Kako izabrati pravu berzu kriptovaluta? CEX ili DEX

Kriptovalute su osvojile svet finansija naprečac, uz velike prihode i gubitke za one koji su dovoljno hrabri da ulažu. Brzi uspon kriptovaluta pratio je brzi razvoj prateće infrastrukture. Ključni deo infrastrukture su berze kriptovaluta koje investitorima dozvoljavaju da kupuju, skladište i prodaju svoje digitalna sredstva.

Vreme Čitanja: 4 min

CES vs. DEX

Illustracija: Milica Mijajlovic

Ali, uz toliko različitih tipova berzi, kako možete da znate koja od njih je pravi izbor za vas. U ovom trenutku, vodi se debata oko centralizovanih (CEX) i decentralizovanih berzi (DEX) a obe berze imaju svoje prednosti i mane. Imajući to u vidu, pogledajmo u nastavku teksta najozbiljnije razlike između njih, razloge „za“ i razloge „protiv“, kako biste odlučili koje berze odgovaraju vašim potrebama. 

Šta je centralizovana berza? (CEX) 

Najočigledniji primeri centralizovanih berzi su Binance, Coinbase, i Kraken, da nabrojimo samo nekoliko. Ali zašto ih smatramo centralizovanim berzama? Centralizovan u suštini znači da jedno lice (privatna kompanija) upravlja berzom. Kako biste dobili dozvolu za trgovanje, treba da završite procese verifikacije tipa KYC (Know your customer – Upoznajte kupca) i AML (Anti-money laundering – Zaštita od pranja novca) pre nego što možete da položite sredstva i pre nego što počnete da trgujete. Berzi ćete dostaviti sliku sa lične karte i potvrdu o mestu prebivališta u obliku računa za komunalije ili neki drugi dokaz. 

CEX čuva sve zahteve na jednom mestu tj. naloge za kupovinu i prodaju koje postavljaju trgovci na online trejdnig platformi koja pomaže razmenu valuta.  

Šta su prednosti? 

  • Laka upotreba – Korisnički interfejs (UI) često se prilagođava korisniku koliko god je to moguće, uz vidljive komande za prodaju i kupovinu. Možete kupovati ili prodavati vaša digitalna sredstva uz samo jedan klik.  
  • Čvrsta likvidnost Centralizovane berze poznate su po velikim obimima trgovine i nude korisnicima da kupuju ili prodaju digitalna sredstva po svom izboru na lak način. 
  • Mnogobrojne valute – Ove vrste berzi često nude širok izbor kriptovaluta i širok izbor fiat valutnih parova. 
  • Dostupna podrška – Korisnička podrška veoma je izražena i često je prati opcija za chat i više opcija za kontakt u vezi sa različitim problemima sa kojima se susreću korisnici 
  • Regulativa – Centralizovana berza obično ima određene regulative koje treba da ispunjava i zakone koje treba da poštuje kada su u pitanju sprečavanje pranja novca i druge ilegalne aktivnosti. 
  • Napredne funkcionalnosti – CES platforma najčešće nudi softvereza grafikone (charting software) i druge korisne alatke za profesionalne trgovce.  

Šta su nedostaci? 

  • Bezbednost – Pošto samo jedno centralno telo rukovodi berzom, neophodno je da korisnici imaju poverenja da će njihova sredstva i lične informacije biti sačuvani. Online napadači najčešće targetiraju centralizovane berze, i kada su one kompromitovane, korisnička sredstva su često prva meta. 
  • Privatnost – Iako KYC i AML procesi donose određene pogodnosti, činjenica da korisnici treba da skeniraju i pošalju dokumenta koja im je izdala vlada i druge lične informacije mogu predstavljati pravi problem za korisnike kojima je stalo do privatnosti. 
  • Zaključavanje – Centralizovana berza čuva privatne ključeve korisnika i njihova sredstva. U slučaju da berza objavi bankrot ili se suoči sa nekim drugim problemom, korisnici neće moći pristupiti svojim sredstvima. 
  • Vreme potrebno za održavanje sistema – Tehnički problemi sa kojima se berze suočavaju mogu potencijalno da uzrokuju duži vremenski period potreban za održavanje, što u kripto svetu može da predstavlja razliku između dobitka i gubitka. Za to vreme, korisnici neće moći pristupiti svojim sredstvima. 
  • Prevara – Korisnici nisu zaštićeni od potencijale prevare od strane menadžmenta berze što može dovesti do masovnih gubitaka za berzu i za same korisnike.  
  • Takse – U poređenju sa decentralizovanom berzom, centralizovana berza naplaćuje više takse za sve ozbiljnije aktivnosti na platformi, kao što su povlačenje sredstava ili njihova prodaja. 
  • Bez pristupa privatnim ključevima – Gotovo sve centralizovane berze čuvaju privatne ključeve korisnika kojima sami korisnici nemaju pristup, što znači da korisnik nema potpunu kontrolu nad sredstvima.   

Ogledan primer 

Jedna od prvih propalih centralizovanih berzi bila je sada ozloglašena Mt. Gox 2014. godine, koja je podnela zahtev za bankrot i imala otprilike 850.000 Bitcoin-a na svojoj platformi. Gledajući unazad, znamo da je platforma hakovana nekoliko puta i da su postojali problemi u menadžmentu kompanije. Jedan od novijih primere je pad FTX-a čije se posledice još uvek osećaju na tržištima, i gde su korisnici izgubili milione. Sve upućuje na zloupotrebu korisničkih sredstava ali samo će vreme pokazati šta se zaista desilo prilikom kraha FTX-a. 

Šta je decentralizovana berza (DEX)? 

Decentralizovana berza dozvoljava korisnicima trgovinu digitalnim sredstvima na decentralizovan način, što znači da korisnici kupuju ili prodaju sredstva upotrebom pametnih ugovora na blockchain-u. Štaviše, ne postoji samo jedno telo koje kontroliše DEX što znači da korisnici imaju potpunu kontrolu nad ličnim informacijama i svim drugim sredstvima. Tipično, decentralizovan berza gradi se na blockchain platformama koje nude pametne ugovore, među kojima je Ethereum najpoznatija. 

Upotrebom pametnih ugovora, decentralizovana berza osigurava potpunu transparentnost pošto se ugovori koriste za usklađivanje naloga. Privatni ključevi su u vlasništvu korisnika što u suštini dozvoljava da obavljaju sve funkcije pomoću svojih digitalnih sredstava a da nisu tražili dozvolu ni od koga. 

Neke od poznatijih DEX berzi su sledeće: Uniswap, Sushiswap, Curve, i Pancakeswap, da nabrojimo samo neke od njih. 

Šta su prednosti? 

  • Potpun pristup privatnim ključevima – Korisnici kontrolišu svoje privatne ključeve pa tako mogu da koriste svoja digitalna sredstva kako žele. 
  • Bolja bezbednost – Decentralizacija, između ostalog, je manje podložna napadima hakera i drugim bezbednosnim rizicima pošto ne postoji jedna glavna slaba tačka. 
  • Bolja privatnost – Ne postoji potreba da se ponude lične informacije centralnom autoritetu što znači da korisnici čuvaju svoju privatnost na decentralizovanoj berzi (DEX). 
  • Transparentnost – Pametni ugovori nude potpunu transparentnost pošto se transakcije obavljaju na blockchain-u. 
  • Niže takse – U poređenju sa centralizovanim berzama, decentralizovane berze imaju niže takse za sve aktivnosti 
  • Pristupačnost – Decentralizovanoj berzi može se pristupiti sa bilo kog mesta na svetu sve dok postoji mrežna povezanost. 

Šta su nedostaci? 

  • Niska likvidnost – Obim trgovine na DEX-u mnogo je niži u odnosu na CEX, što znači da će biti potrebno više vremena pre nego što dođe do transakcije, naročito kada su u pitanju velike porudžbine. 
  • Lošiji korisnički interfejs (UI) – Korisničko iskustvo nije toliko prilagođeno korisniku, pristup je otežan, što verovatno nije nimalo privlačno za početnike. 
  • Lošija korisnička podrška – DEX često nema tim za korisničku podršku pa je teže rešiti moguće probleme sa trgovinom ili tehničke probleme. 
  • Manje sredstava – Broj kriptovaluta koje postoje na jednom DEX-u često je manji nego na CEX-u, što dodatno ograničava broj trgovaca na platformi.  

Zaključak 

Pa koja berza je prava berza za vas? To zavisi od vrste rizika koji ste spremni da preuzmete. Ako ste u potpunosti posvećeni decentralizaciji koju nude digitalna sredstva, tada je DEX definitivno tvoja ciljna berza. Sa druge strane, ako u potpunosti verujete u centralni autoritet i uživate u različitim vrstama digitalnih sredstava i korisničkom interfejsu prilagođenom korisniku, onda je CEX prava berza za vas. 

Napredni korisnici imaju hibridan pristup i najveći deo vremena kao trgovci provode na DEX-u, a tamo čuvaju i svoja sredstva, ali i dalje  pristupaju CEX-u kada traže određenu kriptovalutu kojom žele da trguju ili koriste napredne alate za analizu tokena koji žele. 

Sve u svemu, ono što je dobro jeste da postoje opcije: konkurencija samo raste i od toga korist imaju krajni korisnici. 

Dino Kurbegović is a project coordinator and an investor and technology enthusiast with years of experience in managing complex projects. His journey into content writing began in 2014, covering finance, investing, crypto, technology and complex technical topics.

Prijavi se na novosti.