Upoznavanje sa pojmovima progresivnog povećanja cene
Pojmovi koje treba da znate kako biste bolje razumeli progresivno povećanje cena
Kako je ovo drugi u nizu blogova, u kojima ćemo se baviti temom progresivnog povećanja cena, u cilju boljeg razumevanja teme pojasnićemo i sledeće:
- Način izražavanja snižene cene,
- Na šta se ovo ograničenje odnosi,
- Na šta se ovo ograničenje ne odnosi,
- Prethodna cena.
Način izražavanja snižene cene
Snižena cena može da se izražava na jedan od sledećih nekoliko načina:
- Kao procenat sniženja (20% sniženo na primer),
- Prikazivanjem snižene cene zajedno sa prethodnom cenom (npr. “bilo je 100 RSD sada je 50 RSD” ili precrtavanjem prethodne cene “50 RSD/
100RSD”), - ‘Kupi danas bez PDV-a‘,
- Prikazivanje sadašnje cene kao početne, uz najavu budućeg povećanja koje će tada biti redovno.
Na šta se odnosi ovo ograničenje
Prilikom određivanja okvira u kom se ovo ograničenje primenjuje, treba imati u vidu na šta se ono odnosi. Ono se odnosi na redovno povećanje i smanjenje cene proizvoda ili usluge.
Hajde da to dublje analiziramo. Naime, formiranje cena na tržištu je slobodno, što znači da svaki trgovac može i ima pravo da slobodno odredi cenu svog proizvoda. Naravno, postoje ograničenja i u ovom segmentu. Ona se odnose na posebne vrste proizvoda, čiju maksimalnu cenu određuje država. No, ako to isključimo- svaki trgovac sam određuje cenu, ali i njeno povećanje odnosno smanjenje.
Upravo se na takve slučajeve ovo ograničenje i odnosi. No, to nije jedina kategorija. Ovo ograničenje se odnosi još i na prodajne podsticaje koji su u javnosti poznati kao akcije, specijalne ponude, „crni petak“ i sl.
Treba napomenuti i da se predmetno ograničenje odnosi i na oglašavanje na svim distributivnim kanalima. To se odnosi i na online i offline kanale.
Na šta se NE odnosi ovo ograničenje
S druge strane, treba da jasno definišemo na šta se ovo ograničenje ne odnosi. Ono se ne može odnositi na određeno smanjivanje cene, odnosno na trajno smanjivanje ili fluktuaciju cena. Pored toga, ne odnosi se ni na još dve situacije- programe lojalnosti i marketinške kampanje. O tome detaljnije u nastavku.
Programi lojalnosti su posebna vrsta prodajnog podsticaja koji se nudi potrošačima pod posebnim uslovima. Akcenat ovde mora biti na ‘posebnim uslovima‘. Pod posebnim uslovima podrazumevamo određenu registraciju, kupovinu proizvoda u tačno određenoj vrednosti, više vezanih kupovina i sl.
U cilju učestvovanja u takvom prodajnom podsticaju potrošači moraju da ispune određene uslove. Kod drugih prodajnih podsticaja to nije slučaj, pa potrošači ne moraju da ispune posebno propisane uslove, već samo treba da budu potrošači- što znači da kupuju robu ili usluge za svoje potrebe.
Kada su u pitanju marketinške kampanje, ni na njih se ne odnosi ovo ograničenje. Pod marketinškim kampanja u ovom kontekstu smatramo oglašavanje prodajnih podsticaja koji koriste fraze poput: ‘najjeftinije na tržištu‘, ‘sigurno bolje od konkurencije‘ i sl. U ovom slučaju nećemo ulaziti u to da li se ovakav način oglašavanja može okarakterisati kao akt nelojalne konkurencije.
Prethodna cena
Prilikom primene svih obaveza i ograničenja iz postojećeg a potencijalno i izmenjenog zakona, treba voditi računa o terminologiji vezanoj za cene. Naime, sam zakon prepoznaje termin ‘prethodna cena‘, ali u kontekstu nekog prodajnog podsticaja, a ne kao poseban izraz sa određenim značenjem. To znači da je za razumevanje značenja ovog izraza potrebno tumačenje koje će otkriti šta je bila namera zakonodavca.
Neretko se u praksi dešava da se mešaju termini prethodna i redovna cena. Redovna cena je ona za koju se roba ili usluga prodaju pod redovnim uslovima, dok je prethodna cena ona koja je važila pre početka određenog prodajnog podsticaja.
Naravno, sve je lakše objasniti kroz primer, pa ćemo upravo tako najbolje razgraničiti ova dva pojma. Redovna cena robe na dan 31.12. je bila 1000 rsd. 1.1. je počela akcija sniženja od 25% koja traje 30 dana, što znači da je tada cena 750 rsd. Prilikom druge akcije, u februaru, trgovac je dužan da istakne prethodnu cenu. Sada se postavlja pitanje da li je to ona od 1000 ili od 750 rsd?
Na prvi pogled može da nam se učini da je prethodna cena 750 rsd i to zato što je ona važila pre početka februarske akcije. Međutim, treba obratiti pažnju na vreme trajanja akcije. Zakon propisuje da je obavezni element svakog prodajnog podsticaja vreme trajanja.
Shodno tome treba tumačiti da kada se akcija završi, cena proizvoda se vraća na prethodnu redovnu cenu od 1000 a ne 750 rsd. Što znači da bi trgovac u drugom prodajnom podsticaju smeo da iskaže prethodnu cenu, npr. bila je 1000 rsd, sada je 500 rsd, a ne bi smeo da predstavi bila je 1000 i 750 rsd, a sada 500 rsd.
Ako se usvoje izmene Zakona o trgovini, trgovci će umesto obaveze prikazivanja prethodne redovne cene biti u obavezi da prikaže prethodnu najnižu cenu. To u našem primeru znači 750 rsd. Možemo zaključiti da u praktičnom smislu to znači da se termin prethodna redovna cena zemenjuje terminom prethodna najniža cena u poslednjih 30 dana.
O budućim izmenama Zakona o trgovini nastaljamo i u sledećem teksu
Ovde stavljamo tačku na drugi deo teksta o progresivnom povećanju cena u kome smo pojasnili značenje progresivnog povećanja cena i ostale srodne pojmove koji su potrebni za razumevanje skorašnjih izmena i dopuna Zakona o trgovini. U narednom tekstu ćemo pisati o tome kako se navedeno ograničenje odnosi na programe lojalnosti i koje izazove donosi potencijlna izmena Zakona u tom smislu.
