Državni programi finansijske i nefinansijske podrške
Zainteresovanim preduzetnicama i ženama koje razmišljaju o poslovanju u Web3 industriji predstavljeni su državni programi finansijske i nefinansijske podrške.
Branislava Simanić, direktorka sektora za preduzetništvo PKS i Iva Vuksanović, viša savetnica za MSP PKS govorile su o različitim vidovima podrške za žensko preduzetništvo i omladinsko preduzetništvo, te iznele relevantne podatke vezane za Srbiju.
„Naši podaci pokazuju da je oko 35% preduzeća i preduzetničkih radnji u Srbiji u vlasništvu žena. U poređenju sa vremenom kada sam ja počinjala svoj biznis, danas ima puno više alata za informisanje i dostupnih programa podrške. Ohrabrujem vas da se priključite Sekciji za žensko preduzetništvo PKS, čiji je cilj unapređenje ženskog preduzetništva, ekonomsko osnaživanje žena preduzetnica u Srbiji i promocija razvoja ženskog preduzetništva,“ pozvala je Branislava Simanić.
Jedan od aktuelnih konkursa koje je Iva Vuksanović izdvojila kao posebno zanimljive jeste „Inženjerka godine“, za koji prijave traju do 5. maja 2023.
„Inicijativu „Inženjerka godine“ pokrenule su istoimeno udruženje, PKS i kompanija Siemens Srbija sa ciljem da motivišu mlade žene, posebno učenice srednjih škola, da se odluče za studije i kasniju karijeru u oblasti STEM-a (nauke, tehnologije, inženjeringa i matematike). Prijava se podnosi onlajn, a više informacija o konkursu i inicijativi dostupno je na njihovom veb-sajtu,“ objasnila je Iva Vuksanović.
Design Thinking kao ultimativni alat za implementaciju ideja
Budući da Superklaster Odličan 3 organizuje niz predavanja i radionica koje imaju za cilj da podrže žene u njihovim poduhvatima i usmere ih na Web3 svet, tako je i na sinoćnom događaju predstavljena metoda „Design Thinking“ koja se može primeniti nezavisno od industrije i veličine projekta.
Sa ovim konceptom prisutne su upoznale Marijana Gligorić, vlasnica softverske agencije BrigIT.dev i Glorija Martinović, menadžerka Superklastera Odličan3.
„Ono što sam primetila kod grupe preduzetnika koja nažalost ne ostvaruje uspehe ili u potpunosti odustane od svoje ideje jeste da ignorišu problem hiperprodukcije sadržaja u XXI veku, ne analiziraju tržište i preskaču korake. Ali, postoji šablon kojim se dolazi do inovacija. To je Design Thinking, kreativna metoda za tim od 4-14 ljudi. Može da se primenjuje u bilo kojoj sferi, a počinje od definisanja izazova,“ navela je Marijana Gligorić.
Njih dve su predstavile osnove ovog modela, koji se sastoji od pet ključnih faza:
- Empatija – Sposobnost ulaženja u tuđe cipele;
- Definisanje problema – Produbljivanje razumevanja korisnika;
- Ideacija – Generisanje što više ideja koje će se kasnije testirati;
- Prototip – Jeftino testiranje ideje, odnosno ne mora se potpuno razviti proizvod;
- Testiranje – Sve pre ove faze su bile samo pretpostavke, a sada se dolazi do realnih zaključaka.
Kako je poentirala Glorija Martinović, „Design Thinking je alat koji nam omogućava da svoje ideje implementiramo.“
Primeri tradicionalnih biznisa koji su uveli Web3 alate
Pojmovi koji se vezuju za Web3 industriju, kao što su NFT, Metaverse, veštačka inteligencija (AI) i drugi, mogu se primeniti i u tradicionalnim biznisima i prilagoditi u zavisnosti od veličine biznisa, ali i vrednosti poslodavca i zaposlenih.
Upravo su to pokazali primeri uspešnih biznisa predstavljenih na panel diskusiji u okviru sinoćnog „Girl PoW3r“ događaja, odnosno platforma HES.rs, čija je osnivačica Jelena Marić, i platforme PhotoGrid i ArtMart, čija je osnivačica Irina Stojanović.
Platforma HES.rs namenjena je kupovini odevnih predmeta sa jedinstvenim biznis modelom koji poseban naglasak stavlja na zaštitu potrošačkih prava. U narednom periodu, kako je objasnila osnivačica ove platforme, planiraju da uvedu nove alate koji će unaprediti kvalitet usluge i ojačati poverenje kupaca.
„Planiramo da uvedemo NFT-jeve kako bismo nagradili lojalnost kupaca, ali ćemo ih primeniti i za high end artikle kako bismo mogli da utvrdimo i garantujemo da je zaista reč o originalima. Pored toga, iskoristićemo prednosti veštačke inteligencije kako bismo personalizovali iskustvo na platformi,“ rekla je Jelena Marić.
Koncept platformi Photo Grid i ArtMart zasniva se na ispitivanju tržišta, osluškivanju potreba kupaca i osmišljavanju inovativnog biznis modela koji je održiv, smislen i optimizovan, objasnila je njihova osnivačica Irina Stojanović.
„U samom procesu, događale su se i greške, ali to nije nužno negativna stvar. Greške vam daju mogućnost da vaše rešenje sagledate iz drugog ugla i da dođete do nečeg još inovativnijeg,“ smatra panelistkinja.
Kako navodi, u komunikaciji s krajnjim korisnicima, uvideli su koje tehnologije je neophodno da uvedu kako bi odgovorili na aktuelne potrebe tržišta.
„Uvek težimo da automatizujemo proces, pa smo odlučili da uvedemo AI kako bi korisnici mogli da vide mockup na svom zidu u prirodnoj veličini. Ujedno, to omogućava prodavcima da što brže kreiraju svoje radove. Pored toga, planiramo da implementiramo i NFT-jeve za limited edition radove koje ćemo imati u ponudi,“ objasnila je Irina Stojanović i dodala da je, pored svih digitalnih alata, ipak najvažnije negovati human pristup.
„Treba da nastavimo da negujemo emotivnu komunikaciju sa krajnjim korisnicima, onako kako bi jedino čovek sa čovekom mogao,“ zaključila je ona.
