Po njegovim navodima, kada je baterija bila pri kraju, aplikacija je nudila višu cenu nego kada je telefon bio “zdrav”, a razlike je povezivao i sa platformom. Više medija je prenelo priču, uz napomenu da Uber u tom trenutku nije dao jasno javno objašnjenje koje bi direktno demantovalo ili potvrdilo da se nivo baterije koristi kao signal za formiranje cene. Zato je sve ostalo u sivoj zoni: dovoljno konkretno da razbesni korisnike, ali nedovoljno dokazano da bude “gotov slučaj”.
Slaba baterija kao indikator za skuplju vožnju
Problem je što ovakve tvrdnje pogađaju pravo u živac modernih aplikacija, i postavljaju pitanje gde se završava “dinamičko formiranje cena” (potražnja, gužva, udaljenost, vreme, broj vozača), a gde počinje “diskriminacija po profilu”. Tehnički, aplikacije često imaju pristup raznim informacijama o uređaju (model, verzija sistema, jezik, podešavanja), a pitanje je da li bi, i kako, neko opravdao korišćenje baterije kao indikatora da je korisnik pod pritiskom i da će pre pristati na skuplju vožnju.
Na kraju, ako želite da ovo “spustite” na nivo svakodnevne prakse, postoji nekoliko brzih provera koje mogu da razdvoje paranoju od realnosti, osvežite aplikaciju i sačekajte minut–dva pa uporedite cenu, proverite istu rutu na drugom telefonu (ako imate mogućnost), prebacite se na Wi-Fi, pogledajte da li se u blizini dešava događaj koji podiže potražnju (utakmica, koncert, špic), i otvorite još jednu aplikaciju za prevoz kao referencu. Ako se razlike ponavljaju u istim uslovima, to je već signal za skeptičnost, ne nužno dokaz “baterijskog” scenarija, ali dovoljan razlog da ne prihvatite prvu cifru kao jedinu istinu.
