U svom novom istraživanju, stručnjaci kompanije Kaspersky Digital Footprint Intelligence (DFI) istraživali su ponudu DDoS usluge nude na dark webu, kako se različiti modeli usluga tarifiraju i promovišu, kako konkurencija oblikuje tržište tokom vremena i koji obrasci ponašanja karakterišu aktere koji stoje iza ponude DDoS usluga. Stručnjaci su analizirali više od 256.000 objava povezanih sa DDoS napadima na dark i deep webu i identifikovali 148 DDoS aktera koji su aktivni najmanje od 2024. godine.
Izdvajaju se tri glavna modela DDoS napada: posredovani napadi, kod kojih se angažuje treća strana za izvođenje napada; DDoS-as-a-Service, kod kojeg korisnici kupuju pretplatu na alate za izvođenje napada, kao što su onlajn kontrolni paneli ili Telegram botovi; i interna infrastruktura, kod koje akteri koriste sopstvene skripte za napade ili botnete. Među posmatranim akterima koji nude posredovane napade, 65% se oglašavalo na forumima sajber kriminalaca, dok je 35% koristilo Telegram i Discord.
Primer cena pretplate na kontrolnom panelu za DDoS napade
Istraživanje pokazuje da je DDoS aktivnost usmerena na dve primarne vrste napada: napade na mrežnom sloju, čiji je cilj preopterećenje infrastrukture velikom količinom saobraćaja, i napade na aplikacionom sloju, čiji je cilj direktno ometanje rada veb-sajtova i onlajn usluga. Analiza Kaspersky DFI pokazuje da je 74% aktera oglašavalo tehnike na L4 sloju, kao što su TCP (protokol za kontrolu prenosa), UDP (protokol korisničkih datagrama) i DNS (sistem naziva domena) flood napadi, dok je samo 9% izričito navodilo zasebne metode na L3 sloju. L7 napadi bili su najšire zastupljeni u ponudama i pojavljivali su se u 92% slučajeva, što ukazuje i na široku dostupnost gotovih alata i na relativnu jednostavnost napada na servise dostupne putem veba.
„DDoS napadi postali su praktičnija i dostupnija opcija za aktere koji predstavljaju pretnju, pre svega zato što su ove usluge jeftine i lako dostupne. U nekim slučajevima, trošak pokretanja napada može biti niži od standardne mesečne pretplate na striming servis, ili čak jednak ceni šolje kafe. Za kompanije to znači da spremnost za DDoS napade treba da bude deo osnovnog planiranja sajberbezbednosti. Jednako je važno razumeti tržište koje stoji iza ovih napada, jer snažnija odbrana počinje jasnijim razumevanjem okruženja pretnji“, kaže João Pedro Brandão e Silva, analitičar kompanije Kaspersky Digital Footprint Intelligence.
Kompletan izveštaj dostupan je ovde.
Kako bi ojačao zaštitu svog poslovanja, Kaspersky preporučuje sledeće:
● Usvojite sveobuhvatnu uslugu za zaštitu od digitalnih rizika koja prati digitalnu imovinu organizacije i otkriva pretnje na površinskom, deep i dark webu, kao što je Kaspersky Digital Footprint Intelligence.
● Obezbedite svojim stručnjacima za informacionu bezbednost (InfoSec) detaljan uvid u sajber pretnje usmerene na vašu organizaciju. Najnovije rešenje Kaspersky Threat Intelligence pruža im bogat i relevantan kontekst tokom celokupnog ciklusa upravljanja incidentima i pomaže im da pravovremeno identifikuju sajber rizike.
● Informišite svoje zaposlene o relevantnim pretnjama. Kaspersky Automated Security Awareness Platform pomaže u razvijanju sajber-osvešćenog ponašanja, uključujući bezbedne prakse pri preuzimanju datoteka.
● Dopunite postojeće bezbednosne kontrole detekcijom koju sprovode stručnjaci i globalnim obaveštajnim podacima o pretnjama, koristeći rešenja kao što je Kaspersky Managed Detection and Response (MDR), koje pruža nadzor, detekciju, istragu i brzu reakciju na sofisticirane sajber-napade 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji. ST 54
