Kina rekla ne (ponovo): Banovanje ChatGPT-a i domaće chatbot alternative 

Zašto je Kina zabranila ChatGPT?  

Pred kraj februara 2023. godine, kineska vlada je zvanično zabranila ChatGPT kompanije OpenAI i naložila kompanijama kao što su Tencent i Ant Company da ukinu pristup ovom programu. 

Ozloglašena zbog ekstenzivnih firewall-ova i stroge cenzure interneta, Kina tvrdi da je ChatGPT sredstvo koje bi eventualno moglo da omogući SAD da špijuniraju i „šire lažne informacije u korelaciji sa američkom političkom propagandom“. 

Istina je da je ovaj model veštačke inteligencije treniran na informacijama koje dolaze iz zapadnih zemalja, što znači da zemlje koje su u nekoj vrsti spora sa SAD osećaju kao da moraju da brane dominantan narativ svoje nacije. A često su ta dva narativa oprečna. 

U svakom slučaju, nije tajna da je ChatGPT pristrasan, ali građani bi trebalo sami da odaberu da li žele da koriste ovu uslugu ili ne. Zbog toga se često može čuti da globalni mediji nazivaju kineski ekonomski sistem „državnim kapitalizmom“. 

Postoji li način da se pristupi ChatGPT-ju iz Kine?

Građani koji žele da koriste ChatGPT pronalaze način da zaobiđu ovu zabranu. Na isti način na koji bi pristupili bilo kojoj drugoj zabranjenoj veb-stranici, oni se uglavnom oslanjaju na VPN ili, u ovom konkretnom slučaju, na developere treće strane koji su napravili „mini programe“ koji obezbeđuju pristup usluzi.
Međutim, to i nije tako lako. Većina tih programa je u potpunosti onemogućena ili uklonjena, i korisnicima prikazuje poruku da „krše relevantne zakone i propise“.

Dakle, šta to znači za internet korisnike u Kini? 

Na primer, ako biste ukucali ChatGPT u pretraživaču na kineskim platformama, nijedan rezultat vam ne bi izašao. 

Sudeći prema Nikkei Asia, čak i da ova zabrana nije uvedena, tehnološke kompanije ne bi koristile ChatGPT jer bi na kraju snosila posledice. 

Čak i da ne postoji ovakva zabrana, nikada ne bismo preuzeli inicijativu da uvedemo ChatGPT na naše platforme jer su njegovi odgovori nekontrolisani. Neizbežno je da će biti nekih korisnika koji postavljaju chatbotu politički osetljiva pitanja, ali će platforma odgovarati za rezultate.

Sagovornik Nikkei Asia 

Takođe je važno naglasiti da, čak i pre ove odluke, OpenAI nije bio dostupan u mnogim zemljama, kao što su Kina, Iran, Rusija i delovi Afrike. Štaviše, ChatGPT je bio oko pet sekundi sporiji kada je davao odgovore na kineskom u poređenju sa engleskim. 

Kako će izgledati kineski chatbot? 

Kina je poznata po razvoju domaćih verzija svih aplikacija i usluga koje njeni građani koriste, pa ne čudi što kineske tehnološke firme i univerziteti naporno rade na razvoju AI chatbotova u zemlji. 

Ali ne samo to, neki su čak postavili pitanje kako to da Kina nije izmislila ChatGPT, imajući u vidu da poseduje više podataka od SAD i da je prepoznata kao AI supersila. 

Prema pisanju Li Juana iz Njujork Tajmsa, glavni razlog je mešanje vlade u kinesku tehnološku industriju, komplikujući stvari. To jest, dva glavna prioriteta Kine – liderstvo u AI i kontrola nad informacijama – su svojevrsni konflikt. 

Drugim rečima, kineski programeri suočeni su sa ozbiljnim izazovom da razviju dostojnu alternativu za ChatGPT i otklone sve nedostatke prethodnih domaćih alternativa. Štaviše, moraju da rade svoj posao kako treba a da istovremeno ispune očekivanja kineske vlade. 

To definitivno ne izgleda kao lak posao. 

Po čemu će se kineske alternative razlikovati od onoga što smo već videli kod postojećih chatbotova? 

Ili, drugim rečima, šta je Kini važno, u kontekstu chatbotova, da stvori i zaštiti? 

Pogledajmo neke primere kineskih chatbot alternativa: 

1. Plato je lansiran od strane kompanije Baidu 2021. godine. Njegovi rezultati često su se delili s podsmehom, a jedan od najpopularnijih je „3+3=5“. Sada se Plato često opisuje kao neuspeh, uglavnom zbog nepravilnih informacija kojima je nahranjen tokom obuke. 
2. Ernie Bot („Wen Xin Yi Yan“ na kineskom) trebalo bi da bude lansiran u martu, ponovo od strane Baidua, ali je, kako se navodi, napredniji ne samo od Plato-a nego i u poređenju sa drugim konkurentima. 

Svi veliki igrači – Alibaba, JD.com, Tencent, NetEase i drugi – objavili su svoje verzije konverzacionih chatbotova. 

Iz onoga što do sada znamo, jedno je sigurno – kineska verzija ChatGPT-ja neće se koristiti isključivo kao chatbot već će se radije tretirati kao konverzaciona AI aplikacija za cloud proizvode, edukativne aplikacije i e-commerce rešenja. 

Drugim rečima, biće integrisan sa proizvodima različitih kompanija, što potpuno ima smisla imajući u vidu novonastali, gorepomenuti termin, “državni kapitalizam”. 

Erni Bot će ... poboljšati korisničko iskustvo i korisnici će mnogo više zavisiti od nas za sve vrste zadataka i potreba, i time značajno proširiti tržište pretraživača.

CEO Baidu Robin Li. Izvor: Asia Financial 

Međutim, pravi problem je što su kineski korisnici sada u čudnoj poziciji: postoji čitav hajp oko ChatGPT-ja, i chatbotova generalno, u svakoj oblasti našeg života; ali, bez domaćih alternativa, postoji neutaživa potreba u Kini. 

Nezdovoljena potreba dovela je do razvoja crnog tržišta

U priči koju je objavio WIRED, bilo je mnogo primera formiranja crnog tržišta kao reakcije na to što korisnici ne mogu da pristupe ChatGPT-ju. Naime, ceo svet koristi ovu tehnologiju na ovaj ili onaj način, pa se korisnici u Kini osećaju kao da nešto propuštaju.
Na primer, jedna osoba je izjavila da je prethodno angažovala frilensere na Fiverr-u da pišu postove za 20 dolara, dok sada dobija materijal od ChatGPT-ja, po istom kvalitetu koji joj je potreban za njeno poslovanje.
Dodatno, druga osoba je izjavila da koristi potencijal ChatGPT-ja za eseje na fakultetu, ali, pošto nije mogla da pristupi platformi, morala je da bude snalažljiva – koristila je pomenute „mini programe“ kao posrednike koji bi za nju postavili upit ChatGPT-ju, a zatim joj poslali rezultate.

To bi eventualno moglo da doprinese pritisku na kineske developere, ali bi takođe moglo da znači da će korisnici biti veoma razočarani ako konačno rešenje ne bude bilo besprekorno (spoiler alert: verovatno neće).