U tom prostoru, gde se tehnologija susreće sa kreativnošću, nastaju i nove ideje, ali i kompanije koje pokušavaju da uvedu red u proces koji je za mnoge timove i dalje haotičan. Naš sagovornik Andreja Žujković, je jedan od onih koji su upravo u tom „haosu oko slajdova“ prepoznali poslovnu priliku. Od klasičnog softverskog inženjera do osnivača kompanije koja optimizuje način na koji timovi širom sveta prave prezentacije, njegov put pokazuje kako i najnevidljivije industrije mogu da kriju ogroman potencijal.
- Kako je došlo do toga da spojite IT i kreativnu industriju?
Svoju karijeru započeo sam kao softverski inženjer 2006. godine, kao tipičan tech geek fokusiran isključivo na kodiranje i razvoj aplikacija. Međutim, početkom 2015. godine naišao sam na oglas jedne tada meni potpuno nepoznate nemačko-irske kompanije. Tražili su tim developera koji bi se preselio u Južnu Afriku. Prijavio sam se više iz radoznalosti, ali šest meseci kasnije, našao sam se na aerodromu u Kejptaunu, na potpuno drugom kraju sveta. Tamo sam, između ostalog, prvi put otkrio da postoje ljudi koji se profesionalno bave izradom PowerPoint prezentacija, što mi je tada delovalo potpuno neverovatno. Kroz rad sa dizajnerima i kreativcima shvatio sam koliko je inspirativno raditi sa ljudima koji grade nešto svoje. U tom trenutku postalo mi je jasno da me takvo okruženje mnogo više privlači od korporativnog puta. Iz toga se prirodno rodila ideja da razvijem sopstvenu kompaniju koja će takvim timovima nuditi konkretna rešenja, a kako sam već bio blizak kreativnoj industriji, spoj tehnologije i kreativnog rada nametnuo se kao logičan pravac.
- Industrija izrade prezentacija kod nas je prilično „nevidljiva“. Koliko je ona zapravo velika globalno i zašto je dugo bila potcenjena?
Gotovo svaka velika poslovna odluka danas prolazi kroz prezentaciju, a industrija koja stoji iza toga i dalje je potcenjena. Razlog za to je što se prezentacije i dalje doživljavaju kao alat, nešto što „svako može da napravi“, a ne kao kompleksan proces koji direktno utiče na ishod poslovnih odluka, od prodaje i investicija do strateških pravaca kompanija. Ako pogledamo globalno, razmere su zapravo ogromne. Samo tržište softvera za prezentacije procenjuje se na oko 8,6 milijardi dolara u 2026. godini, sa projekcijom rasta na preko 21 milijardu do 2033. To ne uključuje ni sve sate rada internih timova, agencija i specijalizovanih studija koji svakodnevno rade na kreiranju prezentacija, što dodatno govori o stvarnoj veličini ove industrije. Kod nas tek počinje da se pojavljuje veći broj specijalizovanih agencija, trenutno ih ima svega par. Međutim, sve češće čujem ideju da ovakve usluge treba da postoje kao posebna niša. Do sada su, kada pričamo o Srbiji i regionu, taj posao uglavnom pokrivale marketinške agencije u okviru šire ponude za svoje klijente. Paralelno sa tim, razvija se i čitav ekosistem kompanija koje prave alate i softverska rešenja za ovu industriju. Fokus više nije samo na dizajnu, već na efikasnosti: kako da se ubrza proces izrade, smanji operativno opterećenje timova i obezbedi konzistentan kvalitet. Zbog svega toga, ono što je dugo bilo percipirano kao sporedna aktivnost, danas sve više postaje strateška funkcija unutar kompanija i prostor u kojem postoji ogroman potencijal za unapređenje.
- Koji su najčešći problemi koje kompanije imaju kada je u pitanju rad u PowerPoint-u – i gde zapravo gube najviše vremena i novca?
Kada govorimo o radu na prezentacijama, postoje dva ključna problema: koja poruka treba da se prenese prezentacijom i kako to efikasno napraviti. Prvi deo, formiranje strukture i poruke, često oduzima najviše vremena. Pitanje „šta ide na ovaj slajd“ prisutno je u gotovo svakom timu, bez obzira na industriju ili nivo iskustva. Kada se to definiše, dolazimo do drugog problema, a to je sama realizacija. U većini kompanija, posebno u dizajnerskim agencijama i korporacijama, rad na prezentacijama je izrazito fragmentisan. Zahtevi dolaze kroz mejlove, aplikacije za internu komunikaciju, razmenjuje se velika količina fajlova i njihovih verzija, bez jasne strukture i kontrole. Kao rezultat toga, timovi troše ogromnu količinu vremena na stvari koje nisu stvarni rad, već operativa: traženje dobrih starih ideja pohranjenih u slajdovima, proveravanje verzija, razumevanje nejasnih briefova i ispravljanje grešaka. Najveći gubici se dešavaju u tri ključne tačke: Prvo, u fazi pretrage i ponovne upotrebe sadržaja. Kompanije često već imaju kvalitetne materijale, ali ne koriste tu bazu znanja, zato što ih ne mogu brzo pronaći kada im trebaju, pa se isti slajdovi prave iznova. To direktno povećava troškove i produžava rokove. Drugo, u komunikaciji između timova. Nejasni ili nepotpuni zahtevi dovode do višestrukih iteracija, što opterećuje dizajn timove i smanjuje ukupnu efikasnost. Treće, u proceni i planiranju. Zbog nedostatka uvida u postojeće resurse i realan obim posla, rokovi i budžeti se često postavljaju nerealno, što dalje utiče na performanse celog projekta. U suštini, kompanije ne gube najviše vremena na dizajn, već na haos oko njega. A kada se taj deo ne optimizuje, svaka sledeća faza procesa postaje skuplja i sporija.
- Vaši alati automatizuju deo kreativnog procesa – da li to menja ulogu dizajnera i marketinških timova, i na koji način?
Naša rešenja i alati možda najviše vrednosti donose account i project menadžerima, jer su oni ti koji prolaze kroz ceo proces: proveravaju, koordiniraju i snose odgovornost za rokove i isporuku. Upravo njima omogućavamo veću kontrolu, bolju organizaciju i jednostavnije sprovođenje svakog pitch-a, uz znatno manje operativnog opterećenja. Sa druge strane, ne menjamo suštinu uloge dizajnera i marketinških timova, već način na koji koriste svoje vreme i kapacitete. Danas veliki deo njihovog rada odlazi na operativne i repetitivne zadatke, poput interne i eksterne komunikacije, pretrage postojećih materijala, prilagođavanje formata, ispravljanje sitnih grešaka ili rad po nejasnim briefovima. To nije posao za koji su ti timovi zapravo angažovani, ali im oduzima značajan deo vremena. Automatizacijom tih delova procesa, oslobađa se prostor za ono što zaista donosi vrednost, a to je kreativno i strateško razmišljanje i kvalitetne isporuke kojima su klijenti zadovoljni. U tom smislu, uloga dizajnera i marketing timova se ne smanjuje, naprotiv, postaje značajnija. Oni prelaze iz operativne u više stratešku i kreativnu poziciju, gde njihov doprinos ima direktniji uticaj na poslovne rezultate. Na kraju, naš cilj nije da zamenimo kreativnost, već da uklonimo sve ono što joj stoji na putu.
- Kako izgledaju konkretni use caseovi i ko su vaši tipični klijenti i šta se njima menja nakon uvođenja vaših rešenja?
U IceFyre-u radimo sa timovima koji proizvode veliki broj PowerPoint prezentacija i naš fokus je na optimizaciji i automatizaciji njihovih procesa kako bi radili brže i efikasnije. Naši use case-ovi uvek polaze od konkretnih problema klijenata. Prvo analiziramo kako tim funkcioniše, gde gubi vreme i gde dolazi do zastoja, a zatim razvijamo rešenja prilagođena njihovim procesima. Kroz rad smo primetili jasan obrazac kod dve grupe klijenata. Prvu čine timovi koji godišnje proizvode hiljade slajdova, poput konsultantskih kuća i marketing timova, kao i kreativnih agencija. Drugu grupu čine korisnici koji PowerPoint koriste kao alat za svakodnevnu komunikaciju, najčešće HR, prodajni ili finansijski timovi. Za obe grupe, jedan od najvećih problema je pretraga sadržaja. Postojeći materijali su razbacani po folderima, mejlovima i alatima, pa se slajdovi često prave iz početka. Pritom, vrednost nije samo u samom slajdu, već i u elementima unutar njega: grafici, chart-ovi ili ideje u komentarima koje mogu ponovo da se iskoriste. Upravo zato smo razvili DeckFinder, rešenje koje omogućava timovima da brzo pronađu i ponovo koriste postojeći sadržaj, umesto da ga stalno kreiraju iznova. Pored toga, radimo i na širem spektru problema, od saradnje i kontrole verzija do upravljanja resursima i raspodele rada kroz custom rešenja. Ono što se klijentima menja nije samo brzina, već način rada. Manje vremena odlazi na operativne zadatke, proces postaje strukturiran i predvidiv, a timovi mogu da se fokusiraju na ono što njihovim klijentima donosi vrednost, a njima profit.
- Razvijate proizvode za globalno tržište- koliko je izazovno graditi ovakav proizvod iz Srbije i kako vas strano tržište doživljava?
Razvijati proizvod za globalno tržište iz Srbije svakako ima svoje izazove, ali i prednosti. Izazovi su uglavnom vezani za percepciju i pristup tržištu. Morate dodatno da gradite kredibilitet, posebno kada radite sa velikim klijentima koji su navikli na etablirane igrače. Takođe, fizička udaljenost i različite vremenske zone mogu otežati komunikaciju i prodajni proces. S druge strane, prednosti su značajne, jer imamo snažan IT tim sa više od 10 godina rada u industriji izrade prezentacija i tim inženjera specijalizovanih isključivo za Microsoft Office 365. Uz to dolazi fleksibilnost u razvoju i sposobnost da brzo reagujemo i prilagođavamo rešenja klijentima. Upravo ta kombinacija nam omogućava da budemo konkurentni na globalnom nivou. Ono što je interesantno je da nas strano tržište ne doživljava kroz prizmu lokacije, već kroz vrednost koju donosimo. Kada rešavate konkretan problem i jasno pokazujete rezultate, lokacija postaje sekundarna. Voleo bih da i domaće tržište u većoj meri pokaže spremnost za ovakve inovacije, jer potencijal i potreba postoje, ali je potrebno više otvorenosti ka novim načinima rada i tehnologijama.
- Zašto mislite da je važno da se ova priča sada čuje i na domaćem tržištu?
U prethodnoj godini sam se dosta povezivao sa kreativnom scenom kod nas i ono što primećujem jeste da je AI postao glavna i jedina tema. I to je potpuno očekivano, AI alati su danas realnost i njihova upotreba više nije pitanje izbora. Međutim, ono što vidimo u praksi jeste da samo oslanjanje na AI ne garantuje bolji rezultat. Može značajno da ubrza rad, ali bez dodatne strukture i kontrole, često vodi ka brzoj isporuci sadržaja koji nema stvarnu vrednost za klijenta. Zato smatram da je ključ u načinu na koji se AI koristi. AI je jedan od alata koji pored custom softvera potpomaže automatizaciji i povećanju efikasnosti u agencijama. Tek kada postoji jasan sistem koji omogućava da se brzina ne dobije na račun kvaliteta, tada dolazi do pravog efekta. Način rada se već sada menja i razlika između timova postaje sve vidljivija i to ne u tome ko koristi AI, već kako ga koristi. Zato je važno da se ova tema otvori i kod nas. Oni koji to prepoznaju na vreme, imaće jasnu prednost, dok će ostali sve teže pratiti tempo tržišta.
