Lažni život na prodaju ili kako profil postaje mit?
Gotovo bilo ko može „iznajmiti“ tuđu stvarnost. Nevjerovatni prizori sa egzotičnih putovanja lako postaju deo naših feedova zahvaljujući lažnim ili generički uređivanim profilima. U jednom slučaju koji je izazvao veliku pažnju na mrežama, slike navodnih influenserki sa odmora na grčkom ostrvu izazvale su oduševljenje, sve dok se nije otkrilo da te osobe uopšte ne postoje i da su fotografije generisane kompjuterski, kako je pisao IndexHR.
Takvi profili često koriste estetski dopadljive fotografije bez ikakve provere autentičnosti. Mnogi pratioci ne primećuju takve detalje jer im algoritam servira upravo ono što žele da vide: lep život, dobar stil, lako dostignute uspehe. Ovo nije izolovan slučaj; analiza influensera pokazuje da veliki deo online popularnosti može biti rezultat lažnih ili naduvanih metrika, a čak i napredni alati za analitiku ponekad imaju problema da razlikuju autentične profile od izmišljenih.
Posledice nisu bezazlene. Ljudi, posebno mlađa publika, često se porede sa ovakvim idealizovanim prikazima i osećaju manjak sopstvenog uspeha ili vrednosti. Taj fenomen, gde savršene slike potiču nerealna očekivanja o životu, izgledu ili prijemu u društvu, utiče na to kako korisnici vrednuju sebe i svoje realne izbore. Percepcija „savršene svakodnevnice“ na mreži često nema veze sa istinom, ali može ostaviti stvarne psihološke efekte.
Zašto verujemo u ono što vidimo i ko profitira
Fenomen lažnih profila nije samo estetski problem on je duboko povezan sa ekonomijom pažnje na društvenim mrežama. Influenceri i korisnici sa velikim brojem pratilaca mogu zarađivati kroz sponzorstva, partnerstva ili prodaju proizvoda, a kvantitet pažnje često se meri brojem lajkova i komentara, što se lako može falsifikovati ili manipulisati.
Još jedan sloj ove priče je tzv. „catfishing“, oblik online prevare u kojem neko stvara potpuno izmišljenu osobu s ciljem da drugi poveruju u njihov lažni život. Takvi profili mogu biti jednostavni lažni nalozi bez prave osobe iza njih ili mogu koristiti slike i podatke pravih ljudi bez njihove dozvole. Popularnost takvih sadržaja često pojačava algoritam, jer mreže nagrađuju angažman bez obzira na to je li sadržaj autentičan.
Osim tehnološkog i sigurnosnog aspekta, ovaj fenomen postavlja pitanje kako društvene mreže utiču na naše poimanje stvarnosti. Ako svakodnevno konzumiramo sadržaje koji su filtrirani, izmišljeni ili manipulisai, tada se granice između realnog i virtuelnog postepeno brišu. Idealizovane slike uspeha, lepote i luksuza mogu postati norma, a ne izuzetak, što stvara pritisak na korisnike da se takmiče sa standardima koji nisu stvarni.
Kritičari sve glasnije upozoravaju da platforme moraju preuzeti veću odgovornost za prepoznavanje i uklanjanje takvih naloga kako bi zaštitile korisnike, posebno one najranjivije. U svetu u kojem pažnja i lajkovi imaju vrednost, važno je postaviti pitanje, koliko smo spremni verovati onome što vidimo, a koliko svesno filtrirati i kritički tumačiti prikazanu realnost? Kako tehnologija napreduje, posebno sa razvojem alata za generisanje slika i video zapisa, ova pitanja postaju sve urgentnija.
