Estonija prednjači po broju neprijateljskih poruka
Među zemljama EU, 12 od 23 zemlje sa dostupnim podacima zabeležile su udele preko 50 odsto. Estonija je prijavila najveći udeo sa 69 odsto, odmah zatim slede Danska i Finska (obe 68%). Najniži udeli zabeleženi su u Hrvatskoj (24%), Rumuniji (27%) i Bugarskoj (31%), navodi se u istraživanju Eurostata za 2023. godinu.
Mladi ljudi koji su naišli na neprijateljske ili ponižavajuće poruke na internetu, 2023. Bar chart. Pogledajte link za punu bazu podataka ispod. Izvor podataka: isoc_ci_hm
Politički ili socijalni stavovi kao najveći razlog napada
Kategorija ‘politički ili socijalni stavovi’ zabeležila je najveći udeo u EU među korisnicima interneta starosti od 16 do 29 godina, sa 35%, kao razlog zašto su verovali da su grupe ljudi ili pojedinci bili meta neprijateljskih ili ponižavajućih poruka na internetu. Ova kategorija bila je najzastupljenija u Estoniji (sa 60%), zatim u Finskoj (56%) i Danskoj (49%).
Drugi najveći udeo u EU zabeležen je za grupu ‘seksualna orijentacija (LGBTIQ identiteti)’ sa 32%. Ova grupa imala je najveći udeo u Estoniji (46%), Slovačkoj i Portugalu (obe 44%).
Kategorija ‘rasno ili etničko poreklo’ imala je treći najveći udeo sa 30%. Najveći udeli za ovu kategoriju zabeleženi su u Holandiji i Portugalu (obe 45%) i Estoniji (44%).
Ovaj članak obeležava Svetski dan interneta koji se svake godine slavi 1. avgusta.
Kako se zaštiti od neprijateljskih poruka na internetu?
Nudimo vam nekoliko predloga “kako da se zaštitite” od neprijateljskog sadržaja na internetu:
Prilagodite privatnost na društvenim mrežama: Podesite privatnost vaših naloga tako da samo prijatelji i poznanici mogu videti vaše objave. Ograničite ko može slati poruke ili komentare na vašim objavama.
Većina društvenih mreža i email servisa nudi opcije za blokiranje određenih korisnika i filtere za neželjene poruke. Iskoristite ove opcije da filtrirate spam i neprijateljske poruke.
Ako primite neprijateljsku ili ponižavajuću poruku, prijavite je platformi na kojoj je poslana. Većina društvenih mreža i servisa ima opcije za prijavu neprimerenog sadržaja.
Budite oprezni sa deljenjem ličnih informacija na internetu. Ne objavljujte adresu, broj telefona ili druge osetljive podatke javno.
Redovno menjajte lozinke i koristite složene kombinacije slova, brojeva i simbola. Izbegavajte korišćenje iste lozinke za više naloga.
Informišite se o sigurnosnim praksama na internetu. Naučite kako prepoznati lažne poruke, phishing pokušaje i druge oblike prevare.
Ako dobijete neprijateljsku poruku, nemojte odmah reagovati. Razmislite o posledicama odgovora i izbegavajte ulazak u konflikte online.
Ako se osećate ugroženo ili uznemireno, potražite podršku prijatelja, porodice ili stručnjaka. Postoje i organizacije koje pružaju pomoć žrtvama online nasilja.
Podelite savete i informacije o sigurnosti na internetu sa prijateljima i porodicom kako bi i oni bili zaštićeni.
