Iščekujući 5G signal, u svetu počinje revolucija 6G

Poznato je da Srbija, BiH, a sa njima Crna Gora, Makedonija i Albanija, kasne sa uspostavljanjem 5G signala, za koji se kaže da će zbog brojnih benefita biti uspostavljen najkasnije početkom sledeće godine. Dok mi sa zemljama u okruženju čekamo implementaciju pokrivenosti 5G signalom, međunarodni tim naučnika iz Japana razvio je silicijumski uređaj koji bi mogao udvostručiti kapacitet bežičnih mreža, približavajući nas obećanju 6G mreža i dalje.

Vreme Čitanja: 2 min

5g-pokrivenost-2025-fi

Izvor: Printscreen nPerf/ Pokrivenost 5G mrežom

Srbija još uvek nije u potpunosti implementirala 5G mrežu na nacionalnom nivou ali postoje testiranja i pilot projekti koji su pokrenuti u poslednjih nekoliko godina. Mobilni operateri, kao što su Telekom Srbija, Telenor i A1 Srbija, sproveli su testne faze 5G tehnologije, uglavnom u urbanim sredinama.

Uvođenje 5G mreže na Balkanu je postepeni proces koji je počeo krajem 2019. i početkom 2020. godine, sa testnim fazama i inicijalnim implementacijama u nekoliko zemalja. 5G tehnologija predstavlja značajan napredak u odnosu na prethodne generacije (4G, LTE), nudeći znatno veće brzine prenosa podataka, nižu latenciju i veći kapacitet za povezivanje uređaja.

Revolucija 6G mreže

Naučnici su napravili značajan napredak u terahercnoj tehnologiji, što bi moglo revolucionisati način na koji komuniciramo u budućnosti. Međunarodni tim je razvio mali silicijumski uređaj koji bi mogao udvostručiti kapacitet bežičnih mreža, približavajući nas obećanju 6G mreža i dalje.

Zamislite svet u kojem biste mogli preuzeti celu sezonu svoje omiljene serije za nekoliko sekundi ili gde virtuelna realnost deluje isto kao i stvarnost. Naučnici veruju da terahercna tehnologija može doneti upravo to. Njihov rad je objavljen u časopisu Laser & Photonics Review, prenosi portal Study Finds.

Ovo malo čudo, silicijumski čip manji od zrna pirinča, funkcioniše u delu elektromagnetnog spektra za koji većina nas nikada nije čula: terahercni opseg. Zamislite elektromagnetni spektar kao ogromnu informatičku autoput. Trenutno vozimo po relativno sporim trakama 4G i 5G tehnologija. Terahercna tehnologija? To je traka za ekspresni saobraćaj, obećavajući brzine koje čine naše trenutne mreže da izgledaju kao kočije u poređenju.

Terahercni talasi zauzimaju zlatnu sredinu u elektromagnetnom spektru između mikrotalasa i infracrvene svetlosti. Dugo su smatrani obećavajućom budućnošću za bežičnu komunikaciju jer mogu prenositi ogromne količine podataka. Međutim, korišćenje ovog potencijala bilo je izazovno zbog tehničkih ograničenja.

Novi uređaj rešava ključni problem

Novi uređaj istraživača, nazvan „polarizacioni multiplexer“, rešava jedan od ključnih problema u terahercnoj komunikaciji: efikasno upravljanje različitim polarizacijama terahercnih talasa. Polarizacija se odnosi na orijentaciju oscilacije talasa. Manipulišući ovim polarizacijama, tim je praktično stvorio sistem kontrole saobraćaja za terahercne talase, omogućavajući prenos više podataka istovremeno.

Ako vam ovo zvuči kao tehnički žargon, zamislite ga kao saobraćajnog policajca za podatke, sposobnog da usmerava dvostruko više informacija kroz isti put bez zastoja.

Shematski prikaz rada predloženog uređaja Na slici se vidi kako funkcioniše ovaj sve-silicijumski integrisani polarizacioni (de)multiplexer.

„Naš predloženi polarizacioni multiplexer će omogućiti prenos više tokova podataka istovremeno preko istog frekventnog opsega, efikasno udvostručujući kapacitet prenosa podataka“, objašnjava vodeći istraživač, profesor Withawat Withayachumnankul sa Univerziteta u Adelaideu, u izjavi.

U središtu ove inovacije nalazi se kompaktni silicijumski čip veličine svega nekoliko milimetara. Uprkos malim dimenzijama, ovaj čip može razdvojiti i kombinovati terahercne talase sa različitim polarizacijama uz izuzetnu efikasnost. Kao da imate malu, neverovatno preciznu mašinu za sortiranje svetlosnih talasa.

Za kreiranje ovog uređaja, istraživači su koristili silicijumsku ploču debljine 250 mikrometara sa veoma visokim električnim otporom. Primenili su tehniku nazvanu duboko reaktivno-jonsko graviranje kako bi urezali složene šare u silicijum. Ove šare, koje se sastoje od pažljivo dizajniranih rupa i struktura, formiraju ono što je poznato kao „efektivni medijum“ – materijal koji specifično deluje sa terahercnim talasima.

Tim je zatim testirao svoj uređaj koristeći specijalizovanu opremu. Koristili su vektorski mrežni analizator sa modulima za generisanje i detekciju terahercnih talasa u opsegu od 220 do 330 GHz uz minimalan gubitak signala. To im je omogućilo da mere koliko dobro uređaj može da upravlja različitim polarizacijama terahercnih talasa u širokom rasponu frekvencija.

Profesor književnosti zagubljen u odajama ekonomskog, tech i IT novinarstva.

Prijavi se na novosti.