Nije tajna da tehnologija prebrzo napreduje. Svakog dana razvijaju se novi alati sa širokim spektrom upotrebe, koji olakšavaju bezbrojne ljudske poslove. Jedan od alata koji je nedavno doživeo neverovatan razvoj je veštačka inteligencija (AI).
AI već ima pozitivan uticaj na naš savremeni svet. Mogla bi da preoblikuje tradicionalnu nastavu kakvu odavno znamo. Može biti od velike pomoći u medicini, kao zgodan alat za predviđanje raka pluća ili za dijagnostikovanje neurorazvojnog poremećaja kod novorođenčadi. Uz dodatni rad i razvijanje, možda će nekada u budućnosti moći da predvidi razorne zemljotrese . Na kraju, ukoliko koristite Spotify, AI može postati i vaš personalizovani DJ.
Do sada je veštačka inteligencija napravila izvanredan napredak i nema sumnje da će tako nastaviti. Ipak, pored svih prednosti, neizbežno će postojati i nedostaci ozbiljniji nego što možemo da zamislimo. Što ranije počnemo da razmišljamo o tome šta bi to moglo biti, to ćemo biti spremniji da smanjimo i kontrolišemo rizike.
Obeshrabrujuće otkriće
Pre nekoliko dana, korisnik Tvitera Yohie Nakajima izveo je eksperiment nazvan AI founder koji ga je prosto „oduvao“. U svom eksperimentu, zadao je veštačkoj inteligenciji da razvije i promeni prioritete za sopstvenu listu zadataka dok ih u isto vreme izvršava.
Kako je test odmicao, Yohi, kao i drugi učesnici u diskusiji, bili su sve više zbunjeni i zaprepašćeni sposobnostima koje je pokazao njegov AI founder. Konačni zaključak je bio da je ceo taj slučaj „pomalo zastrašujući“.
Dan kasnije, Siqi Chen, programer i tehnološki preduzetnik, rekao je da će ChatGPT 5, koji treba da bude objavljen do kraja 2023. godine, dostići opštu veštačku inteligenciju (AGI). Prema Čenu, ovo bi moglo da izazove komešanje u domenu veštačke inteligencije, jer bi takav napredak, ako je njegova tvrdnja tačna, mogao imati ogromne posledice.
Šta bi ovo moglo da implicira?
Prema Chenu, to bi moglo značiti da bi, nakon predstojeće nadogradnje, bilo nemoguće razlikovati generativnu veštačku inteligenciju od ljudi. Ipak, on je istakao da ovo nije zvanična pretpostavka koja dolazi od OpenAI-a, kreatora ChatGPT-a, već od laika.
Iako je ovaj eksperiment trenutno povezan samo sa pretragom, Čen je mišljenja da smo, uz sposobnosti četbot dodataka i ChatGPT-5, „mnogo bliže“ postizanju AGI nego što ljudi zapravo veruju.
Šta je AGI?
AGI, ili veštačka opšta inteligencija (Artificial General Intelligence), odnosi se na sposobnost veštačke inteligencije da razume i nauči zadatke ili koncepte koje ljudi mogu da shvate. Razlikuje se od veštačke inteligencije u smislu da je veštačka inteligencija povezana sa mašinama koje su u stanju da obavljaju određene zadatke. Imajući ovo na umu, moglo bi se reći da je AGI, napredniji oblik AI, koji nije ograničen na specifične zadatke i funkcije.
Sa pozitivne strane, AGI može povećati produktivnost unapređenjem procesa zasnovanih na veštačkoj inteligenciji i oslobađanjem ljudi od monotonog i repetitivnog rada. Međutim, uz previše moći i samostalnosti, AI može imati neočekivane i negativne efekte. Kao rezultat toga, može doći do niza ekstremnih posledica koje prete čovečanstvu kakvo poznajemo.
Uspeh u stvaranju efikasne veštačke inteligencije mogao bi da bude najveći događaj u istoriji naše civilizacije. Ili najgori. Dakle, ne možemo znati da li će nam veštačka inteligencija biti od neizmerne pomoći ili će nas ignorisati i skloniti po strani, ili nas pak uništiti.
Stiven Hoking, teoretski fizičar, kosmolog i pisac
Potencijalne dalekosežne posledice veštačke inteligencije
Bernard Marr, pisac i istaknuti govornik, slaže se da je AI korisna za savremeni svet. Ipak, uprkos svemu dobrom što dolazi od veštačke inteligencije, postoje posledice koje ne možemo ignorisati. Za Marra, te posledice su drastične.
Pa, šta bi to bilo?
Mogući gubitak određenih poslova
Veštačka inteligencija će zahtevati otvaranje novih radnih mesta, a mnogi ljudi očekuju povećanje zaposlenosti. Međutim, zbog pojave novih pozicija, AI tehnologija i mašine mogle bi da preuzmu neke od onih tradicionalnih poslova.
Kao rezultat toga, programi obuke i obrazovanja će morati da se promene u cilju efikasnije pripreme buduće radne snage. Pored toga, biće potrebno pomoći prisutnim zaposlenima da pređu i adaptiraju se na nova radna mesta.
Promena u ljudskom iskustvu
Pod uslovom da AI preuzme manuelne poslove i omogući ljudima da značajno smanje količinu vremena koje moraju da provedu na poslu, dodatna sloboda bi u početku mogla izgledati kao utopija. Ipak, ljudi će morati da primene svoju novu slobodu da bi se bavili novim aktivnostima koje nude iste društvene i mentalne prednosti kao i njihov posao. Ovo je neophodno kako bi ljudi osetili da njihov život ima smisla.
Međutim, ovo bi moglo biti manje komplikovano za određene ljude i zajednice. Kada mašine preuzmu poslove za koje su ljudi nekada bili plaćeni, možda postoje ekonomski faktori koje treba uzeti u obzir. U izveštajima o dobiti i gubitku kompanija, ekonomske prednosti veće efikasnosti su prilično očigledne. Ipak, sveukupne koristi za društvo i ljudsko stanje su malo manje jasne.
Pristrasnost veštačke inteligencije
Pošto algoritme veštačke inteligencije kreiraju ljudi, oni mogu namerno ili nenamerno da unesu pristrasnost u algoritam. AI algoritmi će generisati pristrasne rezultate ako su razvijeni sa pristrasnošću ili ako su podaci korišćeni kao skupovi za obuku za algoritme bili pristrasni.
Ova realnost može imati neželjene efekte, slične onima koje izazivaju diskriminatorne prakse zapošljavanja i Microsoftov rasistički četbot. Kompanije moraju pravilno da razvijaju i obučavaju AI algoritme dok ih prave.
Globalni propisi
Tehnologija je nesumnjivo učinila svet manjim nego što je ikada bio. Ovo takođe podrazumeva da će različite vlade morati da se dogovore o novim zakonima i pravilima koja regulišu tehnologiju veštačke inteligencije. Takve akcije su potrebne da bi se omogućile sigurne i produktivne prekogranične interakcije.
Pošto više nismo u vakuumu, vrlo je lako da politika veštačke inteligencije jedne zemlje ima negativan uticaj na druge. Već sada vidimo kako će se ovo odigrati. Nakon što je Kina zabranila ChatGPT i druge alternative četbota, Italija je bila sledeća koja je to učinila.
Glavni razlog za takvu odluku italijanske vlade je nepostojanje valjane pravne osnove za prikupljanje poverljivih podataka korisnika u sistemu. Ovi podaci se prikupljaju kako bi se obučio algoritam koji kontroliše odgovore ChatGPT-ja.
Povećano hakovanje
Veštačka inteligencija ubrzava napredak i, u mnogim slučajevima, prevazilazi našu sposobnost razumevanja automatizacija otežava ljudima da otkriju zla dela poput hakovanja, phishing napada i ubacivanje malvera i virusa u softver, kao i korišćenje AI sistema za ličnu korist.
Zahtev za zaustavljanje
Podstaknut brzim i ogromnim uspehom veštačke inteligencije, Elon Mask, otac Tvitera i Tesle i jedan od prvobitnih osnivača OpenAI, potpisao je otvoreno pismo da se odmah zaustavi sva veštačka inteligencija moćnija od ChatGPT-ja. Hiljade uticajnih ljudi kao što su Steve Wozniak, tehnološki preduzetnik, i Emad Mostaque, izvršni direktor Stability AI-a, pridružili su se Masku u zahtevu da se odmah obustavi razvoj AI sistema u narednom periodu.
Pozivamo sve laboratorije za veštačku inteligenciju da odmah pauziraju na najmanje šest meseci obuku sistema veštačke inteligencije koji su moćniji od GPT-4. Ova pauza treba da bude javna i proverljiva i da uključuje sve ključne aktere. Ako se takva pauza ne može brzo doneti, vlade bi trebalo da se umešaju i uvedu moratorijum.
Pauzirajte velike eksperimente sa veštačkom inteligencijom: Otvoreno pismo
Prema otvorenom pismu, brojne studije su pokazale da sistemi veštačke inteligencije opremljeni konkurentnom ljudskom inteligencijom koje su odobrili vrhunski instituti za veštačku inteligenciju mogu predstavljati ozbiljne rizike za društvo i ljude.
Od kada je pismo objavljeno na Future of Life (FLI), skupljeno je 1125 potpisa. FLI je neprofitna organizacija koja radi na smanjenju egzistencijalnih i globalnih katastrofalnih rizika sa kojima se čovečanstvo suočava, posebno egzistencijalnog rizika od napredne veštačke inteligencije.
Glavna briga u vezi sa napretkom AI su mogućnosti AI sistema koje se brzo šire. Kao rezultat toga, ima više podataka i više računarske snage. Veliki modeli počinju da nadmašuju ljude u oblastima. Kako se u pismu navodi, nijedna kompanija ne može da predvidi kakve će to krajnje implikacije imati za naše zajednice.
Zahvaljujući veštačkoj inteligenciji, čovečanstvo bi moglo očekivati prosperitetnu budućnost. Nakon razvoja uspešnih sistema veštačke inteligencije, ljudska populacija je sada možda usred „leta veštačke inteligencije“. Prema pismu, ovo leto omogućava ljudima da uživaju u rezultatima i dizajniraju ove sisteme imajući na umu interese svih zainteresovanih strana, dok istovremeno daje ljudima vremena da se prilagode.
Društvo je zaustavilo druge tehnologije sa potencijalno katastrofalnim efektima na društvo. To možemo učiniti ovde. Hajde da uživamo u dugom AI letu, a ne da žurimo nespremni u pad.
Pauzirajte velike eksperimente sa veštačkom inteligencijom: Otvoreno pismo
UNESCO poziva na etičku AI
Nakon ovog zahteva, UNESCO je pozvao nacije širom sveta da odmah počnu sa primenom Preporuke o etici veštačke inteligencije iz 2021. Ovaj normativni okvir koji su 193 države članice jednoglasno usvojile, nudi sve neophodne mere zaštite i uputstva o tome kako da u potpunosti iskoriste dobrobit i smanje rizike veštačke inteligencije. Preporuka takođe uključuje vrednosti i principe, kao i sveobuhvatne predloge politike u svim relevantnim oblastima.
Do sada se preko 40 zemalja pridružilo UNESCO-u u razvoju AI provere i ravnoteže. Ipak, organizacija poziva sve zemlje da se pridruže pokretu kako bi stvorile etičku veštačku inteligenciju. Izveštaj o napretku trebalo bi da bude predstavljen na UNESCO-vom Globalnom forumu o etici veštačke inteligencije, zakazanom za decembar 2023. godine u Sloveniji.
Zaključak
Bez ikakve sumnje, veštačka inteligencija može biti mnogo više od korisnog alata u rukama dobrog majstora.
Međutim, biće potrebno vreme i značajan napor da se otkrije najbolji način da se pripremite za budućnost sa sve više prisutnim AI aplikacijama. Iako veštačka inteligencija može imati štetne efekte na život ljudi, oni bi se mogla svesti na minimum širim usvajanjem u budućnosti i savladavanjem načina na koji se primenjuje AI.
Ova pitanja mogu biti teška za rešavanje, kao što je slučaj sa bilo kojim ometajućim događajem. Međutim, sve dok se ljudi angažuju u rešavanju problema, moći ćemo da izvučemo koristi od mnogih pozitivnih aspekata veštačke inteligencije, a minimiziramo njene negativne efekte. Promene mogu biti teške i spore za prihvatanje, ali one skoro uvek dovode do značajnog napretka. Isto će se verovatno dogoditi i sa veštačkom inteligencijom.
