Deo intervjua sa menadžerkama na projektu “Srbija Inovira” prenosimo u tekstualnoj formi, a kompletan intervju možete videti u celosti u videu ispod.
Web Mind: Posle gotovo dve godine od početka projekta “Srbija inovira” da li su prepoznati ti domeni za inovacije i gde leži perspektiva i potencijal za razvoj kada je u pitanju Srbija i njena privreda?
Milica Radulović: Projekat “Srbija inovira” pokrenut je pre dve godine, realizuje ga ICT Hub iz Beograda uz podršku američke agencije za međunarodni razvoj, USAID. Cilj projekta je da se kroz inovacije naša ekonomija unapredi i da se stvori neki dodatni benefit za celokupno društvo. Želja nam je da uspemo da našu ekonomiju, koja je prevashodno resursno orjentisana preusmerimo na jednu ekonomiju zasnovanu na znanju.
Na samom početku projekta “Srbija inovira” tražili smo recepte za uspeh u razvijenijim ekosistemima i šta je to što je svim tim ekosistemima zajedničko, a što bi nama možda bio dobar recept za unapređenje našeg inovacionog ekosistema. Vrlo brzo došli smo do nekog zaključka da sve te razvijenije države imaju snažnu saradnju između nauke i privrede, odnosno između istraživačkog sektora i biznisa. Tako smo došli do modela superklastera. Model je specifičan po tome što zapravo predstavlja jednu organizaciju koja okuplja veliki broj različitih aktera, ali sa zajedničkim ciljem da unaprede određenu oblast u datoj zemlji.
Obimnim istraživanjem došli smo i do toga da je za razvoj našeg ekosistema neophodno da vidimo koje su to oblasti u kojima mi već imamo neke snage unutar našeg ekosistema na kojima može dalje da se razvija čitava priča kao što je jedan superklaster.
Posle dužeg istraživačkog perioda došli smo do četiri oblasti u kojima danas rade naši pilot superklasteri. To su gaming okruženje i virtuelna realnost, takođe web3 blokčejn tehnologije, definitivno internet kakav će uskoro biti poznat i široj populaciji. Imamo tu i pilot superklaster u oblasti Biotech, odnosno Health i Medtech rešenja i naravno superklaster u domenu poljoprivrednih tehnologija imajući u vidu da je i poljoprivreda jedan od naših najvećih izvoznika sektora.
Web Mind: Superklaster Srbija Inovira organizovan je oko četiri tehnološka domena sa najvećim potencijalom za održivi rast u Srbiji: web3 i blokčejn tehnologije, gejming okruženje i virtuelna realnost, napredna rešenja u medicinskoj tehnologiji i biotehnologiji i visoka tehnologija u poljoprivredi i industriji hrane. Da li već sada imamo konkretne pokazatelje uspešnosti svakog pojedinačnog klastera?
Aleksandra Popović: Ti rezultati su brojni ili i šarenoliki u neku ruku. Ako gledamo poljoprivredu, svakako njen najveći adut jeste izvoz same poljoprivredne grane. A onda kada je ukrstimo sa tehnološkim inovacijama, možemo samo da zamislimo koliko puta možemo da povećamo naše prinose. Ako pričamo o gejmingu, mislim da je on možda i najpoznatiji nekoj široj zajednici po broju i kvalitetu igara koje imamo i exit-ima koje su naše uspešne kompanije već ostvarile. Imamo i blokčejn o kome se toliko priča na globalnom nivou i ima sve veće interesovanje investitora.
Čak i nakon ove prošlogodišnji krize i dalje na svim svetskim konferencijama investitori govore da je ono u šta će se ulagati u narednom periodu nešto iz domena deep tech-a i web3. Tu imamo poznate kompanije koje su nastale ovde, a sada zadovoljavaju i globalna tržišta. Na kraju, imamo biotech, možda deluje iznenađujuće zašto je on ušao u ove četiri oblasti, ali to je pre svega zato što ima sve veći trend rasta startapova koji dolaze iz ove oblasti, a da ne zaboravimo broj naših naučnika i priznanja koji su oni u proteklom godinama osvojili na svetskom nivou.
Imamo i naučnice koji su prepoznate od strane Stanford univerziteta kao naučnici koji su ušli u TOP dva procenta najuspešnijih naučnika na svetu.
Tako da iz različitih uglova gledano imamo različite potencijale. Svakako da je ono što je zajedničko za njih jeste da nam daju neku konkurentnu prednost u odnosu na ovaj naš region i Evropu. Tako da uspesi su iza nas i tek nam predstoje, ja bih rekla to je samo jedan blagi početak.
Web Mind: Prema poslednjem Globalnom indeksu inovativnosti (GIIN) Srbija je na 55. mestu od 132 zemlje. U Evropi smo na 32. mestu od 39 zemalja. Kakav je inovacioni potencijal Srbije u ovom trenutku? Šta je potrebno da bi se te pozicije popravile i koji bi to segment inovacija u vom trenutku bio od najveće važnosti i za privredu i za građane Srbije?
Milica Radulović: Globalni indeks inovativnosti je rang lista koju svake godine objavljuje Svetska otganizacija za zaštitu intelektualne svojine. Ono što je specifično svim tim indeksima, koji zapravo prate koliko je neka privreda inovativna i gde ona treba da se unapređuje je i to da oni ne prate izolovane neke primere nego da su fokusirani na više različitih domena u kojima se svaka zemlja pojedinačno rangira, a na kraju se dobija neki sveukupan rang.
Neki segmenti su ostali takvi da u njima ima još dosta dosta posla.Primer jednog takvog segmenta je tržišna sofisticiranost, gde dosta kasnimo u odnosu na zemlje evropske unije i na neke zemlje regiona, ipak ta pozicija koju smo dobili na osnovu globalnog Indeksa inovativnosti zaista nije obeshrabrujuća kada se uzme u obzir da je naš ekosistem poprilično mlad i da se sve ove stvari u Srbiji rade tek možda desetak godina. Imajući sve to u vidu ipak moramo da naglasimo da smo u nekim stvarima u poslednjih 10 godina dosta uznapredovali prvenstveno u pogledu infrastrukture gde danas u Srbiji imamo četiri naučno-tehnološka parka u Čačku, u Beogradu, Nišu i u Novom Sadu, da je broj organizacija podrške koje se bave ovim temama značajno porastao, gde smo pre svega 10 godina imali samo nekoliko organizacija a danas je to preko 50, što je zaista ogroman uspeh.
Ono što je neka tema, takođe, kojom bi trebalo da se bavimo i što pored globalnog indeksa inovativnosti, što nas opominje da imamo taj neki signal da bismo morali da nastavimo da radimo na tome su jako malo ulaganja koja se zapravo u Srbiji izdvajaju za istraživanje i razvoj. Ukoliko pogledamo primer evropskih zemalja, tu su godišnja ulaganja u istraživanje i razvoj oko 3% BDP-a. To sada ide plus minus nekoliko delova procenta, ali su kod nas i dalje manja od jednog procenta našeg bruto društvenog proizvoda. Isto tako, dobar primer da moramo da uključimo privredu u ovakve aktivnosti nam je i činjenica da u našoj privredi odnosno kod nas svega 20% do 25% tih ulaganja dolazi iz privatnog sektora.
Dok je u Sloveniji, na primer, koja je nama dosta i geografski i kulturološki bliska ta ulaganja iz privrede prelaze i 75%. Tako da to je nešto na šta bi trebalo da obratimo pažnju u narednom periodu i, takođe, stvarno dobar signal je i da velike multinacionalne kompanije otvaraju svoje RND centre u Srbiji i da se sve više i naše domaće korporacije okreću tome i shvataju koliko su im inovacije i koliko su im ti novi neki proizvodi značajni za unapređenje njihovog poslovanja.
Web Mind: Organizovali ste Web 2.5 akademiju, kreće i Web3 u okviru klastera Odličan 3. Kakvi su prvi utisci, kakvo je interesovanje polaznika, i kakva je po vama perspektiva blokčejn tehnologije na ovim prostorima?
Aleksandra Popović: Što se tiče web3 tehnologija naš startap GIIN (globalni ineks inovativnosti) već dve godine za redom izdvaja Srbiju baš po toj blokčejn zajednici. I tu se negde rangiramo kao jedna od TOP 5 zemalja po snazi naših i broju naših web3 developera. Svakako da izaziva veliko interesovanje i posebno nam je drago što smo kroz naš pilot superklaster identifikovali potrebu da se web3 nekako približi ljudima i približi što većem broju studenata.
Tako da pored web 2.5 i web3 akademije koje su neformalnog karaktera, imamo i radimo dosta i sa univerzitetima i fakultetima tako da blokčejn je u pripremi i negde već je uveden, na nekim, i na RAF-u i na FON-u sad možete da slušate o blokčejnu i na predavanjima u okviru postojećih kurikuluma.
Što se tiče web 2.5 akademije, prezadovoljni smo kako je ona prošla, kako je organizovana i koji je odziv bio. Posebno nas raduje što je to bio online format, i što je omogućilo mnogim ljudima širom Srbije da ga pohađaju.Tako da smo imali polaznike iz ukupno 15 gradova širom Srbije.
Sledi i web3 akademija. Ona treba da počne krajem meseca i za to je interesovanje takođe bilo ogromno, čak 700 prijava smo dobili i još uvek ne znamo koji će biti ukupan broj ljudi koji su se kvalifikovali, ali svakako je to iznad naših očekivanja.
Web Mind: Kakav je vaš utisak koliko šira publika prepoznaje sve ono na čemu “Srbija inovira” radi?
Milica Radulović: Što se tiče razumevanja neke šire javnosti, to jeste bio jedan dug proces da mi zapravo upoznamo ljude sa ovim modelom superklastera koji je i nama bio poprilično nov, a koji i ne postoji u toliko mnogo zemalja u svetu. Mi trenutno znamo za oko desetak zemalja u kojima se superklasteri razvijaju, najpopularniji primer je Kanada.
Ali definitivno nam je dobar Impuls od strane šire zajednice bila reakcija na našu “Splet” konferenciju u koju smo organizovali u oktobru prošle godine zajedno sa projektom “Preduzmi ideju” koju realizuje inicijativa “Digitalna Srbija”. Na Splet konferenciji imali smo preko 70 govornika koji su došli iz akademske sfere i iz domena startapa i naravno jako veliki broj ljudi koji su zapravo iz privrede, odnosno iz korporacija. Više od 2.000 ljudi je posetilo konferenciju u MTS dvorani, što nam je zaista bila jako lepa povratna informacija od zajednice da postoji razumevanje za ono što mi radimo i za ove naše teme koje smo mi prepoznalikao važne za domaću privredu.
Web Mind: Koliko je startap zajednica doprinela i koliko doprinosi razvoju inovacija?
Milica Radulović: Tehnološko preduzetništvo u Srbiji definitivno uzima svog maha i broj startapa raste iz godine u godinu. Pre svega 10 godina imali smo možda 30-ak startapova koji su poslovali u Srbiji, danas taj broj ide i do 400, što je zaista lepa vest. Ono što je jako važno, da razumemo je da startapovi nisu nužno fokusirani samo na IT sektor i da to nije nešto što je rezervisano samo za programere. Zapravo, jako veliki broj osnivača startapa u Srbiji dolazi iz nekih non-Tech oblasti. To su ljudi koji su prepoznali probleme na tržištu i smislili način kako bi ti problemi mogli da budu rešeni.
Među našim naučnicima i na našim institutima krije se jako veliki broj pronalazaka i jako veliki broj sjajnih nekih ideja koje jednostavno ne uspevaju da budu komercijalizovane na adekvatan način. Ipak, baš kroz ovakve projekte i kroz ovakve inicijative dajemo priliku i tim ljudima da se povežu sa ljudima iz sektora biznisa koji mogu pomoći da lakše dođu do nekih tržišnih rešenja i da budu zapravo i oni sami preduzetnici na kraju.
Web Mind: Ostalo je još više od dve i po godine do kraja projekta “Srbija inovira”. Šta su dalje akcije i planovi?
Aleksandra Popović: U narednih šest meseci, do kraja juna meseca očekuje nas da završimo sve neke aktivnosti koje su naši pilot superklasteri planirali za ovu godinu. Pored pomenutog hakatona i mejkatona iz oblasti biotech i nekog akceleratora koji će doći, imamo akceleratore u okviru Ag Tech superklastera, zatim imamo web3 akademiju, web 2.5 i u okviru gejminga imamo program “Shift to games” i biće”For the Win” konferencija, to su samo probrane aktivnosti. Ima ih zaista mnogo, zato predlažem da sve pratite na našim društvenim mrežama. A onda u junu mesecu ulazimo u sledeću fazu projekta,fazu projekta kada ćemo mi zapravo izabrati jedan od ova četiri superklastera i za njega ćemo nastaviti da pružamo finansijsku podršku do kraja trajanja projekta.
U tom periodu taj klaster treba da se osnaži i za tu skale-up fazu, odnosno da usmerimo sve naše snage da se realizuje vizija izabranog superklastera što svakako vodi izlazak na neke internacionalna tržišta. Pa ćemo fokusirati naše napore u tom smeru i ono što nas očekuje i u ovoj godini i to 10. oktobra jeste “Splet” konferencija koju organizujemo ponovo sa našim prijateljima iz DSI i projekta “Preduzmi ideju”
Web Mind: Koliko je po vama prvi srpski superklaster uspeo u misiji okupljanja čitavog ekosistema i zajednice?
Aleksandra Popović: Projekat “Srbija inovira” je izazvao veliku pažnju i veliko interesovanje brojnih organizacija. U ovoj pilot fazi imamo čak 98 organizacija. Ono što nas posebno raduje jeste struktura tih organizacija sa kojima radimo. Imamo više od 15 instituta i univerziteta, oko 30 startapova, ostalo su kompanije i velike, ali i neke manje kompanije, isto tako brojne organizacije podrške.
Zašto je važna ta struktura da bude šarenolika?
Zato što samo kada skupimo ljude koji imaju različit pogled na određene probleme ili izazov, mi zapravo dobijemo tu sveobuhvatnu sliku. Naš najveći uspeh do sada jeste bio što smo prepoznali koji su preduslovi za razvoj i ubrzan rast tih oblasti. Tako da okupili smo zaista ljude koji imjau šta da ponude jedni drugima, a isto tako su identifikovali taj akcioni plan koji podrazumeva pre svega podršku za razvoj talenata, rešavanje nekih regulatornih pitanja, ali isto tako i pripremu strategije za izlazak na tržište. Tako da oni zajedno rešavaju jedni drugima probleme, a zapravo čine da ojača to tehnološko liderstvo Srbije u datim oblastima.
Web Mind: Koliko je “Srbija inovira” uspela u tome da Srbiju učini konkurentnijom?
Aleksandra Popović: Primena svake tehnološke inovacije vodi nekom boljitku i na izvestan način unapređuje našu ekonomiju. Ili na taj način što kroz te tehnološke inovacije unapređujete neki proces, snižavate neke troškove ili razvijate, odnosno, unapređujete svoj proizvod, pa ste samim tim konkurentniji na tržištu. Tako da svaka nova inovacije koja se desi ovde u Srbiji bi trebalo i da se primeni nekako i ono što je naš veliki zadatak, odnosno zadatak projekta “Srbija Inovira”, jeste da pospešimo, u stvari, domaću privredu da primenjuje te inovacije.
A kako mi znamo da je to za sada malo i nedovoljno?
Tako što možemo da pogledamo strukturu ulaganja u Istraživanje i razvoj. Ako znamo da naša kompanija ulaže svega 20% ili 25% ukupnih sredstava koje se se izdvajaju za Istraživanje i razvoj videćemo da je to malo. Tako da ključ našeg uspeha za dalje leži u tome da se privreda više okrene ka primeni tehnološki inovacija, i na taj način unapredi svoje poslovanje, a samim tim doprinosi ljudima koji se bave tim istraživanjem i razvojem da nekako testiraju taj svoj proizvod i da ga usavrše pre nego što ga plasiraju na strana tržišta.
