Šta je cyberpunk?
Da bismo mogli da govorimo o značaju cyberpunk revolucije i njenim mogućim primenama u stvarnom svetu, najpre je bitno da razumemo šta anglicizam “cyberpunk” predstavlja u ovom kontekstu.
Originalno, reč je o žanru naučne fantastike koji poseban akcenat stavlja na tehnologiju i tehnološke napretke koje društvo mogu učiniti naprednijim.
Međutim, u ovom kontekstu, to ima malo drugačije značenje.
Naime, kako je naglasio predavač Max Talanov, na svetu postoji na milijarde ljudi koji imaju neki vid neurološkog poremećaja.
Budući da se veštačka inteligencija oslanja na neuronske mreže i duboko učenje, može li se, sličnom logikom, pomoći ljudima sa neurološkim poremećajima?
Iako to zvuči intrigantno i, donekle, logično, to ipak nije slučaj, objašnjava Dr Talanov:
“Može li AI da pomogne tim ljudima? Ne. To je previše pojednostavljen način razmišljanja o tome. Međutim, možemo da promenimo neuronske mreže da budu bliže biološkim mrežama,” naveo je na početku predavanja.
Naučnik koji je postao prvi kiborg
Da bi ilustrovao taj primer, Dr Talanov je naveo primer naučnika Kevina Warwicka koji je 2002. uspeo da postane prvi kiborg na svetu.
Naime, on je podlegao operaciji tokom koje je na njegovoj podlaktici ugrađen uređaj koji mu efikasno omogućava da bude polučovek-polurobot.
U intervjuu za The Guardian neposredno nakon operacije 2002. godine, Warwick je izjavio da je za njega ova vrsta eksperimenta zabavna s naučne strane, ali da je mnogo veća važnost koju ovakva operacija može pružiti nekome ko je slep ili ima artritis.
Upravo je ovaj eksperiment započeo kontroverznu debatu o tome na koji način primena neuronskih mreža može revolucionarizovati neurorehabilitaciju kakvu danas znamo.
Podsetimo, reč je o eksperimentu koji se dogodio pre više od 20 godina, a koji dan-danas nije ništa manje fascinantan.
No, to nije sve.
Nedugo zatim, isti naučnik je pomenuti eksperiment odveo korak dalje – povezao je sopstveni nervni sistem sa nervnim sistemom svoje supruge Irene.
Drugim rečima, ako bi Irena sklopila i otvorila šaku, Kevin bi osetio ove pulseve s 98% tačnosti, dakle gotovo kao da su se direktno rukovali.
Fascinantni eksperimenti
U narednim godinama, slični eksperimenti – ali manjih razmera – događali su se širom sveta, a široj publici predstavljeni su na pomalo banalizovan način: Kako da sopstvenim umom kontrolišete nekog drugog?
Još jedan fascinantan primer uključuje devetogodišnjeg majmuna koji je upravljao igrom MindPong bez ikakvog uređaja, odnosno svojim mozgom.
Još jedan viralni video iz ove oblasti prikazuje neuronaučnika Grega Gage-a kako na nasumičnoj osobi iz publike demonstrira mogućnost pomeranja tuđe ruke kada su oboje povezani.
Međutim, kako je naglasio Dr Talanov tokom svog predavanja, cilj nije koristiti ljude kako bi upravljali drugim ljudima, već modele koji bi onima koji imaju određeni vid problema ili povrede pomogli da nesmetano žive.
Koja stanja se mogu tretirati na ovaj način?
Iz tog razloga, on vidi poseban značaj primene neuronskih mreža u neurorehabilitaciji i neuroprostetici.
Stanja koja bi se mogla tretirati i eventualno “izlečiti” na ovaj način jesu:
- Moždani udar;
- Paraliza;
- Migrena;
- Povreda kičmene moždine;
- Epilepsija.
Štaviše, on je sa svojim timom uspeo da kreira, kako on to naziva, primitivni sistem koji simulira pokret koji noga pravi tokom hodanja, dok “pacijent” leži na boku.
“We use artificial neural networks, but can we call them intelligent? From a biological perspective, no, but from a functional way, yes,” zaključuje on.
Iako ljudima koji nisu upoznati sa ovom oblašću pomenuti eksperimenti i napreci mogu delovati kao daleka budućnost, istina je da benefiti ove tehnologije mogu relativno uskoro promeniti i unaprediti živote onih koji su mislili da je to nemoguće i da će morati da žive sa određenim stanjem do daljnjeg.
