Tehnološki sektor prolazi kroz masivan rast infrastrukture koju zahtevaju modeli veštačke inteligencije — centri za podatke sve su veći, brojčano i energetski. Ta ogromna potrošnja električne energije već je dovela u žižu pitanja o uticaju na lokalne mreže i račune običnih ljudi, naročito u zajednicama u kojima se grade novi centri.
Microsoft i dalje traži model
Microsoft je sada jasno stavio do znanja da ne namerava da trošak preusmeri na potrošače, već da traži model u kojem će kompanija plaćati veće tarife za energiju i sarađivati sa distributerima i regulativnim telima kako bi se osiguralo da infrastruktura može da izdrži ovaj rast. U praksi, to znači povećanje tarifa za kompanijske potrošače, ali bez dodatnog opterećenja za domaćinstva i mala preduzeća u okruženju.
Kompanija je u prezentaciji svojih planova predstavila novi pristup koji nazivaju „community-first“ infrastruktura, koji je zamišljen tako da minimizira negativne posledice za lokalne zajednice. To podrazumeva ne samo plaćanje većih troškova električne energije, već i obavezu da se plaćaju odgovarajući porezi i takse, bez zahteva za olakšicama koje bi umanjile doprinos zajednici u kojoj se centri grade.
Pored pitanja električne energije, Microsoft se obavezao da će se pozabaviti i pitanjem potrošnje vode u tim objektima. Data centri zahtevaju značajnu količinu vode za hlađenje sistema, što je izazvalo zabrinutost stanovnika u pojedinim regionima zbog potencijalnog pritiska na lokalne resurse. Kompanija navodi da će redovno objavljivati podatke o upotrebi vode i raditi na smanjenju ukupne potrošnje kako bi ublažila pritisak na okruženje, piše CNN.
Ovaj potez dolazi u trenutku kada tehnološka industrija sve više prihvata odgovornost za uticaj koji njeni objekti imaju na zajednice. Kritike iz lokalnih samouprava i od potrošača sve su glasnije, jer se centri grade i proširuju brže nego što distributivne mreže i sistemi resursa mogu da izađu na kraj sa zahtevima novih korisnika.
