Iskustvo je prethodno sticao razvijajući softver za druge kompanije, dok je inspiraciju za sopstveni proizvod pronašao u situacijama sa kojima se susretao i kao korisnik usluga.
„Nisam radio u salonu, ali sam kroz poslove u uslužnom okruženju i sopstvena iskustva sa zakazivanjem često primećivao isti obrazac: pozivi, Instagram i Viber poruke, pa sveska u kojoj neko proverava da li je termin slobodan. Nisam mislio da svako mora da promeni način rada preko noći, ali sam se pitao može li to da bude jednostavnije, posebno kada lokal ima više zaposlenih i različite usluge“, priča Đorđe.
Više od još jednog kalendara
Od početne ideje do platforme menjalo se i njegovo razumevanje problema koji želi da reši. Postojanje konkurencije navelo ga je da pažljivije razmotri gde bi njegov proizvod mogao da bude koristan.
„Ideja mi je pala na pamet dosta pre nego što sam počeo da je realizujem. Prvo sam pogledao konkurenciju i pomislio da nema mnogo smisla praviti još jedan program za zakazivanje kad takvih rešenja već ima toliko. Ipak, stalno sam se vraćao na isto pitanje: šta se dešava iza samog zakazivanja, kad treba organizovati ljude, prostorije, opremu i radni dan?
Prvobitni plan je bio prilično jednostavan booking sistem. Kako sam prolazio kroz različite situacije, pojavljivala su se nova pitanja: šta ako je zaposleni slobodan, ali prostorija nije; šta ako se promeni smena; kako sprečiti preklapanje termina? Tek vremenom se iskristalisalo šta želim da Cybook bude“, objašnjava Đorđe.
Razvoj je uklapao između posla i studija, a poslovna pravila i tokove rada razrađivao je i u svesci. U tehničkom delu oslanjao se na više alata, uz proveru svakog rešenja.
„Za razvoj sam koristio Next.js, React, Supabase, Clerk i Vercel, uz druge servise. Koristio sam i AI alate, posebno Codex. Mnogo su mi pomogli, ali generisanje koda i proveravanje da li sistem ispravno radi u stvarnim situacijama nisu ista stvar. Morao sam da definišem poslovna pravila, isprobam tzv. Edge-cases i proverim rezultate.“
Šta se dešava iza rezervacije
Cybook je javno dostupan nakon beta faze koja je počela krajem septembra. Klijenti preko stranice lokala biraju uslugu i termin, dok vlasnici upravljaju kalendarom, zaposlenima, smenama, odsustvima i podacima o klijentima. Složeniji deo sistema dolazi do izražaja kada više zaposlenih deli isti prostor ili opremu.
„Tu je i plan rada, koji je zapravo jedan od delova na kojima sam najviše radio. Sistem prilikom zakazivanja ne proverava samo da li je zaposleni slobodan, već uzima u obzir i dostupnost potrebnih resursa, trajanje usluge i druga definisana pravila. Podržani su i grupni termini, lista čekanja, kao i automatska obaveštenja i podsetnici za klijente.“
Zaposlenima je namenjen Cybook Live, preko kojeg privatnim linkom, bez otvaranja naloga, mogu da prate obaveze. Raspored mogu povezati i sa Google ili Apple kalendarom. Ipak, razvoj preglednog interfejsa bio je samo deo posla.
„Najviše su me namučile stvari koje se na prvi pogled uopšte ne vide. Sistem termina mora da pokrije mnogo kombinacija, ali su posebno zahtevni bili pretplate, webhooks, autentifikacija, obrada promena statusa, korisnički podaci i brisanje naloga. Lako je pokazati ekran koji dobro izgleda; mnogo je teže biti siguran da je ono što stoji iza njega pouzdano.“
Zbog toga su iskustva prvih korisnika važan deo daljeg razvoja.
„Pokušavao sam da složena pravila ostanu na strani sistema, a da korisnik ne mora da razmišlja o svakoj proveri koju aplikacija radi. To nije uvek lako, pogotovo kad proizvod ima dosta funkcionalnosti. Zato mi je beta testiranje bilo važno, a i sada mi mnogo znače direktni komentari, ponajviše negativni. Ako vlasnik mora dugo da traži kako se nešto radi, onda tu još ima posla, bez obzira koliko je tehnički zahtevno bilo da se napravi.“
Od funkcionalnog softvera do poverenja korisnika
Izlazak na tržište otvorio je pitanja koja programiranje samo po sebi ne rešava. Đorđe je počeo da kontaktira i obilazi lokale, kako bi upoznao njihove potrebe pre većih ulaganja u marketing.
„Najveća prepreka često nije cena softvera, nego navika i nepoverenje prema promeni. Ako je neko godinama organizovao termine kroz svesku i poruke, razumljivo je da neće odmah poverovati da će novi sistem biti jednostavniji. Zato mi je važno da razgovaram direktno sa vlasnicima, pokažem im konkretne situacije i čujem šta ih brine. Sam softver mora da bude dovoljno jasan da ne stvara novi posao umesto da olakša postojeći.“
Dva salona su nakon beta testiranja nastavila da koriste platformu uz plaćenu pretplatu. Za mladog autora to je prvi poslovni rezultat, ali i prilika da proveri opravdanost pravca koji je izabrao.
„Dva salona koja su posle bete prešla na plaćenu pretplatu nisu dokaz da je posao već uspeo, ali meni jesu važan znak da proizvod ima konkretnu vrednost za nekoga. Mislim da se najveća razlika vidi upravo kod lokala sa više zaposlenih, različitim prostorijama i opremom koju dele. Običan kalendar može da pokaže da je neko slobodan u 14 časova, ali to ne znači da taj termin može da se realizuje. Cybook pokušava da reši i taj deo poslovne logike. Ne tvrdim da druga rešenja nemaju slične mogućnosti, ali sam upravo na tome odlučio da gradim proizvod, umesto da se takmičim samo u tome ko ima jednostavniju stranicu za rezervacije.“
Prvo Srbija, zatim moguća nova tržišta
Dalji razvoj zavisiće od potreba koje se ponavljaju u svakodnevnom radu korisnika. Prioritet su pouzdanost i korisne funkcionalnosti, dok međunarodno tržište ostaje dugoročnija mogućnost.
„Početni fokus je Srbija, ali proizvod nije zamišljen tako da zauvek ostane vezan za jedno tržište. Širenje u inostranstvo jeste mogućnost, samo mislim da pre toga treba potvrditi da imamo dobar proizvod i održiv način da dođemo do korisnika. Cybook je ujedno i prvi samostalni softverski proizvod razvijen pod brendom Cyformat, koji želim da gradim i kao prepoznatljivo ime iza sopstvenih softverskih rešenja“, zaključuje Đorđe.
Za čitaoce WebMind-a: 20% popusta na prvi mesec Cybook pretplate, uz promotivni kod WEBMIND20.
