Internet danas: Balansiranje između slobode i odgovornosti u digitalnom dobu

Slučajno ili ne, porast nedoličnih radnji direktno je povezan sa napretkom interneta. Mnogo puta ste mogli da naiđete na izjavu u kojoj se tvrdi da je internet kriva za problematično ponašanje ljudi, posebno tinejdžera i mladih, pa čak i dece. Oni koji to tvrde predlažu cenzuru interneta, odnosno ograničavanje sadržaja kojima se može pristupiti, kao savršeno rešenje. 

Iako ovo može zvučati kao dobra ideja, pitanje je da li je održiva. Pored toga, ne možemo a da ne pitamo, da li je internet zaista kriv?

Šta je cenzura interneta?  

Cenzura interneta predstavlja kontrolisanje informacija dostupnih javnosti. Obično vlade, institucije za sprovođenje zakona, čak i privatne organizacije mogu cenzurisati sadržaj koji uključuje informacije zaštićene autorskim pravima, neželjene, osetljive i štetne sadržaje. 

Pristup internetu može biti ograničen iz raznih razloga. Ljudi i organizacije mogu svojevoljno cenzurisati internet iz moralnih ili poslovnih razloga kako bi se uskladili sa društvenim normama ili da izbegnu suočavanje sa pravnim posledicama. Angažman vlade, s druge strane, može se razlikovati od zemlje do zemlje. 

Izvor: AlArabiaNews

Postoje zemlje koje ne nameću nikakvu cenzuru, dok druge imaju blaga i umerena ograničenja. Zemlje kao što su Kina, Iran i Severna Koreja, da spomenemo samo neke, imaju užasnu slobodu interneta, striktno ograničavajući pristup informacijama. 

Prednosti i mane cenzure interneta

Slično kao u stvarnim situacijama, nije sve u vezi sa internetom i cenzurom crno-belo. Ima svoje prednosti kao i nedostatke, kao i sve u životi. 

Neke od prednosti uključuju:

• Stvaranje granica zdravog razuma – postoji opasan sadržaj kao što su izazovi na društvenim mrežama koji nikada ne bi trebalo da ugledaju svetlost dana.   
• Eliminisanje lažnih vesti – lažno oglašavanje i lažne informacije bi mogli biti okončani ako se internet pažljivije prati. 
• Ograničavanje pristupa štetnim aktivnostima – „dark web” je neistražena oblast za većinu korisnika interneta. Međutim, to nije jedino mesto gde se mogu desiti nezakoniti i nemoralni postupci. 
• Smanjenje krađe identiteta – manje sadržaja koji zahtevaju informacije o identitetu dovelo bi do manje krađe identiteta. 

Nedostaci, s druge strane, obuhvataju: 

• Ograničavanje previše informacija – nije uvek moguće razlikovati stvarne od lažnih informacija. Kao rezultat toga, blokiranje pristupa lažnom može dovesti do blokiranja i stvarnih informacija. 
• Ne može se znati ko je nadležan – bez striktno definisanih pravila šta treba a šta ne treba cenzurisati, kao i ko je odgovoran za to, ograničavanje interneta se može pretvoriti u vašar sujete za nekoliko sekundi. 
• Cenzura slobode govora – na kraju krajeva, cenzura na internetu može da se pretvori u ograničavanje sadržaja koji želite da objavite. 

Dobre strane interneta 

Prednosti interneta su nebrojene. Jedna od najvećih je mogućnost pružanja trenutnog i ogromnog pristupa informacijama. U samo nekoliko klikova možemo pristupiti  istraživačkim radovima, novinskim člancima i obrazovnim resursima iz celog sveta. 

Internet je demokratizovao pristup informacijama, osnažio pojedince da uče, istražuju nova interesovanja i budu informisani o širokom spektru tema. 

Takođe je prevazišao geografske granice i transformisao način na koji komuniciramo. Razmena trenutnih poruka, mejlova, platforme društvenih medija i alati za video konferencije su učinili lakšim nego ikad povezivanje sa ljudima širom sveta. 

Internet je podstakao saradnju, ojačao odnose i olakšao razmenu ideja, formirajući tako jednu globalnu zajednicu. 

Izvor: TalksandFolks

Takođe nam je život učinio praktičnijim tako što nam je omogućio da kupujemo širok spektar proizvoda i usluga iz udobnosti naših domova. Pored toga, imamo pristup onlajn uslugama, kao što su elektronsko bankarstvo, platforme za e-učenje, telemedicina i digitalna zabava. 

Svetska mreža je omogućila pojedincima da se bave svojim strastima, pokažu svoje talente i stvore sopstvene mogućnosti. Kreatori sadržaja, umetnici, muzičari i pisci imaju priliku da podele svoj rad direktno sa globalnom publikom, zaobilazeći tradicionalne vratare. Uz pomoć gig ekonomije, slobodnjaci i nezavisni izvođači su osnaženi da nađu posao i grade uspešne karijere. 

Na kraju, ali ne i najmanje važno, internet je doneo svet zabave i kulturnih iskustava. Usluge strimovanja, onlajn igre, muzičke platforme i web sajtovi za deljenje videa nude raznovrstan spektar sadržaja koji zadovoljava različite ukuse i interesovanja. 

Loše strane interneta

Nažalost, internet ima svoje loše strane zbog kojih zagovornici cenzure insistiraju na ograničenju pristupa. 

U biti mračne strane interneta leži „dark web“. To je deo interneta koji je skriven i koji zahteva poseban softver za pristup. U njegovim zabačenim uglovima nalaze se ilegalne pijace, gde se kupuje i prodaje ilegalno i anonimno. Kriminalne organizacije napreduju na ovakvim tržištima, vodeći nezakonite aktivnosti van domašaja tradicionalnih organa za sprovođenje zakona. 

Tamna strana interneta služi kao plodno tlo za sajber kriminal i digitalni rat. Zlonamerni hakeri deluju u senci, ciljajući pojedince, preduzeća, pa čak i vlade phishing napadima, ransomware-om, krađom identiteta i drugim podmuklim tehnikama. 

Izvor: OutsourceIT

Anonimnost i udaljenost koju pruža internet često ohrabruju pojedince da se upuste u sajber maltretiranje i uznemiravanje na mreži. Društvene mreže, onlajn forumi i odeljci za komentare postaju plodno tlo za govor mržnje, uznemiravanje i širenje toksičnih ideologija. 

Posledice takvog ponašanja mogu biti razorne, dovodeći do emocionalnog stresa, problema sa mentalnim zdravljem, pa čak i tragičnih ishoda. 

Vladimir Radunović, direktor za sajber bezbednost i e-diplomatiju u Diplu, slaže se da internet zaista može biti opasan. „Opasan je jer produbljuje nasilje i promoviše loše ideje. Međutim, zaista verujem da problem leži u društvu, a ne u samom internetu. Mi smo ti koji stvaramo sadržaj, a sadržaj koji sadrži mržnju, kao i njegova popularnost, odražava određeni nivo društva i njegovu empatiju.” 

Proliferacija lažnih vesti, dezinformacija i onlajn propagande predstavlja još jedan nedostatak interneta. Zlonamerni akteri iskorišćavaju međusobnu povezanost i viralnost informacija na internetu da šire neistine, manipulišu javnim mnjenjem i seju razdor u društvima. 

Šta bi se moglo uraditi? 

Prva ideja koja nam padne na pamet kada je potrebno odgovoriti na pitanje kako se internet može regulisati je kontrola, odnosno ograničavanje sadržaja. Iako cenzura može zvučati kao idealno rešenje, nije tako. 

Izvor: Ask Leo!

Naime, nedolično ponašanje javnosti je goruća tema koja zahteva oprezan pristup. Nije iznenađujuće zašto postoji pritisak da se dođe do brzog rešenja. Međutim, upiranje prstom u internet je samo privremeno rešenje za izuzetno složeni problem. 

Umesto ograničavanja štetnog, mnogo je mudrije promovisati sadržaj od kojeg svi mogu imati koristi. Na kraju krajeva, ograničavanje ili blokiranje sadržaja može implicirati inhibiciju slobode govora.

Internet naspram društvenih mreža

Ljudi koji osuđuju ili kritikuju internet zbog štetnog uticaja obično se pozivaju na društvene mreže. Stoga bi trebalo da izbegavamo generalizovanje i označavanje interneta kao štetnog. Umesto toga, trebalo bi da ga razlikujemo od društvenih mreža. Problem društvenih mreža nije jednak problemu interneta; sam internet po sebi je prava riznica informacija.

Vladimir Radunović, direktor za sajber bezbednost i e-diplomatiju u Diplu 

Po mišljenju Vladimira Radunovića, cenzura i ograničenja interneta i društvenih mreža nisu ključ, već naša želja da stvaramo i gledamo loš sadržaj. Svaka društvena mreža ima opciju da prijavi određeni štetni sadržaj. Nakon nekoliko prijava, algoritam će prepoznati sadržaj kao štetan i ukloniti ga. 

Radunović, međutim, ističe da smo važni mi kao korisnici i ono što pratimo na društvenim mrežama. Ne postoji baš konkretna opcija za blokiranje bilo kog sadržaja, ali uvek možete izabrati da pratite naloge koji promovišu koristan sadržaj. On dalje navodi da, iako određeni softver može da filtrira sadržaj koristeći ciljane ključne reči, to nije plodonosno. Problematičan sadržaj i dalje postoji na webu, a korisnici mogu pronaći put do njega ako žele. 

Da bismo društvene mreže i internet učinili sigurnijim mestom, obrazovanje je ključno. „Loše ponašanje kao što je maltretiranje je uvek bilo i ne može se iskoreniti. Međutim, edukacijom o tome kako da koristimo internet i društvene medije, koji rizici postoje i koje su potencijalne posledice može se smanjiti zlonamerno delovanje. Fokus treba da bude na edukaciji, to je jedini metod koji može da garantuje dugoročne rezultate“, zaključuje Vladimir Radunović, direktor za sajber bezbednost i e-diplomatiju u Diplu.