U Srbiji, kao i širom sveta, radno vreme se često posmatra kao ključni faktor koji oblikuje naše živote i društvenu dinamiku. Dok većina ljudi u zemlji započinje i završava svoje radne obaveze u tradicionalnom okviru od 9 do 17 časova, postoji značajna grupa zaposlenih čiji se dani i noći odvijaju u skladu sa potrebama američkih klijenata i kompanija. Oni su ljudi koji svoje radno vreme premestili u atipične periode, od 15 do 23 časa ili čak od 18 do 02 časa.
Živim danju, radim noću
Ova grupa radnika, iako često nevidljiva u svakodnevnom životu, ima ulogu koja je od suštinskog značaja za mnoge američke kompanije koje koriste njihove usluge u oblastima kao što su informaciona tehnologija, korisnička podrška, ili druge specijalizovane oblasti.
Međutim, ovi radnici suočavaju se sa jedinstvenim izazovima i životnim obrascima koji ih često izopštavaju iz društvenih aktivnosti koje su najčešće usmerene ka onima sa standardnim radnim vremenom. Njihov ritam života zahteva prilagodljivost, izdržljivost i odricanje, što ih često dovodi do nesklada sa tradicionalnim društvenim normama i rutinama.
Ovo je priča o radnicima u Srbiji čije vreme teče u ritmu američkog sna, i koji su često nevidljivi za društvo koje radi u klasičnom 9-17 časovnom okviru. Upravo od njih se mogu naučiti bitne lekcije o prilagodljivosti i posvećenosti, ali takođe i o pitanjima ravnoteže između profesije i ličnog života.
Za WebMind govore Vanja (25) i Marko (29) koji su stalno zaposleni u dve različite američke firme koje imaju kancelarije u Beogradu i Novom Sadu.
“Brže se napreduje jer ljudi ne ostaju dugo u firmi”
Naša sagovornica Vanja naglašava da je u trenutnoj firmi počela da radi pred kraj studija, te da joj je odgovaralo radno vreme 15-23h koje joj je dozvoljavalo da svoje fakultetske obaveze redovno ispunjava.
“Imala sam osećaj da maksimalno koristim ceo dan – preko dana bih se posvećivala fakultetu, a popodne bih počinjala da radim. Sam posao nije previše intelektualno zahtevan, podrazumeva komunikaciju sa ljudima i koncentraciju, tako da mi nije bilo naporno da balansiram ta dva. Oko 23h bih bila gotova, što je, opet, pristojno vreme da se opustim i odem na spavanje,” objašnjava ona.
Prema njenim rečima, nije očekivala da će se tako dugo zadržati u firmi jer ne radi u svojoj struci, ali je vremenom shvatila da joj trenutna postavka sasvim odgovara, zadovoljna je svojim timom i mogućnošću za napredovanje.
“Imam utisak da je ovo posao koji ljudi rade samo trenutno, dok ne nađu nešto što ih više zanima, tako da u proseku rade po nekoliko meseci. Ja sam tu duže od dve godine i napredovala sam na više pozicije zato što razumem sve nivoe organizacije posla i umem da obučim nove kolege,” ističe Vanja i dodaje da se, na standardnom radnom mestu, verovatno ne napreduje istom brzinom.
“Kada radiš noću, više ceniš slobodno vreme i prijatelje”
Iako isprva može delovati kao drastična promena, menjanje standardnog radnog vremena 9-17h za ono od 18-02h ima i svoje prednosti, ističe naš sagovornik Marko.
“Koliko god banalno zvučalo, mogu da spavam duže, a to mi je baš bitno jer nikad nisam bio jutarnja osoba. Umesto da se teram na buđenje u 6-7 ujutru, našao sam ritam koji mi više odgovara. Pored toga, imam ceo dan da završim sve obaveze, budem napolju pre nego što zađe sunce – to mi je uvek smetalo na prethodnom radnom mestu; dok završim s poslom, već pada mrak,” kaže on.
Ipak, ono što je predstavljalo najveći izazov jeste usklađivanje sa prijateljima koji imaju standardno radno vreme, održavanje odnosa i aktivno učestvovanje u društvenom životu.
“Sada već svi znaju da tokom nedelje ne možemo da se viđamo, jer sam ja slobodan preko dana, a oni uveče. To mi je na početku baš smetalo i stalno sam imao FOMO – osećaj da nešto propuštam. Onda sam shvatio da to sve nadoknadimo tokom vikenda i da, zapravo, kvalitetnije provodimo to ograničeno vreme koje imamo zajedno,” primećuje Marko.
Za razliku od Vanje koja radi od kuće, on radi iz kancelarije i odlično se slaže sa svojim kolegama, pa naglašava da mu i to “puni socijalne baterije”.
“Konačno sam savladala samodisciplinu i organizaciju vremena”
Oboje se slažu da rad u večernjim i noćnim terminima može biti izazovan, jer se telo i um prirodno umaraju u drugoj polovini dana, no da su upravo zato ojačali lične osobine koje se tiču discipline i upravljanja vremenom.
“Ako se ti ne potrudiš da ti dan ima još neki sadržaj osim posla, niko se neće potruditi umesto tebe. A, ako je sve što radiš tokom dana samo to – posao, nakon nekog vremena počneš da se osećaš nezadovoljno, koliko god voleo svoj posao,” upozorava Marko, dok Vanja dodaje koliko je neophodno uključiti raznovrsne aktivnosti u svoje slobodno vreme.
“Mnogo je bitno, posebno ako radiš od kuće, da izađeš iz stana i provodiš vreme napolju. I još nešto – svi najčešće radimo za računarom pa, ako u slobodno vreme nastaviš da budeš za ekranom, nećeš se baš osećati odmorno i ispunjeno. Zvuči teško, ali ja sam baš iz tih razloga konačno savladala samodisciplinu i organizaciju vremena,” zaključuje Vanja.
Iskustvo Vanje i Marka u radu sa atipičnim radnim vremenom razbija predrasude da je ovo isključivo negativna stavka. Naprotiv, prema njihovom svedočanstvu, postoje brojne prednosti koje im standardno radno mesto ne bi moglo ponuditi. Naposletku, svako radno mesto ima i dobre i loše strane, najbitnije je poznavati lične preference i prioritete, te u skladu sa tim proceniti do koje mere se životni ritam može prilagoditi.
