Kolaps centralizovanog finansijskog sistema: Šta banke Silvergate, Signature i Silicon Valley imaju zajedničko

Nije neuobičajeno da banka propadne. U istoriji SAD dugoj 246 godina propalo je hiljade finansijskih institucija, bez i najmanje šanse da budu spasene. Samo tokom Velike depresije 1930-ih,  9.000 banaka suočilo se sa nelikvidnošću. U to vreme, oko 140 milijardi US dolara gotovine koje su štediše imale u bankama bespovratno je nestalo. 

Ali šta znači kada banka „propadne“?  

Uopšteno govoreći, smatra se da je banka propala kada tržišna vrednost obaveza banke – iznosa koji se duguju deponentima i poveriocima – premašuje vrednost njene imovine. 

Razlozi za to mogu biti različiti. Neki od najčešćih su loše investicione odluke koje dovode do nenadoknadivih gubitaka ili sistemske slabosti kada se cela ekonomija suočava sa ogromnim problemima. Naravno, uvek može doći do nekih nepredviđenih događaja koji su izazvali kolaps, kao što je pandemija COVID-19 2020. godine, kada su četiri banke propale u SAD. 

Šta se tačno dogodilo sa ove tri banke?  

Da li se moglo predvideti da će propasti? Nažalost, teško je predvideti da li će i kada bilo koja banka propasti. Kao što smo videli iz slučaja Silicon Valley banke, ni tradicija ni stručnost ne mogu garantovati otpornost. 

Priča o dve banke

Pre 40 godina, 1983. godine, stvorena je Silicon Valley banka (SVB), koja će kasnije postati najpoželjnija banka u tehnološkom sektoru. Sa sedištem u Kaliforniji, banka je postepeno rasla i postala 16. najveća finansijska institucija u SAD. Pre kolapsa izazvanog nizom loših investicionih odluka, banka je pružala finansijske usluge tehnološkim kompanijama širom sveta. 

Pet godina kasnije osnovana je još jedna banka u Kaliforniji – Silvergate banka. U početku, banka se fokusirala na kreditiranja industrijskih klijenata. 2013. godine, 15 godina nakon svog osnivanja, banka je počela da sarađuje sa kripto kompanijama i tako postala jedna od prvih kripto banaka. U to vreme, druge finansijske organizacije su oklevale da se bave kriptovalutama zbog netransparentnosti sektora. 

Kako je SVB bila glavni izbor banaka za tehnološki sektor, njene usluge su bile veoma tražene tokom  pandemije. Sa porastom rada na daljinu, potrošači su počeli da troše ogromne sume novca na digitalne usluge i uređaje. To se brzo pretvorilo u značajni izvor prihoda za renomirane tehnološke kompanije i startape. 

Mnoge tehnološke korporacije su koristile SVB za čuvanje gotovine za pokrivanje poslovnih troškova i platnog spiska. Logično, ovo je dovelo do ogromnog priliva depozita. Kao što banke obično rade, SVG je koristio veliki deo tih depozita za investiranje. Nije bilo naznaka da će biti ikakvih problema.

Seme propasti   

Seme kolapsa Silicon Valley banke posejano je onog momenta kada je počela da ulaže u dugoročne američke državne obveznice, uključujući i one koje su bile podržane hipotekama. Po svemu sudeći, te obveznice bile su u potpunosti sigurne. Ili se bar činilo da jesu. 

Izvor: Guardian

Problem sa obveznicama je što su one obrnuto srazmerne kamatnim stopama. Drugim rečima, kada kamatne stope rastu, vrednost obveznica opada, i obrnuto. Stoga, kada su Federalnih rezerve počele naglo da povećavaju kamatne stope da bi se izašlo na kraj sa inflacijom, portfolio obveznica Silicon Valley banke počeo je značajno da gubi vrednost. 

Da je banka mogla da zadrži obveznice neko vreme do dana dospeća, povratila bi svoj kapital. Ipak, mnogi klijenti banke počeli su da podižu svoju ušteđevinu zbog pogoršanja ekonomske situacije tokom prethodne godine. Kako Silicon Valley banka nije imala dovoljno gotovine pri ruci, počela je da prodaje neke od svojih obveznica uz velike gubitke, što je dodatno alarmiralo i klijente i investitore. Prošlo je samo 48 sati od trenutka kada je banka objavila da je prodala svoje obveznice i njene propasti. 

Masovno povlačenje sredstava  

S obzirom na to da banke drže samo deo svoje imovine kao gotovinu, sklone su naletu zahteva klijenata. Iako problemi Silicon Valley banke potiču iz ranijih investicionih izbora, masovno povlačenje sredstava je počelo 8. marta, kada je SVB objavila da je podigla kapital od 1,75 milijardi US dolara. Investitori su obavešteni da banka treba da „zakrpi rupu“ koja je nastala prodavanjem obveznica koje su joj donele gubitke. 

Kada su deponenti banke postali svesni velikih finansijskih problema u kojima se nalazi SVB, počeli su panično da podižu svoj novac. Samo dva dana nakon najave da prikuplja kapital, američka kompanija vredna 200 milijardi US dolara je propala, što je označilo najveći kolaps banke u SAD od još od svetske finansijske krize. 

Ali šta je sa Silvergate bankom? 

Sećate se pada ozloglašene kripto berze FTX  i njene sestrinske kompanije Alamede?  

Pa, FTX je bio jedan od najvećih klijenata Silvergate banke. Nakon kolapsa FTX-a, Ministarstvo pravde Sjedinjenih Američkih Država počelo je da istražuje Silvergate banku. Prvog marta banka je obavestila regulatore da razmatra niz nerešenih regulatornih i drugih istraga u vezi sa kompanijom. 

Izvor: Ledger Insights

Tog dana, akcije Silvergate banke su pale za skoro 58%. Nepotrebno je reći da su klijenti počeli da napuštaju banku, tražeći da im se vrate depoziti. Sa samo 3,8 milijardi US dolara u digitalnoj imovini prijavljenih 31. decembra 2022, banka nije imala izbora osim da objavi da se zatvara. 

Da li je krivac masovno podizanje novca?

U širem smislu, isti problem – masovno povlačenje novca iz banaka –  je ono što je dovelo do kolapsa obe banke. Bilo da se radi o kripto menjačnicama ili softverskim firmama, njihovi bivši klijenti se trenutno suočavaju sa značajnim problemima, delom zbog trenutne finansijske i ekonomske klime. Kao rezultat toga, depoziti su se smanjivali a podizanje gotovine poraslo u vreme kada je tržište negativno uticalo na mnoga dugoročna negotovinska sredstava koja su bila u posedu banaka.  

Aleksandar Matanović, direktor kripto menjačnice ECD.rs, smatra da su ovde najveći krivac Federalne rezerve. „Federalne rezerve već dugo izuzetno loše vodi monetarnu politiku. U tim okolnostima, bilo je samo pitanje vremena kada će se ovako nešto desiti. Naravno da i banke snose svoj deo krivice, jer su mogle da ponašaju odgovornije. Međutim, pošto tokom prošle velike krize (pre 15 godina) praktično niko nije lično odgovarao za neodgovorno ponašanje, nije bilo realno očekivati da se model ponašanja previše promeni.” 

Ali ovde nailazimo na dodatno pitanje – zašto su deponenti toliko želeli svoj novac? Jednostavno rečeno, banke su previše rezervisane i nude samo 0,5% na depozite kada tržište plaća 4,5% do 5%. Deponenti su počeli masovno da podižu svoj novac kako bi ga prebacili na račune tržišta novca, obveznice i druge instrumente sa većim prinosom. Banke jednostavno nisu mogle da zadovolje potražnju za povlačenjem sredstava i panika se proširila kao požar.

Signature banka – da li je poslednja koja će propasti?  

Treća, i nadamo se poslednja banka koja će propasti bila crypto-friendly Signature banka. Finansijska organizacija sa sedištem u Njujorku podvrgnuta je istrazi Ministarstva pravde radi sprečavanja pranja novca. Regulatori su brzo preuzeli kontrolu nad bankom 12. marta i tako doveli do kolapsa treće banke u roku od samo četiri dana.    

Izvor: New York Post

Mnogi su bili iznenađeni odlukom da se zatvori crypto-friendly banka koja je davala kredite kompanijama iz sektora digitalne imovine i omogućavala kripto-fiat transakcije preko svoje mreže Signet. Razlog za zatvaranje nije bio baš najjasniji, tako da ne iznenađuje to što ljudi veruju da ovakav potez šalje „veoma snažnu anti-kripto poruku“. 

Regulatori su negirali optužbe, objašnjavajući da odluka o gašenju banke nije povezana sa kriptovalutama. Navodni razlog je bila „kriza poverenja u rukovodstvo banke“. Ipak, mnogi nisu pali na to. 

Prebacivanje odgovornosti

Za razliku od kolapsa kripto berze FTX u novembru 2022, ovoga puta  izgleda da se kriza ne vrti oko kripto industrije. To, međutim, ne znači da nije uticala na nju. Ipak, kolaps banaka je doveo do nekih upiranja prstom. Naime, nakon više nego teške godine ozbiljnih uspona i padova, kripto investitori i rukovodioci zgrabili su neviđenu priliku da propovedaju i grde. 

Prema ovim kripto investitorima, glavni krivac za sve što se desilo je centralizovano bankarstvo. Oni tvrde da je nedavno strogo kažnjavanje kripto kompanija koje sprovode vladini zvaničnici zapravo posejalo seme za kolaps banaka. 

Krivca je tražio i suprotni tabor. Neki tehnološki investitori su tvrdili da su krizu Silicon Valley banke izazvali loši akteri i kolapsi koji su se dogodili preko noći a prethodno su pogodili sektor kriptovaluta. Ovi nesrećni događaji su očigledno unapred istrenirali pojedince da paniče na prvi nagoveštaj problema. FTX, kripto berza Sama Bankmana Frieda, zatvorena je u novembru nakon kripto-ekvivalenata masovnog povlačenja novca, otkrila je ogroman propust u svojim finansijskim izveštajima. 

Pored toga, neki zakonodavci su odmah došli do zaključka da je kripto industrija kriva za bankarsku krizu. Razlog – borba za oporavak usred rasta kamatnih stopa.  

To su potpune budalaštine i pokušaj da se pravi krivci prikriju. Ovo što se dešava nema apsolutno nikakve veze sa kriptovalutama, čak je ovde situacija suprotna - naš sektor trpi jer neki u finansijskom sektoru ne rade svoj posao kako treba. Pre svih, oni najmoćniji, počev od Federalnih rezervi.

Aleksandar Matanović, direktor kripto menjačnice ECD.rs  

Ali kako su to decentralizovana kripto industrija i centralizovane banke povezane? I kako to kripto sektor može osetiti posledice zbog finansijske krize uzrokovane kolapsom banaka? Najočigledniji primer je kripto kompanija pod imenom Circle, poznatija i kao izdavalac USDC stejblkoina (stablecoin). Kao posledica toga, USDC, glavni koin kompanije, izgubio je vezu za US dolarom.

Posledice bankarske krize

Poreski obveznici i štediše su u potpunosti bezbedni i neće osetiti nikakve posledice kolapsa banaka. Ministarstvo finansija SAD, Federalne rezerve i Federalna korporacija za osiguranje depozita (FDIC) objavili su da će deponenti Silicon Valley banke imati pun pristup svom novcu od ponedeljka. Zahvaljujući jemstvu države, neće biti posledica po klijente Sillicon Valley banke bez obzira da li su osigurali svoja sredstva ili ne. 

U najvećem bankovnom kolapsu u SAD od 2008. godine, investitori su izostavljeni. Ovo je verovatno bio prvi put da je vlada odbila da spasi stejkholdere, već je umesto toga odlučila da pomogne svojim poreskim obveznicima. Joe Biden, američki predsednik, bio je zadovoljan ovom inicijativom, međutim, istakao da će posledica krize i dalje biti. 

Šta je sa kripto sektorom? 

Kolaps dve crypto-friendly banke i najveće banke za tehnološke startape u roku od samo nedelju dana sigurno nije prošao bez ikakvih posledica. Kada se proširila vest o kolapsu SVB, cene kriptovaluta su odmah pale. Međutim, u nedelju uveče, nakon što je vlada najavila da će obezbediti zaštitu deponentima u dve banke, cene kriptovaluta su skoro odmah porasle. 

Ali koliko će dalekosežne biti posledice krize banaka kada je u pitanju kripto industrija? Aleksandar Matanović smatra da je ovo izuzetno teško proceniti. „Kada postoji kriza u finansijskom sektoru, nemoguće je da se ne prelije i na druge sektore. Mislim da ćemo tek u narednom periodu videti kuda sve ovo ide, pa ćemo moći lakše da predvidimo, još uvek je rano.”  

Kako su kriptovalute i nastale sa idejom da budu alternativa tradicionalnom finansijskom sistemu, ovakve situacije bi trebalo da pojačaju potražnju za kriptovalutama.

Aleksandar Matanović, direktor kripto menjačnice ECD.rs  

Za vlasnike kriptovaluta u Srbiji i regionu ne postoji opasnost, ali Matanović upozorava da ne treba reagovati odmah. „Vlasnici kriptovaluta svakako nisu ugroženi, jer se kriptovalute ne čuvaju u bankama. Logično je očekivati pojačanu volatilnost na tržištu, ali treba odoleti iskušenju da se reaguje panično ili euforično.” 

Međutim, po rečima Matanovića, oni koji mogu biti i biće pogođeni su kompanije koje imaju račune u bankama koje su u problemu. „Svaki ovakav krah smanjuje apetit za rizik u bankarskom sektoru, pa će kripto kompanijama saradnja sa bankama biti dodatno otežana,” tvrdi Matanović. Ukoliko se kriza prelije van Amerike, za šta već postoje naznake, postoji mogućnost da i drugi kripto biznisi budu ugroženi. 

Kripto kompanije najviše pogođene krizom

• Circle
• Ripple
• Avalanche
• Yuga Labs
• Proof
• BlockFi
• Pantera
• Nova Labs
• Dapper Labs

Kompanija koja je možda osetila najteže posledice bankarske krize je, kao što je već pomenuto, Circle. U svom saopštenju, kompanija je otkrila da je Silicon Valley bila među šest banaka na koje se Circle oslanjao u upravljanju novčanim rezervama USDC-a. Kao rezultat toga, USDC je izgubio svoju vezu (peg) i automatski pao ispod 0,9 dolara. Ostali pogođeni stablecoini su DAI, USDT, USDP i FRAX.  

Da li postoji opasnost i po druge kripto valute? Po rečima Matanovića, ne. „Ako isključimo stablecoine, ne mislim da će postojati pojedinačne kriptovalute na koje će ovo uticati, već će uticati na ceo sektor Pomalo je paradoksalno da je u ovoj krizi peg izgubio (iako samo na nekoliko dana) upravo stablecoin koji se smatra najbezbednijim jer provereno ima pokriće za sve izdate tokene.  

Problem je što je deo tog pokrića bio u vidu depozita u SVB banci. Kažem da je paradoksalno jer se upravo kripto sektoru prebacuje da je previše nestabilan i nesiguran, a ovde se zapravo nesigurnost prelila u kripto sektor iz tradicionalnog finansijskog sektora,” objašnjava Matanović.  

Svetlo na kraju tunela

Nakon kolapsa banaka Silvergate, Signature i Silicon Valley, tržišta kriptovaluta su bila u jako nezavidnoj situaciji. Ipak, uprkos onome što je moglo da ima užasan efekat na kripto industriju, cene Bitcoina i altcoina su porasle. Prvi put ove godine, Bitcoin je probio 26.000 US dolara, povećavajući cenu i drugih kriptovaluta. Do porasta vrednosti došlo je nakon što su regulatori objavili da će svi deponenti Silicon Valley banke moći da pristupe svom novcu.

Ništa nije sigurno

Za kriptovalute se kaže da su rizične i nesigurne, ali ovakve situacije nas uče da ništa u svetu finansija nije sigurno. Zapravo, ništa u životu generalno nije sigurno i sve nosi sa sobom neku dozu rizika. Od rizika ne treba bežati, jer je nemoguće pobeći. Treba naučiti kako ga proceniti i kako njime upravljati, a to možemo samo kroz suočavanje sa njim.

Dakle, bankarska kriza ne mora nužno imati loše efekte na kriptovalute. Baš naprotiv, tržišta sada očekuju da će se rast kamatnih stopa sada usporiti. Prema nekim analitičarima, uspon Bitkoina i drugih kriptovaluta usred bankarske krize izgleda da je posledica „očigledne slabosti bankarskog sistema.”  

Po njihovom mišljenju, kriptovalute sada mogu postati imovina za smanjenje rizika, nudeći spas od krhkih centralizovanih finansijskih institucija. Podsećanja radi, Bitcoin je nastao 2009. godine, godinu dana nakon finansijske krize iz 2008. godine, najverovatnije kao reakcija na nepravednu finansijsku intervenciju. 

Stoga, da li bi pad banaka i uzastopna kriza mogli značiti kraj kripto zime? „Nije nemoguće to zamisliti, ali mislim da je prerano za prognoze. Tek treba da vidimo u kom smeru će dalje ova kriza ići i koje će razmere poprimiti. Plašim se da možda pravi problemi tek slede,” zaključuje Aleksandar Matanović, direktor kripto menjačnice ECD.rs.