Mark Zakerberg nema mnogo dilema. Meta se opredelila za otvoreniji pristup i predstavila novi „open-weight“ model pod nazivom Glimmer, čije parametre korisnici mogu da prilagođavaju kako bi promenili način na koji model funkcioniše i odgovara.
Kompanija navodi da je Glimmer prvenstveno namenjen razvoju AI sistema koji mogu da rade direktno na ličnim računarima, bez oslanjanja na računarsku infrastrukturu velikih data centara.
Zakerberg je istovremeno objavio i opsežan tekst u kojem je predstavio svoju viziju razvoja veštačke inteligencije i pokušao da odgovori na sve veće kritike na račun Meta AI strategije, izgradnje data centara i pametnih naočara.
Njegova osnovna ideja je da razvoj napredne AI ne treba da bude koncentrisan u rukama nekoliko najvećih tehnoloških kompanija.
„Umesto da superinteligenciju centralizujemo, trebalo bi da je distribuiramo što šire i omogućimo svakome da njome upravlja“, napisao je Zakerberg.
Otvoreni ili zatvoreni modeli?
Rasprava o tome da li AI modeli treba da budu otvoreni ili zatvoreni poslednjih meseci sve više se vodi i u Silicijumskoj dolini i među američkim regulatorima.
Kod zatvorenih modela kompanija koja ih razvija zadržava veću kontrolu nad tehnologijom, može detaljnije da je testira i prati njeno ponašanje. Ipak, ni takvi modeli nisu imuni na nepredvidivo ponašanje, što su pokazali nedavni slučajevi u kojima su napredni AI sistemi tokom testiranja preduzimali nedozvoljene radnje.
Open-weight modeli, sa druge strane, omogućavaju programerima da pristupe njihovim parametrima i koriste ih kao osnovu za razvoj sopstvenih proizvoda i usluga.
Takav pristup može kompanijama koje razvijaju otvorene modele da donese važnu prednost: ako veliki broj drugih kompanija svoje proizvode izgradi upravo na njihovoj tehnologiji, ona može postati deo šire poslovne infrastrukture.
Među zagovornicima open-weight pristupa nalazi se i Džensen Huang, izvršni direktor kompanije Nvidia. Iz te kompanije navode da kompanije poput Ubera i Zooma već koriste njihove otvorene modele za razvoj novih funkcija i analizu podataka.
Meta je ranije promenila pravac
Meta nije uvek išla isključivo u smeru zatvorenih sistema. Kompanija je ranije imala jedan od najpoznatijih open-weight modela, Llama.
Međutim, krajem prošle godine Meta je počela da se fokusira i na razvoj sopstvenog zatvorenog modela Spark, sa ambicijom da se takmiči sa najnaprednijim sistemima kompanija OpenAI i Anthropic.
Istovremeno, neki od najpoznatijih kineskih AI modela, uključujući one koje razvijaju Moonshot i DeepSeek, takođe su dostupni kao open-weight sistemi. To je pokrenulo pitanje da li otvoreni pristup kineskim kompanijama daje dodatnu prednost u globalnoj AI trci.
Kritičari ovog pristupa, međutim, upozoravaju da open-weight modeli često zaostaju za najboljim zatvorenim modelima kada je reč o performansama i mogućnostima.
Zakerberg i Huang imaju drugačiji pogled: smatraju da šira dostupnost tehnologije može ubrzati inovacije jer omogućava većem broju programera i kompanija da eksperimentišu sa AI.
Zakerbergova vizija: AI za svakoga
U svom tekstu Zakerberg predstavlja prilično optimističnu sliku budućnosti.
Prema njegovoj viziji, veštačka inteligencija mogla bi svakom pojedincu da pruži personalizovanog asistenta, alate za pokretanje sopstvenog biznisa i svojevrsnog virtuelnog tutora koji bi imao znanje na nivou doktora nauka iz gotovo svake oblasti.
Ali upravo tu dolazi do ključnog pitanja: ko bi trebalo da kontroliše takvu tehnologiju?
Zakerberg smatra da društvo ne bi trebalo da prepusti nekoliko kompanija odluku o tome ko može da koristi najnaprednije AI sisteme i na koji način.
Njegov argument je da ne postoji jedan AI sistem koji bi mogao istovremeno da predstavlja sve različite vrednosti i interese ljudi.
„Ne postoji tehnološko rešenje koje može istovremeno da bude u skladu sa svim suprotstavljenim interesima i vrednostima“, napisao je.
AI izaziva sve više otpora
Zakerbergova vizija dolazi u trenutku kada raste zabrinutost zbog brzine razvoja veštačke inteligencije i njenog uticaja na društvo.
AI se sve češće povezuje sa promenama na tržištu rada, sajber bezbednošću, mentalnim zdravljem, ekonomijom i životom lokalnih zajednica.
Tokom ovogodišnjih ceremonija dodele diploma na američkim univerzitetima, studenti su čak negodovali kada su govornici pominjali veštačku inteligenciju.
Istovremeno, prema podacima istraživačke kompanije Data Center Watch, projekti data centara vredni oko 130 milijardi dolara bili su blokirani ili odloženi tokom prvog kvartala 2026. godine zbog protivljenja lokalnog stanovništva.
Meta se suočila sa dodatnim kritikama zbog svojih AI pametnih naočara, posebno zbog zabrinutosti da bi mogle da budu korišćene za snimanje drugih ljudi bez njihovog pristanka.
Zakerberg želi više saradnje sa državom
Zakerberg ipak smatra da bi širi pristup AI tehnologiji mogao da stvori ravnopravnije uslove, jer bi „superinteligencija“ bila dostupna većem broju ljudi, a ne samo najbogatijim kompanijama.
Istovremeno, pozvao je na veću saradnju između kompanija koje razvijaju najnaprednije AI modele i državnih institucija.
Njegov poziv dolazi nakon sastanka predstavnika Mete, OpenAI-ja, Googlea i Anthropic-a sa Belom kućom, na kojem se razgovaralo o novom okviru za proveru najnaprednijih AI modela pre njihovog javnog lansiranja.
Uprkos svim kontroverzama, Zakerberg veruje da će borba za razvoj najmoćnijih AI sistema postati jedna od najvećih tehnoloških i poslovnih trka.
„Da bismo razvili najnaprednije modele i proizvode, moramo da shvatimo da je AI verovatno najkonkurentnija industrija u istoriji“, napisao je.
Debata između otvorenih i zatvorenih AI modela tako više nije samo tehničko pitanje. Od odluke o tome ko kontroliše ovu tehnologiju može zavisiti i to ko će imati najveći uticaj na način na koji će veštačka inteligencija izgledati u narednim godinama.
