„Generacija nesposobna za život“
Pred kraj 2022. godine, možda ste naišli na članak u kojem se tvrdi da Nemačka, ili konkretno Hamburg, više ne zapošljavaju pripadnike generacije Z. Navodno, to je posledica njihovih nerealističnih očekivanja i prioritizovanja slobodnog vremena naspram posla.
Međutim, nismo mogli da potvrdimo ove navode ni u jednoj od dostupnih studija na tu temu, te smo odlučili da stavimo stvari u kontekst.
Na kraju krajeva, time što smo ogorčeni na deo populacije koji će uskoro činiti 1/3 radne snage nas neće odvesti nikuda.
U svakom slučaju, u decembru 2022. godine, medij pod nazivom Fenix Magazine objavio je članak naslovljen: „Agenciji iz Hamburga je prekipelo: Odbijaju da zaposle mlade ljude, razlog je, malo je reći, neverovatan“.
Kako se navodi, brojni poslodavci iz Hamburga ne žele da zapošljavaju ljude rođene između 1995-2000 zato što su nezadovoljni njihovom radnom etikom.
U ovom članku, tvrde nekoliko stvari vezanih za generaciju Z:
- Prioritizuju slobodno vreme naspram posla.
- Imaju ograničen kapacitet za koncentraciju, izdržljivost i uspostavljanje novih kontakata.
- Roditelji su ih preterano štitili.
- Neki poslodavci čak tvrde da generacija Z ne pokazuje poštovanje ili posvećenost, dok neimenovani naučnici kažu da ova generacija nije sposobna za život.
- Pripadnici generacije Z bi radije bili nezaposleni nego nesrećni, a više od polovine je reklo da bi dali otkaz ako bi posao ometao njihov privatni život.
- Polovina ispitanika se ne bi pridružila kompaniji koja ne deli njihove društvene i ekološke vrednosti.
Kao što ste možda primetili, mnoge od ovih tvrdnji imaju negativnu konotaciju, ali se sasvim uklapaju u ono što većina stanovništva misli o generaciji Z. Drugim rečima, odrasli nikada nisu polagali velike nade u mlađu generaciju.
Umesto što ih osuđujemo i zatvaramo im vrata pred nosom, možda bi trebalo da pokušamo da ih bolje razumemo.
Pošto nismo mogli da potvrdimo tvrdnje Fenix magazina, pronašli smo druge relevantne studije na tu temu, čiji se podaci donekle razlikuju.
Bejbi bumeri su živeli da bi radili; generacija Z menja narativ
S obzirom na to da smo u prehodnom paragrafu govorili o Nemačkoj, zadržaćemo se još malo na tome.
Studija koju je proveo Deloitte iz 2022. godine, ponudila je značajne uvide u filozofiju generacije Z povodom posla. Ali, da bismo mogli da razumemo statističke podatke koje su izneli, moramo da ih pravilno protumačimo.
Počnimo od toga da 75% ispitanika preferira hibridni rad ili rad na daljinu u odnosu na rad iz kancelarije. Međutim, samo polovina njih je u prilici da radi na preferirani način.
Razlozi koje najčešće navode u korist rada na daljinu su:
- 30% Pomoglo mi je da uštedim;
- 26% Imam više vremena da radim druge stvari do kojih mi je stalo;
- 22% Olakšava mi svakodnevno obavljanje posla;
- 18% Pozitivno utiče na moje mentalno zdravlje;
- 17% Podstiče me da duže ostanem kod trenutnog poslodavca.
Poređenja radi, bejbi bumeri su živeli da bi radili; generacija Z menja taj narativ.
Digitalno poboljšane mogućnosti učenja i usmereno mentorstvo između mlađih i starijih zaposlenih pomoći će generaciji Z da se prilagodi. Ovo učenje bi trebalo da bude dvosmerni proces; kako je više starijih zaposlenih u ulozi mentora za generaciju Z, i oni mogu imati koristi od ovih interakcija, kao i od prilagodljivosti i digitalne pismenosti karakteristične za zaposlene iz generacije Z.
Izvor: PwC
Štaviše, odgovor na klimatske promene postao je velika stvar za mlade iz Nemačke, te oni uglavnom traže poslodavce sa istim vrednostima. Opet, ovo treba posmatrati kao pozitivnu promenu u odnosu na starije generacije, ali u originalnom članku vidimo da se to pominje kao još jedna prepreka prilikom zapošljavanja ovog dela populacije.
Preciznije, 90% ispitanika koji pripadaju generaciji Z i milenijalcima navode da ulažu napore da smanje lični uticaj na životnu sredinu. Međutim, samo 18% veruje da njihovi poslodavci rade isto.
Pored toga, skoro polovina njih osećaju da su pod stresom kad su na poslu. Iako su njihovi poslodavci naizgled više fokusirani na blagostanje na radnom mestu i mentalno zdravlje, mnogi ispitanici tvrde da to nema velikog uticaja.
Još jedan učestali argument kritikuje generaciju Z zato što napušta svoja radna mesta u roku od 1-2 godine i često menja kompanije.
Deloitte je upitao ovu ciljnu grupu da navedu svoje razloge odlaska, a ovo su najčešći odgovori:
- 16% Nisam se osećao/la kao da se moj feedback uzima u obzir;
- 14% Plata nije bila dovoljno visoka;
- 13% COVID-19 pandemija me je naterala da preispitam svoje vrednosti i težnje;
- 11% Smatrao/la sam da je to radno mesto štetno za moje mentalno zdravlje;
- 10% Nedostatak mogućnosti za razvoj učenja i veština.
Deo populacije najviše zainteresovan za tech poslove
Sada kada smo razumeli kako razmišljaju buduće generacije zaposlenih, vreme je da pomenemo i da je, za sada, tech industrija jedina koja je uspela da zadovolji njihove potrebe.
Kako navodi Business News Daily, ovaj deo populacije je uglavnom zainteresovan za tech pozicije.
Zaposleni koji pripadaju generaciji Z najviše vrednuju visoke plate, uključene benefite i najnovije pogodnosti, a odbijaju ih strogi nadređeni, dugi radni sati, i plata koja jedva nadilazi zakonski minimalac.
Izvor: Business News Daily
Članak objavljen krajem januara 2023. godine ukazuje na to da najstariji među generacijom Z sada pune 25 godina, kao i to da će tržište rada uskoro biti preplavljeno ovim delom populacije.
Štaviše, 27% radne snage će činiti pripadnici generacije Z do 2025.
Kao što smo se već uverili, jaz u očekivanjima između njih i starijih zaposlenih je ogroman, što bi samo moglo da dovede do nerazumevanja i nezadovoljstva na obe strane.
Međutim, tech industrija je za njih #1 mesto kada su u pitanju idealni uslovi za rad.
Glassdoor je analizirao prijave za posao generacije Z i došli su do sledećih zaključaka:
- Softverski inženjer je najtraženiji posao, koji čini 19% ukupnog broja prijava;
- Većina prijava za posao bila je za tech kompanije, a najpopularnije među njima su IBM, Google, Amazon, Microsoft i Deloitte;
- Apple je najbolje ocenjena kompanija, sa prosečnom ocenom 4,6.
No, pravo pitanje je – kako privući i zadržati (budući) vrhunski talenat među generacijom Z?
Prema istoj studiji, poslodavci iz svih industrija treba da se fokusiraju na najvažnije prednosti zabeležene u prijavama za posao, a to su unapređenja, dobre plate, pažljivi šefovi i prikladni benefiti.
