Veštačka inteligencija je promenila način na koji radimo, učimo i komuniciramo – ali najnovija studija OpenAI-ja i MIT Media Laba otvara važno pitanje: da li ChatGPT može postati previše prisutan u našim životima?
ChatGPT kao emocionalni oslonac
U analizi miliona razgovora i kroz ankete sa hiljadama korisnika, istraživači su otkrili zabrinjavajući trend. Oni koji provode najviše vremena koristeći ChatGPT – takozvani “power users” – ne koriste ga samo kao alat za kodiranje, pisanje mejlova ili rešavanje problema. Naprotiv, sve češće mu se obraćaju za utehu, savet, pa čak i razgovor u trenucima usamljenosti.
Na prvi pogled, ovakva bliskost sa AI modelom može delovati bezazleno, pa i korisno. Međutim, kod određenog broja korisnika razvijaju se obrasci ponašanja slični zavisnosti: preokupiranost, gubitak kontrole, osećaj nervoze kada ne mogu da pristupe chatbotu, kao i emocionalne reakcije na promene u njegovom ponašanju, objašnjava portal Futurism.
Zanimljivo je da su upravo korisnici koji ChatGPT koriste za nepersonalne svrhe – kao što su brainstorming, istraživanje i poslovna komunikacija – pokazali veću emocionalnu vezanost od onih koji otvoreno dele lične informacije. Razlog može ležati u očekivanjima: kada AI model konstantno pruža brz i smislen odgovor, korisnik stvara osećaj pouzdanosti koji prerasta u zavisnost.
Zavisnost poput one koju izazivaju društvene mreže
Stručnjaci upozoravaju da bi ovi modeli u budućnosti mogli igrati ulogu koju danas imaju društvene mreže – izvor dopamina, pažnje i utiska da nismo sami. Problem nastaje kada digitalna interakcija počne da zamenjuje prave odnose, a korisnici postanu emocionalno vezani za algoritam koji nije sposoban za stvarnu empatiju.
Iako veštačka inteligencija ima ogroman potencijal da unapredi naše živote, važno je postaviti jasne granice. U vremenu kada je sve više ljudi preopterećeno, usamljeno i pod stresom, ChatGPT ne bi trebalo da postane zamena za autentične ljudske odnose – već alat koji koristimo svesno, odgovorno i uz dozu opreza.
