Vesti o korišćenju veštačke inteligencije u svetskoj vojnoj industriji su “prenapumpane”

“Veštačka inteligencija kao oružje za masovnu pometnju”, “Četbotovi će planirati napade biološkim oružjem”, “Pentagonov ratni sistem CJADC2 spreman za upotrebu”, – ovo su neki od naslova koji evidentno imaju uloga da nas “uplaše” upotrebe veštačke inteligancije u savremenim sistemima naoružanja. Razgovarali smo sa stručnjacima kako bi pokušali da sagledamo realan okvir primene naprednih tehnologija u vojne svrhe.

Vreme Čitanja: 2 min

ai-vojna-industrija-1078-fi

Ilustracija: DALL-E3

Predsednik “Mašinerije” i Lead Data Scientist u kompaniji SmartOcto Goran S. Milovanović komentarisao je za WebMind poslednju vest koja se tiče početka primene “Kombinovanog sistema zajedničke komande i kontrole sistema CJADC2”, za koga se kaže da će pomoću veštačke inteligencije dorpineti poboljšanju vojne inteoperabilnosti SAD. Milovanović je istakao da je pre svega važno da u vreme “napumpanih” vesti o razvoju i efektima veštačke inteligencije razumemo da su koncepti poput CJADC2 stari najmanje koliko i kibernetika (sredina XX veka).

“Evidentno je reč o još jednoj iteraciji projekta integralne komande, komunikacije, i kontrole oružanih snaga, što zaista ne predstavlja ništa novo kada govorimo o državama i vojnim savezima čije ekonomije mogu da podrže tako napredne koncepte odbrane i bezbednosti”, rekao je Milovanović.

Zašto ova vest nije nova?

Ideja da simultanim praćenjem ogromnog broja informacija koje mogu da budu od značaja za oružane snage u ma kom zamislivom konfliktu, njihovim sažimanjem, analizom, automatskom obradom, i automatskim izvođenjem zaključaka na osnovu njih – nije nova, rekao je Milovanović.

“Pretpostavljam da, ponovo, u vreme bombastičnih vesti i novinskih natpisa o veštačkoj inteligenciji, čitaoca najviše interesuje koji stepen autonomije u sistemima veštačke inteligencije”, dodao je on.

Takođe, naglasio je ne znamo da li će mašinsko učenje i veštačka inteligencija sami donositi odluke o izboru ciljeva, sami sprovoditi te odluke i navoditi dronove da nešto bombarduju, da bi se tek posle ispaljenih raketa javili realnim, ljudskim komandantima koji će biti finalni arbitri toga koliko su izabrani ciljevi bili opravdani.

Milovanović je čitaocima WebMind-a preporučio da više o ovoj temi pročitaju u knjizi autora Philip Mirowski “Machine Dreams: Economics Becomes a Cyborg Science“, iz koje će saznati koliko je bio presudan uticaj razvoja ovakvih odbrambenih koncepata i vojne tehnologije uopšte na razvoj naučne i inženjerske misli

Profesor Elek: Primena veštačke inteligencije u vojnim sistemima optimitovaće složene procese koji će funkcionisati uz potpunu supervizuju čoveka

Profesor sa katedre za Sisteme naoružanja Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Predrag M. Elek rekao je za WebMind da je jedno od glavnih pitanja koje figurira u krugovima primene veštačke inteligencije u vojnim sistemima “komandno mesto čoveka koji će upravljati sistemom, i koji će odobriti upotrebu tih naprednih tehnologija”.

Elek je naglasio da je uvođenje naprednih tehnologija na bazi veštačke inteligencije u sistem komandovanja i odlučivanja predstavlja izazovno moralno pitanje.

“Uvođenje algoritama koji imaju za cilj optimizaciju procesa je razuman, ubrzaće dosadašnje procese, i daće izbog opcija i scenarija”, objasnio je profesor.

Aktuelnost filma Džejmsa Kameruna “Teminator” iz 1984. Godina

Film Džejmsa Kameruna “Terminator” iz 1984. godine imao je za cilj da pošalje poruku čovečanstvu i upozori na očekivano  napredovanje sistema koji funkcionišu na bazi veštačke inteligencije. Da li je u tome uspeo?

Kamerun je nedavno istakao da je imao za cilj da tim filmom “upozori” koliko savremeno naoružavanje može imati katastrofalne posledice.

Podsećanja radi, Terminator (Arnold Švarceneger) u filmu je kibernetički ubica kojeg je kreirao inteligentni superkompijuter Skajnet.

Napredak u primeni veštačke inteligencije u vojnoj industriji neminovan –  primena zahteva ozbiljno interesovanje stručne javnosti

Kako složeni vojni sistemi vape za uvodženjem “prečica” u optimizaciji složenih procesa, tako i prosečan čitalac vapi da se  informiše o temi koja mu je mahom nepoznata i od koje delimično “strepi”, pošto se njena primena karakteriše kao moguća (dodatna) pretnja za čovečanstvo.

Potrebno je da za tako složena pitanja svi uključeni u lanac izveštavanja (prevasnogno mediji i saopštenja) “stanu na loptu” i biraju termine koje koriste u izveštavanju o temi, o kojoj, blago rečeno, pojma nemaju.

U nadi da će se pristup izveštavanju o ovim temama promeniti, nastaje i ovaj prilog.

Profesor književnosti zagubljen u odajama ekonomskog, tech i IT novinarstva.

Prijavi se na novosti.