Smit se izjasnio da nije kriv
Smit, koji se izjasnio da nije kriv, poznat je po ranijim pokušajima da ostavi trag u muzičkoj industriji — ulagao je u izdavačku kuću SMH Records, producirao pesme sa poznatim muzičarima poput Snup Doga i učestvovao kao sudija u muzičkim emisijama poput BET-ovog „One Shot“ zajedno sa DJ Khaledom i T.I.-jem. Ipak, iza blistave fasade nalazio se znatno mračniji scenario.
Jedan od ključnih trenutaka u ovoj priči bio je izlazak džez albuma iz 2018. godine, koji je Smit radio zajedno sa saradnikom Džonatanom Hejom. Album je nakratko dospeo na prvo mesto Bilbordove liste, ali nije ostavio nikakav trag u javnosti — nije bilo prateće publike, komentara ni medijske pažnje. Hej je počeo da preispituje uspeh, primećujući čudne obrasce slušalaca u mestima poput Vijetnama, a zatim su usledila upozorenja distributera o mogućoj prevari. Dok je Smit tvrdio da se radi o administrativnoj grešci, Hej nije bio ubeđen. Kasnije je postao uzbunjivač i upravo je to pokrenulo ozbiljnije istrage.
Prema navodima optužnice, Smit je u šemu uveo saradnika iz jednog startapa, koji mu je isporučivao hiljade pesama generisanih pomoću AI-ja. Smit je te numere postavljao pod neobičnim pseudonimima poput „Calm Knuckles“ i „Calorie Event“, a zatim je kupovao softver za botove i kreirao mrežu naloga za automatsko puštanje. Više strimova donosilo je više novca, a ceo sistem funkcionisao je bez problema godinama.
Ovaj slučaj nije izolovan
Stručnjaci upozoravaju da ovo nije izolovani slučaj: procenjuje se da 10 do 25 odsto svih strimova na muzičkim platformama može biti lažno, što znači da se milijarde dolara odlivaju od pravih umetnika. I dok platforme poput Spotify-a tvrde da razvijaju alate za borbu protiv striming prevara, činjenica da je za razotkrivanje jednog čoveka bilo potrebno sedam godina i federalna istraga dovodi u pitanje efikasnost takvih mera.
Smit nije izmislio pravila digitalnog muzičkog tržišta — on ih je samo bolje shvatio od mnogih u industriji. Neki ga vide kao provokativnu figuru koja je iskoristila tehnologiju da nadmudri sistem, dok ga drugi smatraju običnim prevarantom. Ali jedno je jasno: sve dok se uspeh meri samo brojevima i dok AI može proizvoditi beskonačne količine „sadržaja“, ovakvi modeli će nastaviti da niču.
Suđenje Majku Smitu se približava, a u igri je kazna do 60 godina zatvora. Ipak, veće pitanje ostaje otvoreno: da li će muzička industrija uspeti da se zaštiti od sledeće generacije digitalnih prevaranata? Jer, sledeći „Majk Smit“ možda već radi — i zna da pravila ne mora da krši. Dovoljno je da ih koristi u svoju korist.
