Otvaranjem konferencije EMERGE 2024, pod temom „Etika usklađivanja veštačke inteligencije,“ započet je dijalog između stručnjaka iz akademskog, tehnološkog i pravnog sektora. Događaj, koji se održava u Beogradu, ima za cilj definisanje smernica za odgovoran razvoj i primenu AI tehnologija.
Etika i veštačka inteligencija
Etika u razvoju veštačke inteligencije (AI) postaje centralno pitanje u oblikovanju budućnosti tehnologije, ukazao je Ljubiša Bojić iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, osnivač foruma EMERGE 2024.
Ovaj multidisciplinarni događaj, prema njegovim rečima, okuplja naučnike, praktičare i donosioce odluka iz celog sveta kako bi zajednički raspravljali o etičkim, društvenim, ekološkim i kulturnim implikacijama novih tehnologija.
Bojić naglašava da je fokus događaja na usklađivanju veštačke inteligencije sa ljudskim vrednostima i opštom dobrobiti.
“Imamo različite prezentacije, konferencija je multidisciplinarna, od filozofije, religije, društvenih nauka u širem smislu, do tehničkih nauka i svi zajedno činimo jedan forum za razgovor o ovim temama, zato što pitanje više nije tehničko već je društveno. Pitanje je na koji način želimo da regulišemo ove tehnologije i na koji način možemo da ih usmerimo, i kroz razvoj, ali i kroz ljudske vrednosti,” rekao je Bojić.
On je istakao da je Srbija član GPAI inicijative (Globalno partnerstvo za veštačku inteligenciju).
A po njemu, najveći globalni izazovi sa kojima će se suočiti međunarodne organizacije su zabrana oružja zasnovanog na veštačkoj intelignenciji, što uključuje i autonomne robote.
Etika veštačke inteligencije ključno pitanje za budućnost novinarstva
Aleksandra Krstić, vanredna profesorka na Odeljenju za novinarstvo i komunikologiju Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, govorila je na otvarajućem panelu konferencije o etičkoj upotrebi veštačke inteligencije u novinarstvu.
Ona je istakla važnost pridržavanja profesionalnih i etičkih standarda u radu sa AI tehnologijama, naglašavajući da je ključ u transparentnosti i odgovornosti prema publici.
„AI nije nužno loša stvar – ona može unaprediti mnoge oblasti, od medicine do vojske, ali u novinarstvu, zbog javnog interesa, posebno je važno jasno označiti sadržaje kreirane uz pomoć AI,” objasnila je Krstić.
Takođe je povukla paralelu između straha od novih tehnologija i negativnog diskursa o klimatskim promenama, ukazujući na potrebu edukacije budućih novinara da prepoznaju prilike za doprinos i odgovorno korišćenje AI u svrhu borbe protiv dezinformacija i lažnih vesti.
„Prava vrednost veštačke inteligencije leži u tome kako je koristimo. Publiku nikada ne smemo obmanjivati, već joj pružiti kvalitetne i pouzdane informacije,“ rekla je ona.
Prednosti i izazovi korišćenja ChatGPT-a u obrazovanju
Mariia Laktionkina, Head of the Center for Humanities Education na European Humanities University, održala je predavanje o integraciji veštačke inteligencije (AI) u obrazovanje. Fokus je bio na etičkoj upotrebi alata poput ChatGPT-a i njihovom uticaju na pisanje eseja.
Ona je govorila o prednostima AI-a, poput pružanja povratnih informacija o strukturi, gramatici i stilu, kao i generisanja ideja.
Mariia je ukazala na izazove, poput smanjenja kritičkog razmišljanja i rizika od plagijarizma, i predložila je obuku studenata za odgovorno korišćenje AI-a, uvođenje pravila o prijavljivanju korišćenja alata i balansiranje između AI podrške i razvoja sopstvenih ideja.
Ona je poseban akcenat stavila na važnost razvijanja veština kritičkog razmišljanja.
