Bilo je vreme kada je zakrivljeni televizor trebalo da bude sledeća velika stvar u svetu kućne zabave.
Proizvođači su ih tokom 2010-ih predstavljali kao novu generaciju televizora koja će gledanje filmova i serija učiniti imerzivnijim. Samsung je, na primer, 2014. predstavio zakrivljene UHD televizore i zakrivljenost ekrana promovisao kao način da se gledalac više „uroni“ u sadržaj.
Danas su zakrivljeni televizori praktično nestali iz ponude velikih proizvođača, dok se ista tehnologija sasvim dobro snašla u drugoj kategoriji – gejming monitorima.
I tu postoji prilično logično objašnjenje.
Zakrivljen televizor nije doneo iskustvo bioskopa
Jedan od glavnih argumenata za zakrivljene televizore bio je veća imerzija. Zakrivljen ekran trebalo je da pruži osećaj da slika više obuhvata gledaoca, slično velikim zakrivljenim bioskopskim platnima.
Problem je bio u razlici u veličini i udaljenosti.
U bioskopu sedimo relativno blizu ogromnog ekrana koji zauzima veliki deo vidnog polja. Kod televizora u dnevnoj sobi situacija je potpuno drugačija. Čak i veliki ekran od 55 ili 65 inča uglavnom gledamo sa nekoliko metara udaljenosti.
Zbog toga zakrivljenost kod televizora često nije donosila dovoljno veliku razliku da bi opravdala dodatne komplikacije i cenu.
Drugim rečima, televizor je postao zakrivljen, ali iskustvo gledanja nije postalo dovoljno drugačije da bi kupci masovno promenili navike.
Problem je bio i u tome ko gleda televizor
Ovo je možda i najvažnija razlika između televizora i monitora.
Televizor je napravljen da ga gleda više ljudi. Porodica sedi na kauču, društvo prati utakmicu ili više osoba gleda film iz različitih delova prostorije.
Kod pojedinih zakrivljenih LCD televizora najbolji prikaz bio je upravo iz centralne pozicije. Kada biste se pomerili značajno ulevo ili udesno, mogli ste da primetite promene u kontrastu i prikazu boja.
To je prilično loš kompromis za uređaj koji bi trebalo da bude centralna tačka dnevne sobe.
Kod gejming monitora situacija je potpuno suprotna.
Monitor uglavnom koristi jedna osoba, koja sedi direktno ispred ekrana. Ono što je kod televizora predstavljalo problem – centralna pozicija – kod monitora zapravo postaje prednost.
Zakrivljeni monitor ima mnogo više smisla kada sedite pola metra od njega
Razlika u udaljenosti od ekrana ključna je za razumevanje ovog fenomena.
Za televizor od 65 inča zakrivljenost može biti relativno suptilna kada sedite nekoliko metara dalje. Kod monitora od 27, 32 ili 34 inča, koji se nalazi neposredno ispred vas, zakrivljenost može mnogo direktnije da utiče na osećaj prostora na ekranu.
Posebno dolazi do izražaja kod ultrawide monitora.
Ako je ekran veoma širok, njegove ivice su na ravnom panelu fizički dalje od očiju nego sredina. Zakrivljeni panel ih približava prirodnoj liniji pogleda, pa korisnik može lakše da obuhvati ceo ekran bez stalnog pomeranja glave.
To je posebno korisno kod igara koje zahtevaju široko vidno polje.
Zato su zakrivljeni ultrawide monitori postali posebna kategorija
Zakrivljenost je danas naročito česta kod širokih gejming monitora, uključujući modele sa odnosima stranica poput 21:9 i još širim formatima.
Kod simulacija vožnje i letenja efekat je još izraženiji. Širok ekran može da zauzme veliki deo perifernog vida, dok zakrivljenost dodatno pojačava osećaj da se igrač nalazi „unutar“ scene.
Kod kompetitivnih igara prednost nije nužno u tome što je slika sama po sebi kvalitetnija, već u tome što se veći deo ekrana nalazi u prirodnijem vidnom polju.
Zbog toga zakrivljenost kod monitora nije samo dizajnerski trik. U određenim situacijama ona ima konkretnu funkciju.
Televizori su imali još jedan problem: zid
Još jedna stvar koja je radila protiv zakrivljenih televizora bila je montaža.
Kako su televizori postajali sve tanji i lakši, zidna montaža postala je standardan način postavljanja velikog ekrana. Ravni televizor prirodno naleže uz zid, dok zakrivljeni ostavlja više prostora između ivica ekrana i zida.
To je otežavalo postizanje minimalističkog izgleda koji je postao jedan od glavnih razloga za kupovinu tankih televizora.
Kod monitora to uglavnom nije problem. Monitor stoji na stolu ili nosaču, a korisnik je ispred njega, pa zakrivljeno kućište ne predstavlja isti estetski i praktični kompromis.
Ni proizvodnja nije bila jednostavnija
Zakrivljeni televizori nisu bili problematični samo za kupce.
Proizvodnja velikih zakrivljenih panela bila je složenija, a proizvođači su morali da vode računa i o transportu i uniformnosti ekrana. Kako je tržište sve više tražilo velike, tanke i ravne televizore, bilo je sve teže opravdati dodatnu kompleksnost zakrivljenog dizajna.
LG i Sony su još tokom 2017. praktično odustali od zakrivljenih televizora, dok je Samsung ostao među poslednjim velikim proizvođačima koji su ih nudili. Samsung je i 2020. imao zakrivljeni model TU8300, ali je to bila njegova poslednja zakrivljena TV linija.
Dakle, nisu zakrivljeni ekrani bili loša ideja – samo nisu bili za televizore
Zanimljiv deo ove priče jeste što tehnologija nije nestala.
Samo je pronašla uređaj za koji ima mnogo više smisla.
Na televizoru, zakrivljenost je pokušavala da reši problem koji većini korisnika nije bio naročito važan: kako da običan ekran u dnevnoj sobi deluje više kao bioskopsko platno.
Kod gejming monitora rešava mnogo konkretniji problem: kako da veoma širok ekran ostane pregledan kada korisnik sedi neposredno ispred njega.
Zato je priča o zakrivljenim ekranima zapravo dobar primer kako tehnološka ideja može da propadne u jednoj kategoriji, a da istovremeno postane standard u drugoj.
