenu je objava velike količine materijala američkog Ministarstva pravde, u kojima se pominje Iozzo kroz dokumente i komunikaciju povezanu sa Epstinom. U tekstovima koji su pratili objavu navodi se da postoje mejlovi koji pokrivaju period od 2014. do kraja 2018. godine i koji ukazuju na kontakt i pokušaje dogovaranja susreta, piše TechChrunch.
Istovremeno, važno je razdvojiti šta je dokumentovano, a šta ostaje na nivou tvrdnji. Deo navoda potiče iz informantskog izveštaja sa redakcijama i takvi izvori mogu sadržati netačnosti ili nepotpunosti. U javno dostupnim mejlovima nema dokaza da je Iozzo počinio nezakonite radnje. Iozzo je izjavio da je Epstina poznavao iz profesionalnih razloga, da žali zbog te povezanosti i da negira da je bio njegov “haker” ili da je radio bilo šta nezakonito.
Ovakvi slučajevi pokazuju kako industrija upravlja reputacijom u vremenu kada se granica između informacije i optužbe lako zamuti. Konferencije su pod pritiskom da sačuvaju kredibilitet, ali i da ne pređu u logiku javnog kažnjavanja bez postupka. Kada nema jasnog saopštenja, uloga medija i publike postaje još veća: prazninu u objašnjenjima brzo popune tumačenja, nagađanja i polarizacija.
Za Black Hat i slične događaje, dilema je jednostavna samo na papiru. Svaka odluka ima cenu: zadržavanje spornog imena rizikuje reputaciju konferencije, a uklanjanje bez objašnjenja otvara pitanje kriterijuma i presedana. U oba slučaja, fokus se pomera sa bezbednosnih tema na pitanje poverenja, što je za sajber zajednicu uvek najosetljivija valuta.
