Ako se slučajno zadesite u Amsterdamu do 4. juna 2023. godine i dobijete priliku da posetite Rijksmuseum, moći ćete da vidite najveću izložbu Vermerovih slika koja je do sada organizovana. Naravno, jedna od njegovih najpoznatijih slika, Devojka sa bisernom minđušom, jedan je od eksponata u amsterdamskom muzeju.
Dok se slika nalazi u najmnogoljudnijem holandskom gradu, muzej Mauritshuis, njen prvobitni dom, došao je na ideju da izloži reprodukcije popularne slike koje su njeni ljubitelji stvorili. Tako posetioci mogu videti muškarca sa bisernom minđušom, crnkinju odevenu na isti način, pa čak i marionetu.
Samo jedno umetničko delo od pet prikazanih podstaklo je ogromnu kontroverzu. Ne, nisu prikazani nikakvi aktovi, već samo slika generisana upotrebom veštačke inteligencije.
Šamar pravoj umetnosti
Julian van Dieken, digitalni kreator iz Berlina, stvorio je Moju devojku sa biserom, svoju verziju Vermerove slike koristeći AI alat Midjourney i Photoshop. Zloglasni AI alat generiše sliku na osnovu upita korisnika tako što kombinuje milione slika prikupljenih sa interneta – baš kao što ChatGPT radi sa tekstom.
Van Dikenovo delo nastalo je nakon što je Mauritshuis pozvao umetnike da podnesu svoje verzije Vermerovog remek-dela za instalaciju pod nazivom Moja devojka sa biserom. Njegova slika je odabrana među 3.482 slika koja su poslali fanovi, odštampana i okačena na mestu gde se obično nalazi Devojka sa bisernom minđušom. Za kreatora, videti njegovo umetničko delo izloženo u muzeju Mauritshuis bilo je nadrealno. Za druge umetnike to je bila uvreda.
Izvor: France 24
Iris Compiet, umetnica iz Holandije, podelila je na svom Instagram profilu da je izložba u Mauritshuisu „sramota i neverovatna uvreda“. Pošto je ovo bio poziv na kritikovanje, u diskusiju su se uključili i drugi.
Ključni problem sa slikom za koju je Compiet rekla da je „frankenštajnska“ je to što je generisana pomoću veštačke inteligencije. Za mnoge umetnike, AI alati krše autorska prava koristeći dela drugih umetnika kao osnovu za generisanje slika, pored toga što uzimaju podatke korisnika interneta. Zbog toga se kritikuje kao „neetička tehnologija“ kojoj nije mesto u muzeju umetnosti.
Ali da li umetnost generisana veštačkom inteligencijom predstavlja pretnju tradicionalnoj umetnosti? Umetnica Milica Mijajlović misli da ne. „Možda predstavlja ‘pretnju’ nekim sferama umetnosti kao što je npr. primenjena umetnost, mada i ovde ne celokupno, samo u segmentima gde automatizacija može da bude od koristi.”
Šta jeste a šta nije umetnost?
Izuzetno je nezahvalno i teško povući granicu između onoga što jeste i onoga što nije umetnost. Ali jedno je sigurno – umetnost stvorena pomoću veštačke inteligencije cveta. Popularnost i entuzijazam oko AI umetnosti su ove godine naglo porasli. Sada je lakše nego ikada stvarati umetnost zbog uvođenja nekoliko novih AI alata, jer njihova moć i funkcionalnost stalno rastu.
Ipak, umetnost generisana veštačkom inteligencijom postavlja neka delikatna i teška pitanja. Ko je zakoniti vlasnik umetničkih dela koje je stvorila veštačka inteligencija? Da li će dizajneri biti primorani da koriste veštačku inteligenciju ili rizikuju da izgube korak sa vremenom? Da li će veštačka inteligencija na kraju zameniti umetnike?
„Nisam sigurna, možda u slučaju da evoluiramo u bića kod kojih neće biti potrebe za stvaralaštvom koja kod ljudi postoji još od praistorije (pećinski crteži). Umetnost koja se stvara samo zbog monetizacije, bez namere za ekspresijom definitvno može biti zamenjena, ali postavlja se pitanje da li je to uopšte umetnost,“ komentariše Milica Mijajlović, inače dizajner i ilustrator portala www.Web-Mind.io.
Niko ne može sa sigurnošću reći kakve će dugoročne efekte veštačka inteligencija imati na svet umetnosti jer je budućnost tako nepoznata. AI duh je pušten iz boce i znamo da se neće vratiti. Ako postane više kao Pandorina kutija, biće problema.
Šta je AI umetnost?
Kada govorimo o umetnosti koju proizvodi veštačka inteligencija, mislimo na kompjuterske programe koji su prošli obuku mašinskog učenja za generisanje vizuelnih prikaza po komandi. Pošto su obučeni za milione slika, AI alati mogu da generišu nove slike na zahtev korisnika.
Neki od najpoznatijih alata veštačke inteligencije za generisanje umetnosti su Dall-E, Midjourney i Stable Diffusion. Svi oni funkcionišu na isti način. Vi, kao korisnik, dajete upite i alat generiše sliku prema njima. Kasnije, korisnici imaju opciju da dorade sliku ili da naprave nove iteracije.
Izvor: IFLS
Takav način stvaranja umetnosti izgleda varljivo jednostavan i svako može da ga savlada prilično brzo. Za samo nekoliko minuta, korisnici mogu da upute AI da generiše neverovatna umetnička dela. Budući da su neverovatno moćne i svestrane, ove digitalne tehnologije mogu da kreiraju slike koje su inspirisane Van Gogom, fotorealističnim slikama ili raznim drugim umetničkim tehnikama.
Profesionalni umetnici i mnogi drugi u kreativnom sektoru trenutno zastaju da razmisle o brzini, dostupnosti i kvalitetu proizvoda, kao i da se uspaniče. Kakva će biti budućnost umetnika ako neko ko nema mnogo umetničkih veština može da proizvede visokokvalitetno umetničko delo?
Kako razlikovati umetnost koju je stvorio čovek naspram AI?
Glavni nesklad između kompjuterski generisane umetnosti i one koju je stvorio čovek leži u detaljima, složenosti i sentimentu. AI umetnost može da se generiše brzo i u velikim količinama; takođe poseduje zamršene i komplikovane detalje koji rezultate mogu učiniti prilično složenim.
Međutim, umetnosti generisanoj veštačkom inteligencijom nedostaje ljudski dodir i emocionalna rezonanca koju poseduje umetnost koju je napravio čovek. Umetnost koju je napravio čovek može biti manje precizna i potrebno je više vremena za stvaranje, ali može biti emotivnija i predstavljati jedinstvenu perspektivu umetnika.
Ipak, oba oblika umetnosti imaju svoje karakteristične kvalitete i mogu se iskoristiti u različite svrhe.
Da li je ovo ‘deja vu’?
Veštačka inteligencija nije ništa novo, kao ni napredna tehnologija. Mnogi su prvo verovali da će pronalazak fotoaparata značiti kraj slikanju. Zašto biste morali da slikate pejzaž ako kamera može isto tako da zabeleži njegovu lepotu? Naravno, slikarstvo je opstalo, a fotografija se takođe razvila u poseban oblik umetnosti.
Isto poređenje pravi i umetnica Milica Mijajlović. „Pojavom fotografije postavljalo se pitanje da li slikanje slika više ima smisla s obzirom na to da sve može da se zabeleži foto-aparatom. Ipak, slikarstvo I dalje postoji jer u ovom slučaju proces ima primat na rezultatom kao i sve ono autentično što taj proces donosi, a fotografija je medijum i umetnost za sebe – nekada autonomna a često u službi slikarstva, skulpture itd.”
Mislim da će se slično desiti i sa upotrebom veštačke inteligencije u stvaralaštvu, gde će postojati AI art kao segment za sebe ali da će se takođe određeni metodi veštačke inteligencije koristiti u svrhu stvaralaštva u kombinaciji sa ostalim – klasičnijim načinima izražavanja.
Milica Mijajlović, dizajner i ilustrator portala www.Web-Mind.io
Ipak, verovatno je da je uticaj fotografije na rad portretista bio značajan. Pre pronalaska fotoaparata, slika koju je naslikao bila je jedini način na koji biste mogli biti prikazani. Jednostavnost i tačnost izrade portreta na ovaj način brzo je zamenila slikarstvo kao poželjnu tehniku nakon što je fotografija ušla u sliku. Na isti način na koji je portretiste zamenila fotografija, moguće je da će umetnost generisana veštačkom inteligencijom istisnuti određene savremene umetnike.
Međutim, vredi naglasiti da je malo verovatno da će ljudi prestati da se bave umetnošću samo zato što deo tehnologije može da proizvede umetnička dela generisana veštačkom inteligencijom. AI bi mogao da promeni način na koji savremeni umetnici rade, a kreativna industrija bi mogla da uključi tehnologiju u svoje operacije, ali umetnost koju je napravio čovek će i dalje postojati. Prema tome, veštačka inteligencija ne mora biti vaš neprijatelj već prijatelj.
Veštačka inteligencija kao kolega
Uskoro će svi početi da koriste veštačku inteligenciju; stoga je bolje biti spreman na sve što se može dogoditi i biti u stanju da se prilagodite. Najveća pretnja koju AI predstavlja dizajnerima i ilustratorima je da će oni koji zapravo nisu umetnici početi da koriste slike generisane veštačkom inteligencijom umesto da angažuju prave umetnike.
Trenutno se ljudi samo igraju sa alatima kao što Dall-E i Midjourney i stvaraju sopstvena umetnička dela. Ali šta ako ove usluge počnu da koriste urednici novina, časopisa i veb stranica umesto da angažuju profesionalne umetnike? Sa poslovnog stanovišta, ovo će biti znatno pristupačnije i isplativije. Međutim, to može potencijalno dovesti do toga da mnogi ilustratori i dizajneri izgube posao.
Ovo nikako ne znači da treba da počnete da paničite. Umesto da AI smatrate pretnjom, razmislite o tome da je pretvorite u svog najboljeg druga. Veštačka inteligencija ima veliki potencijal, pa neka bude zgodan alat u vašem kreativnom procesu.
Kako da iskoristite AI na najbolji mogući način
Budimo iskreni: dizajn i ilustracija su mnogo više od generisanja slika na osnovu različitih promptova. Neko ko je obrazovan na polju kreativnosti će uvek doneti bolje kreativne odluke u vezi sa dizajnom nego ljudi koji se zanimaju alatima kao što su Dall-E ili Midjourney.
Nekome je dovoljno da ukuca naredbu tipa: ‘Napravi mi mačku sa glavom miša u plavoj sobi’, da se oduševi rezultatom koji je nastao i da zaključi da veštačka inteligencija može da zameni umetnika. To su većinom ljudi koji nisu pročitali možda ni jednu knjigu iz teorije umetnosti, koji u ovo polje nisu zašli dublje od dubine bare, a usuđuju se da donose sudove, zaključke i da generalizuju.
Milica Mijajlović, umetnica, dizajner i ilustrator portala www.Web-Mind.io
Imajući ovo na umu, ilustratori i dizajneri bi mogli biti ti koji će implementirati AI alate i generisati najbolje slike jer shvataju kakve promptove treba da koriste. Osim toga, oni će znati koje je finese potrebno dodati i šta treba promeniti na kraju kreativnog procesa.
Kada krenu na put stvaranja umetnosti, umetnici obično prvo rade skice. One bi se mogle pokazati kao odlična primena veštačke inteligencije. Umesto da odvoje nekoliko sati za kreiranje različitih skica i ideja, umetnici mogu da koriste AI alate da brzo kreiraju preliminarne ideje koje će ponuditi vašem klijentu. Zahvaljujući svestranosti veštačke inteligencije, moguće je eksperimentisati sa različitim pristupima crtanju i skiciranju bez potrebe da svaki put počinjete od nule.
Milica Mijajlović je jedna od umetnika koji nemaju ništa protiv veštačke inteligencije u umetnosti. „Podržavam upotrebu veštačke inteligencije kao alata u umetnosti. I sama sam pokušala da pravim skice koristeći se nekim od trenutno postojećih AI alatki. Nisam baš uvek zadovoljna rezultatima mada nekada mogu da se iskoriste.”
Za dizajnere i umetnike, osmišljavanje novih ideja ponekad može biti izazovan deo kreativnog procesa. Kada nastupi kreativna blokada, može proći neko vreme pre nego što dobijete nešto nalik ideji.
U takvim situacijama, vaš novi AI prijatelj može da deluje kao katalizator kreativnosti i tako spasi dan. Unesite svoje ideje i upite u generator umetničkih slika, a zatim iskoristite rezultate kao odskočnu dasku za smišljanje sopstvenih ideja. Kompjuterska kreativnost može na kraju biti izuzetno različita od ljudske kreativnosti, što dovodi do nekih novih ideja i metoda.
Pa da li su umetnici zaista u opasnosti?
Činjenica da je AI ograničena na korišćenje dela koja su ljudi već stvorili stavlja je u nezavidnu poziciju. AI generatori umetnosti mogu da oponašaju stil renesansnih slikara, ali ne mogu da ga samostalno stvore. Neuronska mreža obučena na slikama koje su kreirali ljudi može predložiti varijacije na ovim slikama, ali nikada neće proizvesti sopstvenu umetnost.
Umetnost je, uopšteno rečeno, odraz ljudskog iskustva, što predstavlja još jednu značajnu prepreku za veštačku inteligenciju u stvaranju umetnosti. Ljudi koriste umetnost kako bi komunicirali i da razumeju jedni druge ali i spoljni svet. Iako bi super inteligencija mogla da kopira umetnička dela koja odražavaju ljudsko stanje, neće imati nikakva istinska životna iskustva iz kojih bi crpela inspiraciju.
Ljudi će nastaviti da koriste tehnologiju i veštačku inteligenciju u stvaranju umetnosti, ali veštačka inteligencija nikada neće u potpunosti zameniti umetnost koju su stvorili ljudi.
„Mislim da mnogima nedostaje još mnogo obrazovanja iz oblasti koje postoje vekovima, i da samim tim veštačka inteligencija dolazi prerano. Smatram da kao vrsta nismo na ovo potpuno ni spremni,” zaključuje umetnica Milica Mijajlović.
