Affleck je jedan od najglasnijih kritičara ideje da generativni AI može pisati kvalitetne scenarije. Prema njegovim rečima, takvi alati po prirodi teže proseku. Oni kombinuju postojeće obrasce, ali ne razumeju kontekst, emociju i unutrašnju logiku likova na način na koji to radi čovek. Za njega, scenario nije puki niz rečenica koje „zvuče dobro“, već pažljivo građena struktura koja nosi lični pečat autora. Upravo tu, smatra Affleck, AI nepovratno pada.
Matt Damon deli sličan pogled, ali diskusiju širi i na druge segmente produkcije. On priznaje da se AI već koristi u tehničkim procesima, od vizuelnih korekcija do digitalne obrade lica i scena. Ipak, problem nastaje kada se tehnologija pokuša koristiti kao zamena za autentično glumačko iskustvo. Damon ističe da nijedan algoritam ne može da reprodukuje emociju koja dolazi iz lične traume, sećanja ili životnog iskustva glumca. Te nijanse, koje publika često ne ume racionalno da objasni, ali ih jasno oseća, za njega su suština filma.
Glumci smatraju da AI ima potencijal
Upravo zato njih dvojica ne odbacuju AI u potpunosti. Naprotiv, vide ga kao potencijalni alat za montažu, organizaciju materijala ili tehničku podršku, slično kao što su digitalni alati nekada unapredili postprodukciju. Ključna razlika je u kontroli. AI, po njihovom mišljenju, mora ostati u službi autora, a ne obrnuto.
Rasprava o Stranger Things samo je pokazala koliko je industrija osetljiva na ovu temu. Publika želi da zna da li gleda ljudsku priču ili proizvod algoritma. A dok se ta granica ne definiše jasnije, stavovi Afflecka i Damona deluju kao upozorenje: tehnologija može ubrzati proces, ali smisao, emocija i odgovornost za priču i dalje moraju ostati ljudski.
