Nakon što je u februaru pokrenuto testiranje u SAD, a potom program proširen na tržišta poput Velike Britanije, Kanade, Australije, Japana i Južne Koreje, reklame sada stižu i u Evropu. OpenAI ovaj potez predstavlja kao novi način da brendovi dođu do korisnika u trenutku kada aktivno istražuju, porede proizvode i donose odluke.
Ko će viđati oglase, a ko ostaje zaštićen?
Reklame mogu da se pojave korisnicima na Free i Go paketima. Pretplatnici na Plus, Pro, Business, Enterprise i Edu pakete neće ih videti. Oglasi se takođe ne prikazuju nalozima za koje je utvrđeno da pripadaju korisnicima mlađim od 18 godina.
Važna napomena za domaću publiku jeste da Srbija nije među 31 evropskim tržištem obuhvaćenim ovom fazom širenja. OpenAI je naveo da se program od 24. avgusta uvodi na 31 tržište, među kojima su zemlje EU, kao i Norveška, Island, Lihtenštajn i Švajcarska.
To znači da se vest o „reklamama u Evropi“ ne odnosi automatski i na korisnike u Srbiji.
Kako će reklame izgledati?
Prema OpenAI-ju, reklame će se prikazivati ispod odgovora ChatGPT-a, a ne kao deo samog odgovora. Biće jasno označene kao sponzorisane i vizuelno odvojene od sadržaja koji generiše AI. Oglas može da sadrži naziv oglašivača, naslov, opis, logo, sliku i link ka sajtu oglašivača.
OpenAI naglašava da oglašivači ne mogu da utiču na odgovore ChatGPT-a. Drugim rečima, ako korisnik pita koji laptop da kupi, činjenica da se određeni proizvođač oglašava ne bi trebalo da promeni odgovor koji model generiše. Kompanija navodi da su oglasni sistem i sistem koji generiše odgovore odvojeni.
Šta se dešava sa privatnošću?
OpenAI navodi da oglašivači nemaju pristup razgovorima, istoriji četova, memoriji ili ličnim podacima korisnika i da se podaci korisnika ne prodaju oglašivačima. Oglašivači dobijaju zbirne podatke o performansama oglasa, poput ukupnog broja pregleda ili klikova.
Postoji važna nijansa kada je reč o personalizaciji. OpenAI navodi da u Evropi, odnosno u Evropskom ekonomskom prostoru i Švajcarskoj, personalizovani oglasi u početku neće biti dostupni. Oglasi mogu biti relevantni na osnovu konteksta trenutnog razgovora, ali se u ovoj fazi za njihovo targetiranje ne koriste druge konverzacije, istorija oglasa ili teme iz prethodnih razgovora.
Može li korisnik da isključi reklame?
Postoji i opcija za korisnike Free paketa koji ne žele da gledaju oglase. U podešavanjima mogu da izaberu Ads-Free iskustvo, ali uz važan kompromis: dobiće niže limite korišćenja i pristup manjem broju funkcija. Za korisnike koji žele punije limite bez reklama, OpenAI kao opciju navodi prelazak na Plus ili Pro.
Korisnici takođe mogu da sakriju pojedinačni oglas, prijave ga ili pogledaju zašto im je prikazan.
Gde je granica između preporuke i reklame?
Upravo ovde počinje najveća kontroverza.
Za razliku od klasičnog banera ili sponzorisanog rezultata na pretraživaču, reklama u razgovoru sa AI može da se pojavi u trenutku kada korisnik već daje sistemu mnogo konteksta o svojim potrebama. Ako neko, na primer, razgovara sa ChatGPT-om o putovanju, opremanju stana ili izboru poslovnog softvera, reklama koja se pojavi neposredno nakon takvog razgovora može delovati mnogo relevantnije od klasičnog oglasa.
Zbog toga se otvara pitanje da li će korisnicima uvek biti dovoljno jasno da gledaju plaćenu poruku, a ne preporuku AI sistema.
Evropski AI Act već zabranjuje određene oblike manipulativnih ili subliminalnih tehnika kada mogu da dovedu do značajne štete, ali pitanje kako će se ta pravila primenjivati na oglase unutar konverzacionih AI sistema još nije u potpunosti testirano u praksi.
ChatGPT bi mogao da dobije i stroži regulatorni nadzor
Paralelno sa pitanjem reklama, u EU se vodi još jedna važna regulatorna debata. Evropska komisija razmatra da li bi ChatGPT-ova funkcija pretrage mogla da bude označena kao „veoma veliki onlajn pretraživač“ prema Zakonu o digitalnim uslugama (DSA).
Za takvu oznaku relevantan je prag od više od 45 miliona mesečnih korisnika u EU. Ako bi ChatGPT dobio taj status, OpenAI bi imao dodatne obaveze, uključujući godišnje procene sistemskih rizika, nezavisne revizije i javni registar oglasa. Evropska komisija je ranije navela da je takva mogućnost otvorena, ali odluka još nije doneta.
Zašto je ovo važno?
Uvođenje reklama predstavlja više od još jednog izvora prihoda za OpenAI. ChatGPT se sve više koristi kao mesto na kojem ljudi ne samo što traže informacije već i donose odluke – od toga koji proizvod da kupe do toga koji softver, hotel ili destinaciju da izaberu.
Zato će najveći test za OpenAI biti upravo poverenje korisnika: da li će reklama ostati jasno odvojena od AI odgovora ili će se granica između korisne preporuke i plaćene promocije vremenom zamagliti.
OpenAI tvrdi da je cilj da oglasi podrže besplatne i jeftinije nivoe ChatGPT-a, dok istovremeno ne menjaju odgovore koje korisnici dobijaju.
