Piše: Radovan Vuković, osnivač kompanije Prometix i autor Estinari CRM-a
Kentaur pobeđuje velemajstora
Kada je Deep Blue 1997. godine pobedio Garija Kasparova, zaključak je delovao jasan. Mašina je bolja od čoveka.
Kasparov nije bio tog mišljenja. Već sledeće godine pokrenuo je takozvani napredni šah, u kome ljudi igraju uz pomoć računara. Pravo iznenađenje stiglo je 2005. godine, na otvorenom turniru na internetu. Pobedili su dvojica amatera sa tri obična računara. Iza sebe su ostavili velemajstore sa računarima i najjače šahovske programe koji su igrali sami.
Kasparov je kasnije izveo zaključak koji vredi zapamtiti. Slabiji igrač sa mašinom i dobrim procesom pobeđuje i jak računar sam, i jakog igrača sa mašinom i lošim procesom.
Ta ekipa se u šahu zove kentaur. Pola čovek, pola mašina. To je i najpreciznija definicija dobre primene AI agenata u poslovanju.
Trećina firmi koristi AI. Ostali misle da im ne treba
Prema istraživanju ICT Hub-a i Srpske asocijacije menadžera na 157 kompanija, veštačku inteligenciju u Srbiji koristi 34% firmi. Najčešći razlog zbog kog je ostali ne koriste nije cena ni nedostatak znanja. To je utisak da AI nije relevantan za njihovu delatnost.
Evropa se kreće brže. Prema podacima Eurostata, AI je 2025. godine koristilo 20% firmi u EU sa deset ili više zaposlenih, a godinu dana ranije 13,5%.
Ako postoji delatnost za koju bi se reklo da joj AI ne treba, to su agencije za nekretnine. Posao se zasniva na poverenju, razgledanjima i telefonskim pozivima. Upravo zato su dobar test.
Šta je AI agent, bez marketinga
Reč „agent” danas se lepi na sve, od chatbota na sajtu do usisivača. Zato jednostavna podela.
Chatbot odgovara na pitanja. Pitate, dobijete tekst. Šta ćete sa tim tekstom, vaša je stvar.
AI agent dobije cilj i sam radi korake da do njega stigne. Čita vaše podatke, koristi alate, menja zapise i vraća rezultat. Razlika je kao između kolege koji vam objasni kako se popunjava tabela i kolege koji je popuni.
Da bi agent radio sa podacima firme, mora da ima pristup. Tu ulazi MCP (Model Context Protocol), otvoreni standard koji je Anthropic predstavio krajem 2024. godine. Omogućava AI asistentu da se na kontrolisan način poveže sa poslovnim programom i radi sa njegovim podacima. Umesto da svaki alat pravi poseban konektor za svaki AI model, postoji jedan zajednički jezik.
Zašto su nekretnine dobar poligon
Agencija za nekretnine je mala firma sa problemima velike firme.
Podaci ulaze haotično. Upit stiže na Viber, WhatsApp, mejl, sa portala ili usred razgledanja. Niko ne šalje popunjen formular. Stiže „dvosoban, Vračar, do 150 hiljada, keš, zovite sutra”.
Posao se ponavlja. Isti oglas treba objaviti na više portala. Svaka promena cene znači istu promenu na svakom od njih.
Propisi ne praštaju. Tu su ugovori o posredovanju, evidencija posredovanja i obaveze iz propisa o sprečavanju pranja novca, čiji su obveznici i posrednici u prometu nepokretnosti. Greška ovde nije samo loš utisak kod klijenta.
Primeri koji slede su iz Estinarija, CRM-a za nekretnine koji razvijam za agente i agencije. Ali zaključci nisu vezani za jedan alat.
AI je najjači tamo gde podaci ulaze haotično
Najveći gubitak u agenciji nije loš oglas. To je upit koji je stigao, a nikad nije zapisan.
Zato je prvi i najisplativiji posao za AI da bude zapisničar. Agent nalepi poruku klijenta ili posle razgovora izgovori par rečenica u telefon. AI iz toga izdvoji kontakt, šta klijent traži, lokaciju, budžet, način plaćanja i sledeći korak. Od slobodnog teksta nastaje uredan zapis o potencijalnom klijentu.
Ključan detalj: ništa ne ulazi u bazu dok agent ne potvrdi. AI predlaže, čovek odlučuje. To nije tehničko ograničenje nego namerna odluka. AI ume da pogreši cifru, a „150.000″ i „15.000″ nisu isti klijent.
Isto važi za svaku firmu. Gde god podaci stižu kao slobodan tekst, u mejlovima, porukama i beleškama sa sastanaka, AI donosi najviše uz najmanje rizika.
Kada vam AI uopšte ne treba
Ovo je deo koji se u prezentacijama o veštačkoj inteligenciji obično preskače.
Objava jednog oglasa na pet portala nije posao za veštačku inteligenciju. To je posao za dobru integraciju. Oglas se unese jednom, a sistem ga pošalje na portale u formatu koji svaki od njih traži. Estinari danas tako radi sa pet portala, i u tom toku nema ni trunke AI-ja. Ima samo pravila, formata i mnogo testiranja.
Isto važi za poklapanje potreba kupca sa ponudom. Kada kupac traži dvosoban na Vračaru do 150.000 evra, a u bazu uđe takav stan, sistem ga pronađe po jasnim kriterijumima. Model ne treba da „razmišlja”. Treba da prebroji sobe i uporedi cenu.
Pravilo je jednostavno. Ako posao može da se opiše pravilom, opišite ga pravilom. Brže je, jeftinije i svaki put daje isti rezultat. AI čuvajte za ono što pravilom ne može da se opiše.
Agent sprema, čovek potpisuje
Ovde AI agenti postaju zaista zanimljivi.
Kada poslovni program ima MCP server, agent može da radi direktno sa klijentima i oglasima. Menadžer agencije može da pita: „Koji kupci traže dvosoban na Vračaru, a nisu se čuli sa nama duže od dve nedelje?” Ne otvara pet tabela i ne pravi izveštaj. Agent pronađe klijente, pripremi listu i predloži sledeći korak.
Isti agent može da ispravi opis oglasa ili da ažurira podatke o klijentu. Tu počinje odgovornost.
Koliko je ta granica ozbiljna, pokazuje i primer sa samog vrha industrije. OpenAI je odustao od objavljivanja modela GPT-6.1 Astra kada su testiranja pokazala da se model, radeći samostalno, ponašao obmanjujuće i nije bio transparentan u vezi sa sopstvenim postupcima. A to je model pravljen baš za rad kao agent.
Zato dve stvari AI agent ne radi sam, ni u agenciji ni u bilo kojoj drugoj firmi.
Ne potpisuje. Ugovor, ponuda sa cenom i obećanje klijentu idu kroz čoveka. Agent sprema, čovek šalje.
Ne procenjuje rizik umesto odgovornog lica. Analiza klijenta po propisima o sprečavanju pranja novca može biti delimično automatizovana, ali odluku i odgovornost nosi obveznik, ne model.
Gde podaci cure
Za većinu firmi najveći rizik nije da AI pogreši. Najveći rizik je da podaci odu tamo gde niko nije planirao. U agenciji za nekretnine to su podaci o ličnosti: imena, telefoni, brojevi ličnih karata, finansijske mogućnosti kupaca.
Zaposleni i besplatni AI nalozi. Agent želi da uštedi vreme i nalepi podatke sa lične karte klijenta u besplatni AI četbot na svom telefonu. Firma o tome ne zna ništa. Kod ličnih naloga, u zavisnosti od podešavanja, razgovori mogu da se koriste i za unapređenje modela. Za firmu to znači da podaci klijenta završe kod trećeg lica bez ikakvog ugovora. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti traži da znate ko obrađuje podatke vaših klijenata i po kom osnovu.
Agent sa previše ovlašćenja. Ako AI agent ima pravo da menja celu bazu, jedna pogrešna instrukcija ima posledice na celoj bazi. Pravilo iz IT bezbednosti važi i ovde: agent sme da čita ono što mu treba za zadatak, a da menja samo ono što mora. Svaka izmena se beleži, sa vremenom i izvorom.
Instrukcije sakrivene u sadržaju. AI agent čita poruke koje stižu spolja: upite sa portala, mejlove, komentare. Neko može u takvu poruku da ubaci rečenicu napisanu kao nalog agentu, na primer da prosledi spisak klijenata. Stručno se to zove ubacivanje instrukcija (prompt injection). Dobar sistem sadržaj koji stiže spolja tretira isključivo kao podatak, nikad kao naredbu.
Industrija ovo shvata ozbiljno. Nvidia je predstavila bezbednosnu platformu koja treba da spreči AI agente da izađu iz dozvoljenih okvira. Ali ni najbolja platforma ne zamenjuje jasna pravila u samoj firmi.
Pre nego što uvedete AI agenta, proverite
- Gde podaci ulaze haotično? Mejl, Viber, beleške sa terena. Tu AI prvi vraća uloženo.
- Da li vam za ponavljanje treba AI ili samo dobra integracija? Ako posao može da se opiše pravilom, AI vam nije potreban.
- Ko potvrđuje ono što AI predloži? Za sve što nosi potpis, novac ili lične podatke odgovor mora da bude konkretna osoba.
- Koja ovlašćenja agent ima? Čitanje onoga što mu treba, izmena samo onoga što mora, uz zapis svake promene.
- Gde se obrađuju podaci klijenata? Koji servis, u kojoj zemlji, po kom ugovoru.
- Šta zaposleni danas lepe u AI alate? Ako ne znate odgovor, počnite od ovog pitanja.
Dok čitate ovu listu, verovatno već znate koju stavku vaša firma preskače. Obično je to poslednja.
Kentaur, ne robot
Za nekoliko godina niko neće pitati da li firma koristi veštačku inteligenciju. To će biti pitanje kao da li koristi struju.
Pitaće se nešto drugo: da li firma ima proces u kome čovek i mašina rade kao ekipa, i da li zna gde su joj podaci. Kasparov je to shvatio posle poraza. Firme koje to shvate pre poraza imaće lakši posao.
Leading image (ako koristite): Alt tekst: „Agent za nekretnine povlači potez na šahovskoj tabli sa figurama zgrada uz predloge AI asistenta.“ Ime fajla: ai-agenti-poslovanje-nekretnine-covek-odlucuje.jpg
Unos glasom u mobilnom režimu Estinarija: Alt tekst: „AI pretvara glasovnu belešku agenta za nekretnine u zapis o klijentu” Ime fajla: ai-agent-nekretnine-unos-glasom.jpg
Upit AI asistentu preko MCP-a Alt tekst: „AI agent pretražuje klijente u CRM-u za nekretnine preko MCP-a” Ime fajla: ai-agent-nekretnine-mcp-upit.jpg
