Video igre i njihov uticaj na transformaciju tradicionalnog obrazovanja
Tradicionalne obrazovne metode često se oslanjaju na predavanje i pasivno učenje, što je bilo primenjivo u vremenu koje je sada već daleko iza nas, i u kom nije bilo interneta i nije postojao izbor mogućnosti prelivanja iskustva u periodu osnovnog školovanja.
Međutim, većini je danas jasno da video igre pružaju specifično iskustveno učenje, gde učenici aktivno učestvuju i donose odluke. Igre poput Minecraft-a, SimCity-a ili National Geographic Challeng-a omogućavaju učenicima da izgrade, eksperimentišu i rešavaju probleme u virtuelnim svetovima, što podstiče kritičko mišljenje i kreativnost kod njih.
Direktna korist od toga merljiva je povratkom u školske klupe, a pored digitalne pismenosti koja se usvaja korišćenjem računara dobar deo učenika nesvesno razvija lično znanje i afinitete prema učenju.
Da li je vreme provedeno za kompijuterom bačeno?
Ukoliko dete koristi kompijuter ili mobilni telefon bez smernica i „na svoju ruku“ otvara se mogućnost učestvovanja u sadržaju koji na više nivoa nije primeren njegovim godinama i mentalnom razvoju.
Industrija video igara je jedna od najbrže rastućih i najprofitabilnijih industrija na svetu a njihova dostupnost na različitim platformama, uključujući računare, konzole, pametne telefone i tablete, omogućila je široku pristupačnost i popularnost širom sveta.
Stoga, pored edukativnih igara, u velikoj meri postoje i one koje služe da vam odvuku pažnju, pritom ne dajući ništa za uzvrat sem protraćenog vremena.
Video igre postaju važan alat u edukaciji kod dece zbog sposobnosti da ih angažuju na način koji tradicionalne metode često ne uspevaju.
Podsticanje kritičkog mišljenja i rešavanja problema nešto je što dolazi kao proizvog igranja primerene igre edukativnog karaktera, pošto mnoge video igre zahtevaju od igrača da analiziraju situacije, donose odluke i rešavaju kompleksne zadatke.
Personalizovano učenje omogućava deci da uče sopstvenim tempom i da se fokusiraju na teme koje ih interesuju, a mnoge edukativne igre prilagođavaju se nivou znanja deteta, što omogućava efikasnije učenje.
Podizanje motivacije za učenje koje uključuje elemente nagrade, izazova i napredovanja, može povećati motivaciju kod dece da se angažuju u učenju i postizanju ciljeva.
Kako je to moguće u našem sistemu obrazovanja?
Nastavnici u Srbiji suočavaju se s brojnim izazovima koji otežavaju usvajanje novih metoda učenja, a nedostatak obuke i profesionalnog razvoja, ograničen pristup tehnologiji i otpor prema istim predstavljaju neke od glavnih.
Temeljni rad koji bi uključivao promenu pristupa i podrške kompletnom nastavnom kadru mogao bi doneti dobre rezultate na duže staze, a uvođenje obaveznih, redovnih programa stručnog usavršavanja koji se fokusiraju na praktične aspekte primene novih metoda učenja, predstavljaju jednu od njih.
Iskusniji nastavnici ili stručnjaci iz obrazovnih institucija trebaju preuzeti edukativnu ulogu kako bi drugim nastavnicima pomogli u savladavanju novih metoda i tehnologija.
Unapređenje pristupa tehnologiji i povećanje ulaganja u tehnološku infrastrukturu u školama, naročito u ruralnim područjima, kako bi svi nastavnici i učenici imali pristup modernim alatima, nešto je bez čega će nastavnici prestati da budu zanimljivi učenicima.
