Ako ste početkom 2010-ih imali poslovni telefon, velika je šansa da ste imali BlackBerry.
Fizička QWERTY tastatura, karakteristični tonovi obaveštenja i reputacija uređaja koji je pre svega namenjen poslovnim korisnicima učinili su BlackBerry jednim od najprepoznatljivijih tehnoloških brendova svoje generacije.
A onda je došao iPhone, pa Android, a tržište mobilnih telefona promenilo se gotovo preko noći.
BlackBerry je 2016. prestao da proizvodi sopstvene telefone, dok je podrška za klasične BlackBerry uređaje zvanično završena početkom 2022. godine.
Danas kompanija praktično nema veze sa onim BlackBerryjem kojeg se sećamo iz ere pametnih telefona. Njeno poslovanje sada je zasnovano na softveru, a jedan od ključnih proizvoda je QNX.
Softver koji radi u automobilima
QNX je operativni sistem i platforma za ugrađene, odnosno embedded sisteme – softver koji je deo nekog uređaja i obavlja konkretne funkcije.
U slučaju BlackBerryja, jedna od najvažnijih oblasti je automobilska industrija.
Kompanija navodi da se QNX softver danas koristi u više od 275 miliona vozila širom sveta. Prisutan je u sistemima brojnih proizvođača automobila i koristi se za različite funkcije, od infotainmenta i digitalnih kokpita do sistema koji moraju da rade pouzdano i bezbedno.
To postaje još značajnije sa razvojem takozvanih softverski definisanih vozila.
Kod njih softver postaje sve važniji deo automobila. Umesto da automobil bude prvenstveno skup mehaničkih komponenti sa dodatim računarima, sve više njegovih funkcija zavisi od softvera koji povezuje različite sisteme i omogućava nove funkcije.
Tu BlackBerry vidi prostor za QNX.
Od automobila do robota
Automobili nisu jedina oblast u kojoj se QNX koristi.
BlackBerry QNX svoje tehnologije pozicionira i za industrijske sisteme, medicinske uređaje, železnicu, odbrambenu industriju i robotiku. Kompanija je još ranije razvila QNX kao platformu za sisteme kod kojih su stabilnost, bezbednost i pouzdan rad važniji od velikog broja potrošačkih funkcija.
Kako roboti postaju autonomniji i počinju da koriste napredne AI modele, njima nije dovoljan samo model veštačke inteligencije. Potreban im je i pouzdan softverski sloj koji povezuje različite komponente, obrađuje podatke sa senzora i omogućava da uređaj reaguje na ono što se događa oko njega.
Tu se otvara prostor za kompanije poput BlackBerryja, čiji se softver već koristi u sistemima gde greška može imati ozbiljne posledice.
AI ne donosi samo nove mogućnosti
Veštačka inteligencija za BlackBerry nije samo nova poslovna prilika već i bezbednosni izazov.
AI može da pomogne napadačima da automatizuju delove sajber-napada, brže obrađuju informacije i kreiraju ubedljivije pokušaje prevare. Sama tehnologija, međutim, ne stvara nužno potpuno novu vrstu napada – pre svega omogućava da postojeće metode budu brže, jeftinije i lakše za primenu.
Problem postaje još veći kada se uzme u obzir koliko je uređaja danas povezano na internet.
Automobil više nije samo automobil. Industrijska mašina nije samo mašina. Robot nije samo fizički uređaj. Sve više njih predstavljaju računarske sisteme koji prikupljaju podatke, komuniciraju sa drugim uređajima i oslanjaju se na softver.
Zbog toga bezbednost postaje sastavni deo samog proizvoda, a ne dodatak koji se uključuje naknadno.
BlackBerry se priprema i za eru kvantnih računara
Još jedan problem nalazi se na horizontu – kvantno računarstvo.
Dovoljno moćni kvantni računari jednog dana bi mogli da ugroze deo kriptografskih metoda koje se danas koriste za zaštitu digitalnih komunikacija. Zbog toga tehnološke kompanije i institucije već rade na takozvanoj postkvantnoj kriptografiji, odnosno algoritmima dizajniranim tako da budu otporniji na buduće kvantne napade.
BlackBerry je upravo ovu oblast stavio među prioritete svog razvoja. Kompanija navodi da radi na postkvantnoj bezbednosti i migraciji svojih proizvoda ka novim standardima zaštite.
To nije samo teorijska tema za daleku budućnost. Problem je što se podaci koji su danas šifrovani mogu presresti i sačuvati, a potencijalno dešifrovati kasnije kada odgovarajuća tehnologija postane dostupna. Zbog toga se organizacije već pripremaju za takozvani „postkvantni“ period.
BlackBerry danas ima dva potpuno drugačija lica
Kompanija danas poslovanje organizuje kroz dve glavne oblasti.
Prva je QNX, koji obezbeđuje ugrađeni softver za automobile i druge sisteme. Druga je Secure Communications, oblast fokusirana na bezbednu komunikaciju i zaštitu organizacija kojima su sigurnost i kontrola podataka od posebnog značaja.
To je prilično drugačija slika od one koju većina korisnika ima u glavi kada čuje ime BlackBerry.
Nekada je njihov najpoznatiji proizvod bio telefon koji je držao poslovnu komunikaciju u rukama korisnika. Danas njihov softver može da bude skriven duboko u automobilu, industrijskoj mašini ili drugom uređaju – tamo gde korisnik često ni ne zna da BlackBerry postoji.
BlackBerry nije uspeo da ostane veliki igrač u eri iPhonea i Androida. Ali je, umesto da nestane zajedno sa svojim telefonima, promenio ono što zapravo prodaje.
Od uređaja koje smo držali u rukama prešao je na softver koji radi u pozadini.
