Nakon što je Donald Tramp ponovo otvorio pitanje Grenlanda i njegovog mogućeg „premeštanja“ pod američki interes, reakcija u Danskoj nije došla kroz diplomatske note, već kroz mobilne telefone. Građani su masovno počeli da koriste aplikacije koje prepoznaju poreklo proizvoda i pomažu u izbegavanju američkih brendova, pretvarajući svakodnevnu kupovinu u tihu, ali jasnu političku poruku.
Jedna od aplikacija koje su se posebno izdvojile u Danskoj je Made O’Meter, alat koji je osmislio danski stručnjak za digitalni marketing Ian Rosenfeldt. Ideja je jednostavna: korisnik skenira proizvod telefonom, a aplikacija uz pomoć veštačke inteligencije procenjuje poreklo brenda i vlasničku strukturu kompanije, pa zatim predlaže alternative koje nisu američkog porekla. Rosenfeldt je naglasio da aplikacija nije zamišljena kao ekonomsko oružje, već kao praktičan način da potrošači dobiju informaciju i lakše donesu ličnu odluku – posebno u trenutku kada se političke tenzije prelivaju u svakodnevni život.
Naizgled bezazlena tehnologija, namenjena informisanju potrošača, u kratkom roku postala je alat za simbolični bojkot. Aplikacije koje skeniranjem proizvoda otkrivaju gde je nešto proizvedeno i ko stoji iza brenda beleže nagli rast korisnika upravo u trenutku kada su odnosi između Sjedinjenih Država i Danska ponovo dospeli u fokus javnosti, piše portal ABC.
Povod je bio Grenland – poluautonomna teritorija u okviru Kraljevine Danske, strateški važna zbog prirodnih resursa i geopolitičkog položaja. Izjave Donald Trampa, koje su ponovo otvorile pitanje američkog interesa za Grenland, izazvale su talas negodovanja u danskoj javnosti, ali i proteste u Kopenhagenu i drugim gradovima.
Upravo u tom kontekstu, aplikacije za identifikaciju proizvoda dobile su novu ulogu. One ne nude samo informaciju, već i izbor. Korisnici mogu da postave filtere, da traže evropske ili lokalne alternative i da na taj način svesno izbegnu proizvode povezane sa američkim kompanijama. Iako je njihov efekat na tržište ograničen, osećaj lične odluke i kontrole ima snažan simbolički značaj.
Ekonomski analitičari upozoravaju da američki proizvodi u danskim prodavnicama čine relativno mali deo ukupne ponude i da ovakav bojkot ne može ozbiljno da utiče na trgovinske tokove. Međutim, ovde se, kako ističu, ne radi o ekonomiji već o stavu. Kupovina postaje oblik svakodnevnog političkog izražavanja, bez parola i transparenta.
Ovaj fenomen pokazuje i širu promenu u načinu na koji građani reaguju na globalna politička pitanja. Umesto formalnih protesta, tehnologija omogućava mikro-akcije koje se lako uklapaju u rutinu. Skener u telefonu postaje sredstvo poruke, a raf u prodavnici mesto lične odluke.
Na kraju, aplikacije neće promeniti međunarodne odnose niti rešiti pitanje Grenlanda, ali jasno ilustruju duh trenutka. U digitalnom dobu, politički stav sve češće se izražava tiho – kroz izbor proizvoda, aplikaciju u džepu i odluku da se nešto ostavi na polici.
