Građani Srbije su izloženi različitim vrstama prevara

Privatnost u digitalnoj eri postaje sve važnija tema, naročito kada se uzme u obzir kako i zašto delimo svoje lične podatke. Proces rezervacije smeštaja i drugih usluga tokom odmora često je povezan sa potrebom za deljenjem velikog broja ličnih informacija. Ovo može dovesti do različitih rizika, uključujući krađu identiteta i ciljane prevare. Istraživanje kompanije Kaspersky pokazuje da su građani Srbije izloženi različitim vrstama prevara.

Vreme Čitanja: 4 min

kaspersky-online-rizici-1656-fi

Ilustracija: DALL-E3

Psihološki faktori i brzopletost

Nevena Ružić, konsultantkinja za privatnost i zaštitu podataka, ističe da jedan od ključnih faktora koji utiče na prekomerno deljenje ličnih podataka jeste brzina života i želja da se što pre završi postupak rezervacije smeštaja.

“Brzina u kojoj živimo i vreme koje posvetimo nečemu nekad rezultuju brzopletim odgovorima na pitanja, pa i ona koje se odnose na privatnost,” navodi Ružić. Kada korisnici dobiju hitne poruke koje zahtevaju dodatne informacije, češće će izabrati da brzo završe proces nego da insistiraju na objašnjenju zašto je neki podatak neophodan, saopštila je kompanija Kaspersky.

Istraživanje te kompanije, na uzorku od 1008 ispitanika, pokazuje da su građani Srbije izloženi različitim vrstama prevara. Naime, oko 80% ispitanika je izjavilo da veruje u tvrdnju “Ništa u životu se ne dobija besplatno”, što ukazuje na određeni nivo svesti o mogućim prevarama. Ipak, mnogi korisnici će i dalje nesvesno ili brzopleto deliti svoje podatke pod pritiskom vremena i hitnosti.

Rizici zloupotrebe

Iako nije moguće dati tačne brojke o učestalosti zloupotreba, sve se češće priča o prevarama na internetu, što ukazuje na njihov porast. To potvrđuje i istraživanje kompanije Kaspersky koje pokazuje da je oko 80% ispitanika dobilo ponudu koja je izgledala previše dobra da bi bila istinita. Ovakve ponude su često deo phishing prevara, gde prevaranti koriste naizgled verodostojne poruke ili linkove kako bi prevarili korisnike da otkriju lične podatke, što može dovesti do krađe identiteta ili drugih oblika zloupotrebe.

“Činjenica da sve češće pričamo o onlajn prevarama govori nam da se one dešavaju i da smo počeli da prepoznajemo značaj obrazovanja i informisanja ljudi”, ističe Ružić.

Jedan od najčešćih rizika prekomernog deljenja informacija jeste krađa identiteta. Kada korisnici dele svoje lične podatke na nesigurnim platformama ili kao odgovor na phishing poruke, postaju laka meta za prevarante koji mogu koristiti te informacije za otvaranje lažnih računa, uzimanje kredita ili čak počinjenje kriminalnih dela u ime žrtve.

Svest korisnika

Svest o rizicima deljenja ličnih podataka raste, ali mnogi korisnici i dalje nesvesno dele podatke.

“Pojedini korisnici dele podatke o sebi nesvesni da to može biti negativno za njih, neki drugi dele čvrsto uvereni da o tome ne treba da mare”, napominje Ružić.

Istraživanje pokazuje da bi 72.9% ispitanika otkrilo svoju email adresu za popust na turistički aranžman, dok je otkrivanje podataka sa kreditne kartice daleko manje prihvaćeno, sa preko 80% ispitanika koji to ne bi uradili ni za kakve benefite. Ovo ukazuje na selektivnu svest korisnika o važnosti različitih tipova informacija koje dele.

Korisnici su spremni da dele određene informacije za različite benefite. Na primer, 66.5% ispitanika bi otkrilo email adresu za besplatne ulaznice za neki događaj.

“Na putu smo da postanemo svesni rizika, ali podizanje svesti kod onih koji misle da deljenje podataka nije važno, ipak predstavlja mnogo teži poduhvat”, objašnjava Ružić.

Edukacija i zaštita

Jedan od najefikasnijih načina zaštite privatnosti je edukacija korisnika. Ružić ističe da mnoge platforme i same imaju korisne savete za svoje korisnike – koje podatke korisnici ne treba da dele. Bolja upućenost pojedinaca, dakle svest i znanje, ključna je u zaštiti.

Kaspersky, kao jedna od vodećih kompanija u oblasti sajber bezbednosti, može značajno doprineti edukaciji korisnika kroz različite programe i kampanje.

“Stalno ponavljamo korisnicima da svoju sigurnost najvećim delom drže u sopstvenim rukama. Pored kvalitetnog rešenja za zaštitu uređaja preko kojih pristupamo internetu, osnovna informisanost i povećana pažnja kada delimo bilo kakve lične podatke neizostavni su kako bismo bili sigurni i izvan dosega sajber kriminalaca i prevaranata. Presudnu ulogu u podizanju svesti o ovome imaju obrazovne institucije, mediji ali i kompanije, kroz adekvatne i efikasne programe obuke zaposlenih i pravovremeno upozoravanje na aktuelne pretnje.” Rekao je Dragan Davidović, generalni direktor kompanije Kaspersky za istočnu Evropu.

Kada je reč o zaštiti, antivirusni programi predstavljaju primarnu vrstu zaštite prilikom pretraživanja interneta za preko 50% korisnika, kako za pametne telefone, tako i za privatne i poslovne računare. Međutim, sama upotreba antivirusnih programa nije dovoljna. Korisnici moraju biti svesni i drugih vrsta zaštite, kao što su korišćenje jakih i jedinstvenih lozinki za različite naloge, dvofaktorske autentifikacije i redovno ažuriranje softvera.

Deljenje informacija

Istraživanje pokazuje da su društvene mreže najčešći izvor informacija o povoljnim cenama i akcijama, a zatim TV reklame i pretraživači kao što je Google. Ovo ukazuje na činjenicu da korisnici često nisu svesni koliko su ranjivi na prevaru kada se oslanjaju na informacije sa društvenih mreža, koje mogu biti lako manipulisane ili lažne.

Jedan od načina kako korisnici mogu povećati svoju sigurnost jeste izbegavanje deljenja previše informacija na društvenim mrežama. Više od trećine ispitanika smatra da deljenje sadržaja na društvenim mrežama ugrožava njihovu privatnost, dok približno 20% veruje da su njihova podešavanja privatnosti dovoljno sigurna. Ipak, skoro četvrtina ne brine o tome, verujući da imaju potpunu kontrolu nad izborom sadržaja koji objavljuju.

Zakonski okvir

Zakoni koji štite privatnost korisnika su od ključnog značaja, ali retko štite pojedinca od njega samog. “Pored pravila koja se odnose na obradu podataka i odgovornost onih koji obrađuju podatke, ja bih rekla da je ipak bolja upućenost pojedinca, dakle svest i znanje, ključna u zaštiti”, kaže Ružić.

Trenutni zakonski okvir u Srbiji pruža osnovnu zaštitu privatnosti korisnika, ali često nije dovoljno robustan da pokrije sve scenarije. Zato je neophodno da korisnici sami preuzmu odgovornost i brigu o tome da ne dele svoje lične podatke prekomoreno.

Zaštita

Najgori scenariji prekomernog deljenja ličnih podataka mogu imati ozbiljne posledice, uključujući krađu identiteta i ciljane prevare. Istraživanja pokazuju da je svest o ovim rizicima u Srbiji na niskom nivou, ali raste.

Građani Srbije moraju da shvate da ih ni zakon ni rešenja za zaštitu bezbednosti ne mogu u potpunosti zaštititi ukoliko sami ne preduzmu potrebne korake za zaštitu svoje privatnosti. Edukacija, svest i korišćenje odgovarajućih sigurnosnih alata su ključni za minimiziranje rizika i zaštitu ličnih podataka u digitalnom dobu.

Prijavi se na novosti.