Kako ocenjujete domaći startap ekosistem i da li možete da označite njegova bolna mesta?
U prethodnom vremenskom periodu pokrenut je veliki broj inicijativa koje su doprinele povećanju ukupnog broja startapa, kao jednog od ključnih preduslova za prelazak u narednu fazu razvoja.
Takav fokus osigurao je da startapi u najranijem periodu imaju sve ključne vidove podrške koji su potrebni.
Naše analize međutim pokazuju da osnivači startapa dominantno kreiraju proizvode/usluge za lokalno i/ili regionalno tržište, kao i da im nedostaju znanja o prodaji i marketingu za plasiranje proizvoda na globalnom tržištu. Upravo ta dva aspekta mogu značajno uticati na dalji razvoj ekosistema, kao i broj uspešnih startap priča u budućnosti.
Šta se u Srbiji promenilo od 2021. godine, tačnije od trenutka kada je startap zajednica postala institucijalno pitanje formiranjem Radne grupe za razvoj startap ekosistema, čiji ste bili član?
Kreirani su novi programi za podršku startapima, kao i novi mehanizmi za finansiranje koji kombinuju investicije VC fondova i biznis anđela sa finansiranjem koje obezbeđuje program podrške.
Dodatno, uspostavljeni su i procesi koji su podržali kreiranje novih VC fondova na našem tržištu. Pokrenuto je nekoliko događaja za umrežavanje i unapređenje lokalne povezanosti.
Usvojeno je nekoliko poreskih zakona koji su omogućili korišćenje poreskih olakšica za ulaganje u razvoj intelektualne svojine i inovacija, smanjenje godišnjeg poreza na dohodak građana za mlade profesionalce itd.
Zaključak je da su napravljeni značajni koraci, ali da još uvek postoji prostor za unapređenje.
Na koji način posmatrate mogućnost pretakanje iskustva na domaću zajednicu iz startap ekostema država kojima ste se bavili na poziciji direktorke za digitalna rešenja, startape i inovacije u PwC Srbija?
Neke od tih zemalja napravile su iskorake u razvoju VC tržišta sa povećanjem broja VC za 40 odsto, druge zemlje su osigurale povećanje broja startapa kroz transfer tehnologija sa naučnih instituta, a pojedine zemlje su uložile ozbiljna sredstva u omogućavanje startapima da plasiraju proizvode na globalno tržište.
Njihova iskustva u ovim segmentima mogu pomoći našem ekosistemu da ne napravi greške koje su njih dodatno usporavale.
Ono što je takođe važno je da uvek pratimo šta rade najrazvijeniji startap ekosistemi kako bi osigurali da imamo razumevanje najboljih praksi koje će u najkraćem roku imati pozitivan uticaj.
Šta nam možete reći u vezi sa globalnim interesovanjem za veštačku inteligenciju, i da li ona treba predstavljati težnju digitalnih inovatora koji nameravaju da ponude tržištu nešto novo?
Broj proizvoda koji u svojoj osnovi koristi veštačku inteligenciju eksponencijalno raste i sasvim je sigurno da je pažnja VC investitora usmerena na ovaj segment tržišta.
Pre samo nekoliko dana OpenAI, kompanija koja je kreirala ChatGPT, podigla je investiciju u vrednosti od 6,6 milijardi dolara.
Istraživanja ukazuju na ogroman potencijal koji veštačka inteligencija može imati u kontekstu efikasnosti i produktivnosti kompanija, pa je samim tim jedna od važnih tema u globalnom ekosistemu.
Imajući u vidu znanja i eksperte koje imamo, moje očekivanje je da će se razvijati novi proizvodi u ovoj oblasti.
Na koji način nameravate da posvetite pažnju osnaživanju digitalne transformacije u kompanijama, uz primenu novih tehnologija kao što su veštačka inteligencija i blokčejn?
Inicijativa Digitalna Srbija će sa svojim članicama raditi na širenju i unapređenju znanja o primeni veštačke inteligencije u ključnim vertikalama koje u kompanijama postoje.
Na taj način ukazivaćemo na prakse kompanija na globalnom nivou koje uveliko koriste određene alate bazirane na veštakoj inteligenciji kako bi povećali svoju efikasnost i produktivnost.
Zbog čega bitna podrška i konstantna edukacija mladih?
Smatramo da je obrazovanje budućih generacija jedan od ključnih preduslova za razvoj i unapređenje perspektive naše zemlje. Ukoliko mladima omogućimo da usvoje preduzetnički mentalitet, približimo im mogućnosti koje digitalni/startap ekosistem pruža, osiguramo prilike za usvajanje znanja o novim tehnologijama, imaćemo generacije koje će biti mnogo spremnije za sve one promene koje će uslediti.
*
Tanja Kuzman je nedavno preuzela ulogu generalne direktorke Inicijative Digitalna Srbija u koju dolazi sa više od 15 godina profesionalnog iskustva u oblasti digitalne transformacije, startapa, inovacija i finansija.
U svojoj karijeri Tanja Kuzman je radila u privatnom i javnom sektoru, kao i u međunarodnim institucijama. Na prethodnoj poziciji direktorke za digitalna rešenja, startape i inovacije u PwC Srbija, vodila je projekte u devet zemalja Jugoistočne Evrope, i bila deo PwC globalnih timova za ove oblasti i veštačku inteligenciju.
Tanja je i profesor na FEFA fakultetu, a završila je master i doktorat iz finansija na Univerzitetu Šefild uz nekoliko istraživačkih radova objavljenih u prestižnim naučnim časopisima.
