Ovaj potez dolazi u trenutku kada se ChatGPT ponaša kao platforma “na koju se navraća više puta dnevno”, a ne kao jednokratni alat. Prema NBER istraživanju, do jula 2025. procenjena upotreba iznosila je oko 700 miliona korisnika nedeljno i približno 18 milijardi poruka sedmično, uz prosek od oko 2,627 milijardi poruka dnevno tokom juna 2025.
ChatGPT uvodi pretplatnički model “Go” po ceni od 8 dolara mesečno, koji uključuje neke unapređene sposobnosti, poput dužeg pamćenja i više mogućnosti za kreiranje slika, a koji je jeftiniji od “Plus” (20 dolara mesečno) i Pro (200 dolara mesečno) pretplata.
Kako bi oglasi na ChatGPT-u mogli da izgledaju?
Prema najavi, prvi format su oglasi smešteni na dnu odgovora, i to samo kada postoji relevantan sponzorisani proizvod ili usluga u kontekstu razgovora. Oglas mora biti jasno označen i odvojen od organskog odgovora, uz opciju da korisnik vidi zašto se prikazuje, da ga sakrije ili pošalje povratnu informaciju.
Najosetljiviji deo cele priče je poverenje, pa OpenAI naglašava nekoliko “ograda”, i navode da oglasi ne utiču na to šta ChatGPT kaže, da se razgovori ne prodaju oglašivačima, i da korisnik ima kontrolu nad personalizacijom (uključujući isključivanje). Takođe, najavljeno je da se u testu oglasi neće prikazivati nalozima za koje korisnik kaže ili sistem proceni da su mlađi od 18 godina, niti uz osetljive teme poput zdravlja, mentalnog zdravlja ili politike.
Šta to menja u narednom periodu?
Oglasi u ChatGPT-u nisu samo “novi prostor za banere”, već signal da se borba seli iz klasične pretrage u razgovor. NBER rad navodi da veliki deo upotrebe spada u traženje informacija, uključujući i upite o proizvodima, što ChatGPT pozicionira kao alternativu pretrazi u svakodnevnim situacijama. U takvom okruženju oglas prestaje da bude klik i postaje deo procesa odlučivanja: korisnik može odmah da traži poređenja, ograničenja, iskustva, jeftinije opcije ili “šta je stvarno isplativo”.
To otvara tri posledice. Prva je tržišna: oglašavanje u razgovoru menja način merenja uspeha, jer se vrednost pomera sa “koliko klikova” na “koliko odluka je ubrzano”. Druga je medijska: ako se korisnici naviknu da “rešenje” dobiju u istom prozoru, izdavači, SEO i affiliate modeli mogu osetiti dodatni pritisak. Treća je reputaciona: u trenutku kada korisnici osete da preporuka i oglas liče jedno na drugo, svaka greška postaje skupa, pa će transparentnost, objašnjenja i jasna oznaka sponzorstva biti presudni.
Ako OpenAI uspe da zadrži jasnu granicu između odgovora i reklame, ChatGPT bi mogao da postane nova vrsta medija, onaj koji ne prodaje samo pažnju, nego i trenutak odluke. Ako ne uspe, problem neće biti format, već osećaj da asistent više nije “na
tvojoj strani”.
