Prema izveštaju, 73,3 odsto pokušaja početnog pristupa usmereno je na ljude i digitalne identitete, uključujući fišing, socijalni inženjering i zloupotrebu postojećih naloga. Državne institucije posebno su izložene, a njihov udeo u zabeleženim sajber pretnjama porastao je sa 17 odsto u 2025. na 27 odsto u 2026. godini.
Rizik se ne odnosi samo na javni sektor. Svaka organizacija koja koristi cloud servise, elektronsku poštu i digitalne naloge može postati meta napada.
Napadi su isti, ali se odvijaju mnogo brže
Prema Microsoftovoj analizi, veštačka inteligencija menja brzinu i efikasnost sajber napada. Napadačima omogućava da automatizuju pojedine faze, prilagode poruke konkretnim žrtvama i brže pronađu načine da iskoriste bezbednosne propuste.
Izveštaj izdvaja nekoliko podataka koji pokazuju razmere problema:
- 5,3 sata – prosečno vreme do napada na izložena cloud radna opterećenja.
- 93 odsto – udeo analiziranih glasovnih fišing napada u kojima su napadači uspeli da zadrže žrtvu na vezi dovoljno dugo da započnu socijalni inženjering.
- Više od 46 miliona – broj otkrivenih napada lažnog predstavljanja u poslovnoj elektronskoj pošti, poznatih kao Business Email Compromise (BEC).
- 73,3 odsto – udeo pokušaja početnog pristupa usmerenih na ljude i digitalne identitete.
Period između otkrivanja ranjivosti i njenog iskorišćavanja takođe se skraćuje. Napadači sve češće koriste postojeće alate, cloud servise i legitimne korisničke naloge, čime otežavaju razlikovanje zlonamernih aktivnosti od uobičajenog ponašanja.
Microsoft procenjuje i da bi pretnje zasnovane na veštačkoj inteligenciji u narednih godinu dana mogle postati široko dostupne i komercijalizovane, što bi dodatno snizilo prepreke za izvođenje sofisticiranijih napada.
Zaposleni i digitalni identiteti postaju ključna tačka rizika
Umesto da se oslanjaju isključivo na zlonamerni softver, sajber kriminalci sve češće pokušavaju da dođu do legitimnih naloga i akreditiva. Jednom kada preuzmu kontrolu nad identitetom zaposlenog, mogu da pokušaju da pristupe drugim sistemima i podacima, često bez aktiviranja uobičajenih bezbednosnih upozorenja.
Zbog toga zaštita više ne može da se svodi samo na instaliranje bezbednosnih alata. Organizacije moraju da vode računa o tome ko ima pristup kojim sistemima, kako se potvrđuje identitet korisnika i da li se privilegije dodeljuju u skladu sa stvarnim potrebama.
U kontekstu sve češćih geopolitičkih, ekonomskih i tehnoloških poremećaja, kompanije i institucije moraju da razmišljaju i o tome kako će nastaviti da posluju kada do napada ipak dođe.
„Veštačka inteligencija menja samu fiziku sajber bezbednosti. Napadi se sada odvijaju brzinom mašine, pa takva mora biti i odbrana“, rekao je Janis Statopulos (Yannis Stathopoulos), regionalni tehnološki direktor za Južnu Evropu u Microsoftu.
On je istakao da je, posebno u jadranskom regionu, važno da kompanije i državne institucije ne čekaju da se napad dogodi, već da bezbednost ugrade u svaki sloj digitalne transformacije. Otpornost, prema njegovim rečima, ne zavisi samo od količine podataka ili broja bezbednosnih alata, već i od toga koliko dobro organizacija razume sopstveni digitalni ekosistem.
Šta kompanije mogu da urade da smanje rizik?
Microsoft preporučuje nekoliko mera koje bi organizacije trebalo da postave među prioritete.
Prva je primena višefaktorske autentifikacije otporne na fišing, uz strožu kontrolu privilegovanih naloga. Važno je zaštititi i takozvane neljudske identitete, poput servisnih naloga i API ključeva, kao i smanjiti oslanjanje na akreditive koji dugo ostaju važeći.
Druga mera je brže otkrivanje i zaustavljanje napada. Automatizacija i veštačka inteligencija mogu da pomognu bezbednosnim timovima da skrate vreme potrebno za reakciju, ali samo ako su sistemi pravilno podešeni i nadzirani.
Sajber bezbednost treba povezati sa planovima kontinuiteta poslovanja. To podrazumeva redovne simulacije napada, razmenu informacija o pretnjama i saradnju sa javnim i privatnim partnerima.
Šta obuhvata Microsoftov izveštaj?
Microsoft Digital Defense Report 2026 analizira sajber pretnje zabeležene od jula 2025. do juna 2026. godine, uključujući promene u metodama napada, zloupotrebu digitalnih identiteta i sve veću ulogu veštačke inteligencije.
Kompletan izveštaj dostupan je na linku.
