Poruka sa KBF: Potrebna veća demokratizacija veštačke inteligencije

Na Kopaonik biznis forumu (KBF) održan je panel posvećen veštačkoj inteligenciji pod nazivom "Budućnost je već počela", na kome su pretresana pitanja od značaja za dalji napredak i razvoj te tehnologije. Učesnici su navodili modele primene AI u zavisnosti od sfere delovanja, a utisak je da su se svi složili oko činjenice da je potrebna veća demokratizacija AI-a, kao i veći pristup resursima.

Vreme Čitanja: 2 min

kbf-2024-1081-fi

Izvor: Kopaonik Biznis Forum 2024

Koliko struje  je potrebno da se istrenira jedan GPT?

Profesorka i istraživač na Institutu za istraživanje i napredne studije u Kataloniji Nataša Pržulj je rekla na panelu o veštačkoj inteligenciji da nas očekuju brojni energetski izazovi, misleći između ostalog i na veliku količinu utroška električne struje. Reklla je da će biti potrebno gotovo milijarda evra da se istrenira jedan GPT.

„Demokratizacija je kada i druge male firme mogu da razviju sisteme veštačke inteligencije“, rekla je profesorka Pržulj, i naglasila da je demokratizacija na polju AI neophodna.

Da li će se isplatiti ulaganje u data centre?

Direktor Microsofta za Srbiju Milan Gospić  je istakao da ta kompanija poslednje dve godine ulaže sav svoj prihod, koji stavlja u kapeks (kapitalni izdaci), ulaže u data centre koji će podržati razvoj veštačke inteligencije.

„To su data centri koji imaju savremene čipove i koji će omogućiti širu dostupnost tehnologije“, rekao je Gospić o i dodao da su inovacije u koje ulaže ta kompanija u svakom segmentu ogromne. Direktor BioSens insituta Vladimir Crnojević je istakao zanimljivost da gotovo 40 odsto kompanija na tržištu “navodi da koristi veštačku inteligenciju, iako u stvarnosti to ne čini”.

branka-andjelkovic-1081-ps1

Izvor: Branka Anđelković

Paradoski AI revolucije – otvaranje Pandorine kutije

Koosnivačica i programska direktorka Centra za istraživanje javnih politika Branka Anđelković komentarisala je za WebMind panel o veštačkoj inteligencije na KBF rečima da on “obećava nešto novo i izuzetno važno – prvo tematsko ispitivanje značaja veštačke inteligencije u domenu ekonomije i biznisa”. Prema njenim rečima, panel će otvoriti Pandorinu kutiju pitanja koja se tiču brojnih paradoska AI revolucije.

Ona je navela rezultate istraživanja Centra za istraživanje javnih politika za Srbiju i jugoistočnu Evropu koja otkrivaju kompleksne dileme koje nosi razvoj veštačke inteligencije:

Paradoks efikasnosti – povećanje efikasnosti u proizvodnji usled razvoja AI može posledično dovesti do smanjenja potrebe za radnom snagom, stvarajući tako visoku stopu nezaposlenosti. Primer tog paradoksa je sledeći: uvođenje autonomnih vozila u sektor transporta će možda povećati efikasnost putovanja, ali će istovremeno dovesti i do smanjenja potrebe za vozačima.

Paradoks neusklađenosti veštinaPostojeći jaz između veština koje poslodavci traže i veština koje radnici poseduju stvara probleme poput nezaposlenosti ili podzaposlenosti. Primer podzaposlenosti je recimo u sferi ogromne globalne potražnje za stručnjacima za razvoj softvera i naučnicima za podatke čija je ponuda u stalnom manjku. 

S druge strane, razvoj veštačke inteligencije u oblasti digitalnog marketinga može stvoriti potrebu za stručnjacima za analizu podataka, ali postavlja izazove jer postojeći kadar u digitalnom marketing možda nema dovoljno naprednih analitičkih veština što onda dovodi – paradoksalno – do njihove nezaposlenosti.

Paradoks obrazovanja – u ekonomiji znanja, koja se često izjednačava sa digitalnom ekonomijom,  najviše će po svemu sudeći biti ugroženi upravo poslovi visokoobrazovanih stručnjaka iz različitih tradicionalnih oblasti, počev od finansija, prava, medicine, prevođenja, kreativnih usluga, jer znanjem će se u novoj ekonomiji smatrati samo ono koje se tiče samog razvoja AI. Na primer, razvoj veštačke inteligencije u medicinskim dijagnozama i analizi medicinskih podataka će najverovatnije ugroziti tradicionalne poslove dijagnostičara, dok će se istovremeno povećavati potreba za stručnjacima koji mogu interpretirati podatke koje će kreirati AI u medicinskom svetu.

Paradoks prekvalifikacija: Investiranje u dodatno obrazovanje ne garantuje automatski poboljšanje zapošljivosti jer će se tehnologija razvijati brže od adaptacije radne snage.

Anđelkovićeva je zaključila da ovi paradoksi nose sa sobom niz opasnosti, od gubitka radnih mesta do erozije sistema socijalne zaštite te posledično povećanja socijalne i ekonomske nejednakosti. Dodala je da prednosti veštačke inteligencije, poput povećane efikasnosti, razvoja novih profesija i unapređenja inovacija nemoguće zanemariti.

Profesor književnosti zagubljen u odajama ekonomskog, tech i IT novinarstva.

Prijavi se na novosti.