Pedesetih godina prošlog veka, kada je krunisan prethodni britanski monarh, tehnologija je bila znatno drugačija od onoga što vidimo danas. Od tada, došlo je do revolucionarnog napretka u različitim oblastima koje su značajno promenile način na koji živimo, radimo i komuniciramo. Bez sumnje, svet se promenio do neprepoznatljivosti.
Iako su neke od promena bile revolucionarne u to vreme, mnoge od njih se danas uzimaju zdravo za gotovo. Predstavljamo vam samo jedan mali deo njih.
Integralno kolo
Integrisano kolo spada u jedno od najrevolucionarnijih tehnoloških dostignuća u modernoj istoriji. Ova tehnologija se sastoji od sićušnih elektronskih komponenti kao što su tranzistori, otpornici i kondenzatori ugrađeni u poluprovodnički materijal, obično silicijum.
Prvi patent za integrisano kolo dobio je nagradu 25. aprila 1961. godine, nakon što su ga izmislili Jack Kilby i Robert Noyce 1958/1959. Od tada, integralna kola su iz korena promenila svet elektronike smanjenjem troškova, povećanjem efikasnosti i smanjenjem veličine uređaja.
Izvor: Wafer World
Integralna kola su utrla put za razvoj revolucionarnih inovacija kao što su desktop računari, pametni telefoni i Internet of Things (IoT). Omogućila su razvijanje složenih kola koja su manja, brža i energetski efikasnija.
Kako je tehnologija napredovala, integlana kola su se razvijala u još moćnije oblike kao što su mikroprocesori, mikrokontroleri i sistem na čipu. Ovakva napredna integralna kola pomerila su granice računarske snage i energetske efikasnosti, i omogućila kreiranje složenijihi sofisticiranijih elektronskih uređaja.
Personalni računari i internet
Pojava integrisanog kola dovela je do još jednog značajnog pronalaska – personalnog računara (PC) i interneta.
Digitalno doba, kako se naše moderno doba često naziva, počelo je pojavom prvog proizvodnog računara zasnovanog na tranzistorima, renomiranog IBM 701. Iako su računari zasnovani na tranzistorima postojali i ranije, nisu bili dostupni javnosti.
Napredak mikroprocesora, koji je povećao računarsku snagu, učinio je proizvodnju računara izvodljivom i otvorio put masovnoj proizvodnji personalnih računara. Kasnije su ih kompanije poput Apple-a i IBM-a učinile poznatijim i dostupnim višestrukim korisnicima.
Pojava interneta 1969. godine označila je veliku prekretnicu u istoriji tehnologije. ARPANET, projekat američkog Ministarstva odbrane dizajniran za akademske i istraživačke svrhe, otvorio je put za razvoj interneta kakav danas poznajemo.
Standardizacija TCP/IP protokola 1980-ih omogućila je stvaranje World Wide Weba od strane Tima Berners-Leea 1989. i prvog veb pretraživača 1990. godine.
Devedesetih godina prošlog veka došlo je do komercijalizacije interneta bez presedana, što je dovelo do njegove brze ekspanzije i širokog usvajanja. Pojava pretraživača, platformi za e-trgovinu i društvenih medija transformisala je industriju, komunikaciju i društvo u celini.
Internet je postao sastavni deo našeg svakodnevnog života. Pruža nam pristup ogromnim količinama informacija, omogućava nam da se povežemo sa ljudima širom sveta i pruža nam alatima za interakciju sa svetom oko nas.
Mobilni telefoni
Razvoj mobilnih telefona od 1953. godine je još jedan važan tehnološki napredak.
Ovi prenosivi komunikacioni uređaji prek kojih možete uputiti poziv, poslati tekstualnu poruku i pristupiti internetu preko mobilnih mreža, prešli su dug put. Prvi komercijalni ručni mobilni telefon, Motorola DinaTAC 8000X, objavljen je 1983. godine i uglavnom dizajniran za glasovnu komunikaciju.
Međutim, tokom 1990-ih došlo je do brzog porasta usvajanja mobilnih telefona. U to vreme, mobilni telefoni dobili su poboljšanu bateriju, bolju pokrivenosti mrežom i lepši dizajn. Napredak je takođe došao u pogledu cene – cena prvog Motorola DinaTAC 8000X iznosila bi 11.700 dolara ukoliko biste ga kupili danas.
Sa novim milenijumom pojavili su se takozvani telefoni sa funkcijama. Ovi novi modeli su nudili minimalne multimedijalne funkcije kao što su jednostavne igre, kamere i muzički plejeri.
Izvor: NBC News
Apple je 2007. godine objavio svoj iPhone 1, prvi pametni telefon koji se može pohvaliti naprednim računarskim sposobnostima, ekranima visoke rezolucije osetljivim na dodir i ekosistemima aplikacija. Takav inovativni korak revolucionisao je industriju mobilnih telefona koju su ljudi tada poznavali.
Kasnije, uvođenje Androida i iOS-a, dva dominantna operativna sistema, dovelo je do razvoja hiljada aplikacija koje korisnicima pružaju funkcionalnosti u rasponu od navigacije do mobilnog plaćanja.
Danas su pametni telefoni svuda. Napredak u mobilnoj tehnologiji je transformisao način na koji komuniciramo, pristupamo informacijama i zabavljamo se. Sa funkcionalnostima koje nude, pametni telefoni su postali suštinski deo savremenog života. Ako bi neko iz 1950-ih danas video pametni telefon, verovatno bi pomislio da je to neka vrsta čarobnjaštva ili magije.
Istraživanja i put u svemir
„Ovo je jedan mali korak za čoveka, ali ogroman skok za čovečanstvo.”
Ekspanzija ljudske vrste u svemir bi možda mogla biti među najznačajnijim naprecima tehnologije od ranih 1950-ih do danas. Počev od tada, istraživanje svemira karakterišu velika dostignuća, naučni napredak i međunarodna saradnja.
Godine 1957, lansiranjem Sputnjika 1, prvog veštačkog satelita, zvanično je počela takozvana svemirska trka između Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Država. Na svemirskoj letelici Vostok 1, Jurij Gagarin je postao prvi čovek koji je poleteo u svemir 1961. Američka misija Apolo 11 ušla je u istoriju 1969. godine, kada su Neil Armstrong i Buzz Aldrin hodali Mesecom.
Naredne decenije bile su svedoci ključnih dostignuća u istraživanju svemira. Neki od njih uključuju izgradnju svemirskih letelica za višekratnu upotrebu kao što je NASA-in program Space Shuttle (1981–2011), modularne svemirske stanice koje uključuju ruski Mir (1986–2001) i Međunarodnu svemirsku stanicu (International Space Station ISS).
Istraživanje svemira je takođe imalo velike koristi od misija bez posade. Robotske misije koje su posetile planete, mesece i druga nebeska tela, kao što su misije Voyager, Mars Rover i New Horizons, poboljšale su naše razumevanje Sunčevog sistema.
Privatne kompanije su nedavno takođe ušle u oblast istraživanja svemira, fokusirajući se na smanjenje troškova, raketnu tehnologiju za višekratnu upotrebu i svemirski turizam. SpaceX-ove letelice Falcon Heavy i Crew Dragon bile su posebno uticajne, omogućavajući teretne misije i misije posade na ISS. Ovi razvoji su otvorili nove mogućnosti za istraživanje svemira i mogli bi dovesti do daljih inovacija u budućnosti.
Otkriće strukture DNK
1953. je bila godina kada su James Watson i Francis Crick otkrili strukturu DNK. Njihovo revolucionarno otkriće, zasnovano na eksperimentalnim podacima, transformisalo je naše znanje o genetici i utabalo teren za dalji razvoj u oblastima molekularne biologije i genetike.
Njihov rad na DNK rezultirao je projektom Human Genome (HGP), međunarodnim naučno-istraživačkim projektom čiji je cilj bio mapiranje čitave sekvence ljudske DNK, koja sadrži oko 3 milijarde baznih parova.
Izvor: Medical News
HGP je bila međunarodna istraživačka inicijativa koja je počela 1990. i završena 2003. Koordinirali su je Nacionalni instituti za zdravlje (National Institutes of Health – NIH) u Sjedinjenim Državama i Wellcome Trust u Ujedinjenom Kraljevstvu.
HGP je značajno uticao na brojne naučne discipline, uključujući genomiku, medicinu i biotehnologiju. To je izazvalo stvaranje novih dijagnostičkih metoda, individualizovanih medicinskih strategija i fokusiranih tretmana za niz bolesti. Inicijativa je takođe izazvala poboljšanja u tehnikama sekvenciranja DNK koje su značajno smanjile cene i poboljšale dostupnost za širi spektar aplikacija.
Uspon veštačke inteligencije
Veštačka inteligencija (AI) je jedno od najdalekosežnijih tehnoloških dostignuća 21. veka. Možda je daleke 1953. godine bila nepojmljiva , ali danas je svuda oko nas.
Razvoj veštačke inteligencije je prešao dug put od svojih ranih početaka u sistemima zasnovanim na pravilima (rule-based systems), kao što je program Checkers Arthura Samuela. U poslednjih nekoliko decenija, tačnije 1970-ih i 1980-ih, bili smo svedoci uspona ekspertskih sistema i sistema zasnovanih na znanju – MYCIN i DENDRAL – kao i pojave AI jezika kao što su LISP i Prolog.
1990-te i 2000-te su obeležene pojavom mašinskog učenja (machine learning), što je dovelo do napretka u prepoznavanju govora, kompjuterskom vidu i obradi prirodnog jezika. Međutim, najznačajniji proboj je došao u obliku dubokog učenja (deep learning) 2010-ih.
Od 2020. godine nadalje, istraživanje veštačke inteligencije je brzo napredovalo, tako da je AI ušla u mnoge aspekte svakodnevnog života. Sa moćnim arhitekturama kao što su konvolucione neuronske mreže (convolutional neural networks – CNN), rekurentne neuronske mreže (recurrent neural networks – RNNs) i modeli dubokog učenja transformatora, primena veštačke inteligencije iz korena je promenila način na koji komuniciramo sa tehnologijom.
Poslednjih godina, veštačka inteligencija je postala deo našeg svakodnevnog života, omogućavajući virtuelne asistente kao što su Siri i Aleka, sisteme preporuka na platformama društvenih medija i samoupravljućih automobila.
Međutim, kako veštačka inteligencija postaje sve prisutnija, etička razmatranja i odgovorna upotreba postaju sve važniji. Iako integracija veštačke inteligencije u različite oblasti ima potencijal da revolucioniše način na koji živimo i radimo, to se mora raditi sa oprezom i pažnjom.
Uspon društvenih mreža
Društvene mreže pretrpele su ogromnu transformaciju od svojih ranih dana. Platforme kao što su SixDegrees i MySpace pokrenule su eru povezivanja korisnika na osnovu zajedničkih interesa i veza krajem 1990-ih i početkom 2000-ih.
Međutim, tek sredinom 2000-ih, kada su Facebook i Twitter debitovali, društvene mreže su zaista uzela maha. Nove mreže su omogućile korisnicima da dele ažuriranja, fotografije i poruke sa svojim mrežama. Pojava YouTube-a dodatno je transformisala kreiranje i potrošnju sadržaja, demokratizujući deljenje videa kakvo nismo videli nikada ranije.
Izvor: Euro-Med Human Rights Monitor
Ali prava eksplozija društvenih medija nastupila je 2010-ih, sa dolaskom vizuelno vođenih platformi kao što su Instagram, Snapchat i TikTok. Kratki video snimci i vizuelni materijali koji privlače pažnju postali su norma. LinkedIn se, s druge strane, pojavio kao platforma izbora za profesionalno umrežavanje.
Uticaj društvenih medija na društvo se brzo širio, a kompanije, marketing i aktivisti su iskoristili svoj ogroman domet da podstaknu globalne pokrete i viralni sadržaj. Ipak, sa porastom pametnih telefona, zabrinutost za privatnost, mentalno zdravlje i širenje dezinformacija postala je sve važnija.
Blokchain i kripto
Slično kao i veštačka inteligencija, pojam blokchaina i kriptovaluta je bio nezamisliv još 1950-ih. Niko nije mogao da pomisli da će jednog dana biti moguće plaćati ili prenositi virtuelni novac bilo gde širom sveta.
U protekloj deceniji, blokchain i kripto postali su dve inovacije o kojima se najviše diskutuje. Blockchain se odnosi na decentralizovanu digitalnu knjigu koja beleži transakcije na bezbednoj i transparentnoj mreži. Na ovaj način omogućava bezbedno i transparentno vođenje evidencije.
Zahvaljujući svojim karakteristikama kao što su decentralizacija i transparentnost, blockchain tehnologija ima potencijal da iz korena promeni različite industrije. To može uključiti, ali nije ograničeno na finansije, bankarstvo, zdravstvenu zaštitu i upravljanje lancem snabdevanja. Blockchain omogućava siguran prenos i skladištenje podataka bez potrebe za posrednicima, čime se povećava efikasnost, smanjuju troškovi i poboljšava transparentnost.
Kriptovalute predstavljaju digitalne ili virtuelne valute koje koriste tehnike šifrovanja za osiguranje transakcija i kontrolu stvaranja novih jedinica. Oni su stekli popularnost kao alternativa tradicionalnoj valuti, a neki investitori ih vide kao vrednu digitalnu svojinu.
Prvu i najpopularniju kriptovalutu, Bitcoin (BTC) kreirala je 2009. osoba ili tim ljudi pod pseudonimom Satoshi Nakamoto. Šest godina kasnije, Bitcoin je dobio svog najžešćeg rivala, Ethereum (ETH), koji je postao drugi najpopularniji kripto. U 2023. bilo je preko 9.600 kriptovaluta prema CoinMarketCap-u.
Uspon blokchain tehnologije i kriptovaluta takođe je izazvao zabrinutost u vezi sa bezbednošću, regulativom i njihovom potencijalnom upotrebom u nezakonitim aktivnostima. Bez obzira na to, njihov potencijalni uticaj na globalnu ekonomiju je značajan, a njihov razvoj je uzbudljiva oblast koju treba pratiti.
